Hroničar i proučavalac istorije vranjskog kraja i juga Srbije Bane Dimić priredio je feljton o istaknutim oficirima i podoficirima Kraljevine Jugoslavije poreklom iz Vranja. Dimić je bio i kopriređivač feljtona o istorijatu vranjskog tenisa (zajedno sa Miloradom Đorđevićem Bondetom), koji je takođe objavljen na našem portalu.
Piše: Bane Dimić
Živan L. Knežević je poslednji junak iz, poreklom iz Vranja, iz čuvene četvorke koja je ušla u istoriju srpskog naroda Jugoslavije, svih porobljenih evropskih naroda, kao i u istoriji, pa i Drugog svetskog rata.
O ovom junaku je i sam Čerčil morao da piše kako bi objasnio poraz Hitlera i uništenje njegovih divizija pred Moskvom.
Rođen je u dičnom Vranju 28. jula 1906. godine, od oca Lazara Kneževića i majke Mileve, rođene Veljković.
Rođen je u mestu gde je svaka kuća bila sastavni deo mrtve straže za odbranu južnog dela otadžbine i oslobođenja gazdinstva Cara Dušana.
Ali, rođen je i u mestu sevdaha koji daje volju za život, a time i snagu za odbranu životnih vrednosti.
Priče o njegovom mestu rođenja, o četnicima i hajdukovanju u odbrani svoga roda, povezanim sa životom, borbom i radom pradede oborkneza Đuke, uputile su mladog Živana Kneževića ka kasarni, odnosno školama čiji je cilj odbrana svoga naroda i rodne grude.
Živan, najpre, upisuje Nižu školu Vojne akademije u Beogradu, 50. klasu, iz koje izlazi kao potporučnik 1924. godine.
Vojnik je u Drugom pešadijskom puku Knjaz Mihailo (1924 – 1926), zatim vojnik u Vojnoj akademiji (1926-1927).
U vremenu od 1927 – 1928. godine završava prvu godinu Više škole Vojne akademije i kao odličan đak biva upućen u Pariz, u ratnu skolu (1928-1930).
Od 1930. do 1931. godine komandir je čete u 18. pešadijskom puku, pa prelazi na pripremu za đeneralštabnu službu (1931-1933). Završava pripremu uspešno.
On je svuda bio među najboljim učenicima i slušaocima, ali mora da čeka 1941. godinu da bi se konačno i zasluženo ispravila greška i bio preveden u Đeneralštabnu struku.
Od 1934. do 1935, pomoćnik je odeljenskog starešine u Vojnoj akademiji.
Od 1936. do 1938, na službi je u prvom obaveštajnom odeljenju Glavnog generalštaba armijskog generala Dušana T. Smiljanića, a zatim, načelnika Glavnog generalštaba, generala Petra Kosića.
Po formaciji, za šefa kabineta bio je predviđen đeneralštabni pukovnik Živan L. Knežević, a tada je bio major.
Od decembra 1939. do 30. marta 1941. godine, major Knežević je komandant 1. bataljona pešadijskog puka Kraljevske garde.
Živan Knežević je bio uvek odličan đak, uvek među najboljima.
U Vojnu akademiju je stupio bez polaganja ispita. U Višoj školi je bio šesnaesti od 125 kandidata.
Odličan na Višoj skoli, posle ispita na francuskom jeziku, Živan je izabran za slušaoca francuske Ratne škole u Parizu, pa je na pripremu za đeneralštabnu struku bio primljen van konkursa.
Živan je bio najmlađi slušalac francuske ratne škole od kada je ona postojala.
Pre puča 27. marta 1941. godine, major Živan Knežević je izradio plan i raspored po kome je trebalo izvršiti puč.
Plan je lično potpisao i predao general Simoviću.
Ovaj plan je bio vojnog karaktera, kao prva tačka, a druga tačka bila je da se posle puča preda vlast narodu, odnosno političkim predstavnicima.
Ovu tačku je sastavio lično profesor Radoje Knežević, stariji brat majora Kneževića.
General Simović se u potpunosti složio sa drugom tačkom, koju je uslovio Radoje Knežević i general Mirković se složio sa ovim planom.
Živan L. Knežević preminuo je 1.12.1984. godine u Merser Ajlandu, u državi Vašington.
Sahranjen je 8. decembra 1984. godine na groblju srpskog Manastira Svetog Save u Libertivilu.
Kasnije su njegovi zemni ostaci preneti u domovinu.
(nastaviće se)
