Bora Stanković je potpuno jedinstvena figura u našoj književnosti, na njega se ne primenjuju uobičajena pravila, jer je Bora – Bora, rekao je u Vranju književnik Vladimir Pištalo, besedeći, prema tradiciji, kao prošlogodišnji laureat Nagrade Borisav Stanković, na otvaranju 58. Borine nedelje u Vranju.
„On je toliko ugrađen u bit našeg stvaralaštva, da ja uopšte ne mogu da zamislim našu književnost bez Bore Stankovića.
Bora je oličavao strast, kao jedan vrlo važan princip u našoj književnosti“, kazao je Pištalo pred Vranjancima, u razgovoru sa Miroslavom Cerom Mihailovićem, urednikom Književne zajednice Borisav Stanković, koji je ove večeri bio u ulozi moderatora.
Pištalo je dodao da su mnogi, tumačeći Borinu književnosti, govorili o gruboj čulnosti u njegovoj književnosti.
„To ne postoji kod Bore, on je baš suptilan pisac.
I pored toga, strašno je konkretan.
Kod njega nema ono aman, lepotinja... kad on nešto opisuje to je tačno onako kako je on do detalja zamislio“, kazao je Pištalo.
Govoreći o svom najnovijem romanu Pesma o tri sveta, kome je prvo književno veče na otvaranju Borine nedelje bilo i posvećeno, Pištalo je rekao da je to knjiga o jednoj ženi (Ozana Bolica) iz Perasta u Boki Kotorskoj, u vreme kada je taj gradić bio venecijanska kolonija.
„U to vreme su Boku vrlo često napadali gusari, i u jednoj čuvenoj pohari na Perast 1624. godine su odveli 400 ljudi.
U knjizi opisujem jednu drugu poharu, kada je ta naša čuvena Bokeljka oteta i odvedena u Tunis.
Kasnije je otišla u Ameriku, tamo su je oteli Indijanci, bila je robinja dvaput u životu.
Onda se kasnije preko Londona i Venecije vratila kući i misli kako je sanjala svoj život.
Bio je to jedan vrlo komplikovan život u kome je ona morala da se prilagođava svim tim drugim svetovima, zato se i roman zove Pesma o tri sveta.
Kada ona govori o Boki, kaže nekoliko stvari, npr. mi smo jedini mediteranski Sloveni, kada kaže mi misli na ljude od Istre do Albanije.
Ostali Sloveni - Rusi, Poljaci, Bugari - nisu mediteranski.
Takođe, kaže, mi smo Venecijanci koji pevaju uz gusle.
To je tačno, jer su oni, iako iz Venecije, stalno pevali uz gusle i svaki događaj koji bi se desio oni su opevavali guslarski“, rekao je Pištalo i ove detalje ilustrovao odlomkom iz knjige.
Kako kaže kritika, Pesmu o tri sveta vodi velika i hrabra mašta.
Knjiga pravi širok kulturološki zahvat, od baroka – doba ranog prosvetiteljstva, masovnog ropstva i građenja svetskog sistema, pa sve do Napoleonovog osvajanja Perasta.
Deo ove knjige je priča o Evropi, ali i o Africi i Americi.
O Veneciji, Tunisu i Salemu.
O vatrama i suknjama, o prolasku vremena, muzici, galiotima i galebovima, o gusarima pod zaštitom države, o divljacima i čipkanim kragnama, gospodarima i učiteljima.
Nazivaju ga i antikolonijalnim romanom.
To je saga o bačenosti u postojanje.
O univerzalnosti, partikularnosti.
Šta je, zapravo, pesma u ovom romanu?
58. Borina nedelja nastaviće se u utorak 26. marta, kada će u Galeriji Narodnog muzeja od 19.30, u okviru programu pod nazivom Povelja Borisav Stanković, biti predstavljena najnovija knjiga Aleksandara Lakovića - Hilandar i Sveta Gora: između mita i istorije (putopis u slici i reči).
Osim autora o knjizi će govoriti romanopisac i esejista Mirko Demić.
Organizator Borine nedelje je Književna zajednica Borisav Stanković, a manifestaciju pomaže Ministarstvo kulture.
Profil
Vladimir Pištalo rođen je 1960. u Sarajevu. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Sarajevu, a zvanje mastera stekao na Univerzitetu u Nju Hempširu, na odseku za američku istoriju, gde je i doktorirao (sa tezom Srbi u dijaspori). Prvo delo Slikovnica objavio je 1981. godine. Slede knjige Noći (1986), Manifesti (1986), Korto Malteze (1987), Kraj veka (1990), Vitraž u sećanju (1994), Priče iz celog sveta (1997), Aleksandrida (1999), Milenijum u Beogradu (2000), Tesla, portret među maskama (2008), Venecija (2011), Sunce ovog dana (2017), Značenje džokera (2020), Pesma o tri sveta (2023). Dobitnik je brojnih nagrada među kojima su Borisav Stanković, Meša Selimović za zbirku eseja Značenje džokera, Grigorije Božović za roman Sunce ovog dana, Kočićevo pero za roman Venecija, nagrade za najprodavanije knjige u Srbiji za romane Venecija i Tesla, portret među maskama. Za ovaj poslednji roman u januaru 2009. dobio je Ninovu nagradu. Početkom 2010. usledila je i Nagrada bibilioteke Srbije za najčitaniju knjigu u bibliotekama Srbije tokom 2009. godine. Predavao je na Koledžu Beker, Lester i Vuster, Masačusets, na Univerzitetu u Beogradu i na Univerzitetu u Nju Hempširu. Od 2019. godine predsednik je Kulturnog foruma Evropskog pokreta u Srbiji, a od 2017. urednik je Projekta književnih prikaza, Srpske studije. Radio je na Beker koledžu u Vusteru, Masačusets, gde je predavao američku i svetsku istoriju. Početkom februara 2021. Vlada Srbije imenovala ga je za v.d. upravnika Narodne biblioteka Srbije.
