Predstavljamo programe kojima će Gradska biblioteka obeležiti dan ustanove

Javna ustanova Biblioteka Bora Stanković u Vranju u ponedeljak i utorak 20. i 21. juna obeležiće Dan ustanove - 143. godine od osnivanja biblioteke, a ove godine i 95-godišnjicu smrti najpoznatijeg Vranjanca Bore Stankovića.

Prema programu za ponedeljak 20. jun u 12 časova planirano je svečano otvaranje Odeljenja digitalizacije.

Na otvaranju će se obratiti Zoran Najdić, direktor Javne biblioteke Vranje, predstavnik lokalne samouprave, Dragana Milunović, zamenica upravnika i rukovodilac Sektora za bibliotečku i informacionu delatnost Narodne biblioteke Srbije i Alma Rizvanović, posebni savetnik potpredsednice Vlade i ministarke kulture i informisanja Maje Gojković.

Od 13 časova u sali Američkog kutka održaće se promocija knjige Biti biblioteka-r, priređivača Jasmine Ninkov i Isidore Injac, u izdanju Biblioteke grada Beograda.

Knjiga je nastala povodom obeležavanja 90 godina od početka rada Biblioteke grada Beograda sa korisnicima i na reprezentativan način prati hronologiju rada najveće javne pozajmne biblioteke u regionu.

Najveći prostor je posvećen bibliotekarima kao misionarima i čuvarima svekolikog ljudskog znanja.

Isidora Injac, u svojstvu priređivača, pojasniće na koji je način knjiga nastala i koji je cilj ovakve publikacije, između ostalog, i prikaz transformacije biblioteka kroz vreme: od prostorija u kojima se čuvaju, čitaju i izdaju knjige, savremene javne biblioteke su se preobrazile u kulturne centre i oaze celoživotnog učenja.

Jasmina Ninkov, direktorka Biblioteke grada Beograda, kao priređivač knjige u najavi ovog događaja navodi da knjiga ima cilj da naglasi sledeću ideju - "moć biblioteke nije u zgradama već u ljudima, obrazovanim bibliotekarima koji svoje znanje stavljaju u službu građanima i pomažu im da dođu do tražene informacije".

Jasmina Ninkov

Diplomirala je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu (1986). Ima najviše stručno zvanje, zvanje diplomiranog bibliotekara savetnika (2006). Aktivno učestvuje na značajnim konferencijama u Evropi i svetu i objavljuje tekstove u stranim časopisima o knjigama, čitanju, bibliotečkoj nauci, evropskim integracijama, inovacijama i doživotnom učenju. Učestvovala je na brojnim stručnim skupovima, seminarima, radionicama, međunarodnim i strateškim konferencijama. Bila je koordinatorka za Srbiju u okviru nekoliko projekata Evropske komisije u oblasti implementacije novih tehnologija u kulturi. Od 2009. direktorka je Biblioteke grada Beograda. Član je Stalnog odbora Metlib Sekcije IFLA-e. Bila je članica INELI grupe inovatora (Cohort two) koju je finansirala Fondacija Bill & Melinda Gates (Global Libraries) i učestvovala u projektu o inovativnost u javnim bibliotekama INELI Balkan, koji je finansirala organizacije Future Libraries (Grčka) kao „ambasador“ za Srbiju. Pored većeg broja radova objavila je knjigu Biblioteke 21. veka 2011. godine.

Isidora Injac

Isidora Injac je profesorka književnosti i viši bibliotekar u Biblioteci grada Beograda, radi kao urednica kulturnih programa Biblioteke. Učesnica je, moderator i organizator brojnih međunarodnih kulturnih događaja i jedna od autora izložbe posvećene Miloradu Paviću. Sa Jasminom Ninkov, direktorkom BGB, priredila je monografiju o Biblioteci grada Beograda povodom obeležavanja 90 godina rada ove Biblioteke sa korisnicima. Biblioteka grada Beograda najveća je javna pozajmna biblioteka u regionu i njen rad na reprezentativni način predstavlja funkcionisanje moderne biblioteke u savremenom društvu.

U ponedeljak od 19 časova u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića u okviru programa pod nazivom Pisac u fokusu gostovaće Luka Tripković, a moderator će biti Ivan Milenković.

Ivan Milenković (1965) studirao je pravo i filozofiju na Beogradskom univerzitetu, diplomirao filozofiju na odeljenju za filozofiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Magistrirao na Fakultetu političkih nauka u Beogradu. Od 1995. stalni je saradnik Trećeg programa Radio Beograda, gde danas radi na mestu zamenika glavnog i odgovornog urednika. Bavi se savremenom francuskom i političkom filozofijom. Objavio je dvadesetak tekstova u domaćoj i stranoj stručnoj periodici i blizu 150 prikaza, osvrta i recenzija u domaćoj nedeljnoj i dnevnoj štampi. Sam, ili u saradnji sa kolegama, priredio pet zbornika tekstova: o izbeglištvu, Kantu, suverenosti i političkom predstavljanju. Prevodi sa francuskog i italijanskog: šest knjiga (Derida, Fuko, Delez) i nekoliko desetina tekstova. Učesnik je i organizator dvadesetak filozofskih i naučnih skupova u zemlji i inostranstvu, u oblastima kojima se bavi. Spoljni je saradnik "Instituta za filozofiju i društvenu teoriju" od 2005. godine. Urednik je filozofske biblioteke izdavačke kuće Fedon od 2007. do 2009. Član je Udruženja književnih prevodilaca Srbije. Knjigu izabranih osvrta, prikaza i recenzija Filozofski fragmenti objavila mu je izdavačka kuća "Karpos" 2011. godine. Bio je član žirija za dodelu NIN-ove nagrade u periodu 2018 - 2022.

Luka Tripković rođen je 1989. godine u Valjevu. Studirao je filozofiju i slikarstvo. Diplomirao je 2014. godine u klasi profesora Milete Prodanovića. Objavljuje teorijske tekstove od 2015. godine. Esej Ruine – spomenici iz nehata objavljen mu je u zborniku „Umetnost i teorija” odseka za teoriju umetnosti Fakulteta likovnih umetnosti u Beogradu. Likovne radove izlagao je u zemlji i inostranstvu, dobitnik je nagrada Stevan Knežević i Ljubica Sokić. Rukopis romana Osmeh pod gorom maslinovom nagrađen je mestom u ediciji Prva knjiga Matice srpske. Taj roman je 2016. godine uvršten u uži izbor za NIN-ovu nagradu i odabran od srpskog selektora Vladimira Arsenića za regionalnu Nagradu Meša Selimović.

Drugog dana obeležavanja Dana ustanove, u utorak 21. juna od 19 časova u dvorištu Muzej kuće Bore Stankovića, milenković će moderirati i razgovor u sklopu programa Pisac u fokusu sa Damirom Karakašem.

Damir Karakaš rođen je 1967. u selu Plašćica kod Brinja u Lici. U Zagrebu je studirao agronomiju, pravo, novinarstvo, a nekoliko godina radio je i kao novinar Crne kronike Večernjeg lista u Splitu. Od 2001. živi u Bordou u Francuskoj, a od 2002. do 2007. u Parizu gde se izdržava sviranjem harmonike. U Parizu na Novoj Sorboni studirao je francuski jezik, izvodio performanse, izlagao konceptualne radove. Još kao tinajdžer objavljivao je karikature i crteže u brojnim novinama u bivšoj Jugoslaviji. Nagrađen je s nekoliko uglednih nagrada za karikaturu. Objavio je knjigu putopisa Bosanci su dobri ljudi (1999), roman Kombetari (2000), zbirku priča Kino Lika (2001), roman Kako sam ušao u Europu (2004), zbirku priča Eskimi (2007), roman Sjajno mjesto za nesreću (2009), zbirku priča Pukovnik Beethoven (2012), te roman Blue Moon (2014). Po knjizi Kino Lika reditelj Dalibor Matanić snimio je istoimeni film, višestruko nagrađivan u Hrvatskoj i inostranstvu. Dramu Skoro nikad ne zaključavamo u sklopu predstave Zagrebački pentagram, na scenu ZKM-a postavio je reditelj Paolo Mađeli (2009). Po romanu Sjajno mjesto za nesreću, u režiji Dalibora Matanića, na sceni Hrvatskog narodnog kazališta u Rijeci postavljena je istoimena drama (2010). Dramu Snajper na scenu ZKM-a postavila je rediteljka Franka Perković (2013), a u Abiđanu, u Obali Slonovače reditelj Ivica Buljan (2013). Živi u Zagrebu.

Čitaonica u varoši Vranje, prema izveštaju okružnog načelnika s kraja 19. veka, otvorena je 20. juna 1879. godine.

Radila je najpre u Pašinom konaku, potom u Građanskoj kasini, prostorijama Zanatskog doma, Civrićevom dućanu i drugim objektima.

Za 143 godine izrasla je u ustanovu koja nije samo mesto za čitanje i obrazovanje, već i centar kulturnih dešvanja.

Najnovije vesti

Foto ilustracija Vranje News Blagi rast korona brojki u okrugu »

Petnaest osoba od 163 testirane bile su pozitivne na koronavirus u Pčinjskom okrugu za dan, pokazuju poslednji podaci Gr...