Ministar kulture Nikola Selaković obećao je u Vranju da će Vladi Srbije predložiti "usvajanje projekta obnove Haremluka", kao "projekta od nacionalnog značaja" i da će to koštati 120 miliona dinara ili više od milion evra.
Da li to stavrno toliko košta, kako se došlo do te sume i koliko je ministar Selaković iskren u svom obećanju, pustimo neka pokaže vreme.
Tek da su naprednjaci laki na obećanjima, posebno u predizborno vreme, kao i da su laki na ciframa koliko bi nešto trebalo da košta, i to ćemo videti, jer, ko zna, možda taj projekat na kraju bude i duplo ili troduplo skuplji.
Ne bi bilo prvi put.
On je najavio da će rekonstrukcija, navodno, uključiti "obnovu objekta, parterno uređenje i novu muzejsku postavku", ali i pompezno najavio da bi Haremluk trebalo da dobije "najsavremeniju muzejsku postavku južno od Save i Dunava".
Doduše sumnju u ostvarenje ovih namera donekle budi Selakovićeva rečenica da to nije sigurno ni sasvim izvesno u bliskoj budućnosti, već da je Ministarstvo kulture samo "spremno da u sklopu svih aktivnosti koje Grad Vranje planira da sprovodi tokom 2026. godine, iste kvalifikuje i predloži Vladi Republike Srbije“.
Znači nije "sto posto", biće to samo predlog, a pitanje je da li će biti prihvaćen.
A i ko zna šta nas čeka u 2026. godini.
U prevodu, "mačka u džaku".
Nešto konkretniji bio je ministar navodeći da će ministarstvo, navodno, podržati predlog da se jubilej 150. godišnjice od rođenja najpoznatijeg Vranjanca Bore Stankovića "uzdigne na nacionalni nivo i da Vlada učestvuje u realizaciji ove manifestacije".
Živi bili, pa videli.
Da je u pitanju mitropolit ili bilo šta vezano za vernu crkvu, bilo bi "milion posto", ali kad je reč o Bori - ko može da garantuje, jer šta od toga ima vlast?
Ministar Selaković osumnjičen u Aferi Generalštab
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) potvrdilo je za N1 da se ministar kulture Nikola Selaković bez opravdanja nije pojavio u petak u tom tužilaštvu na zakazanom saslušanju. On je trebalo da bude saslušan u svojstvu osumnjičenog u okviru istrage koju u slučaju "Generalštab" vodi TOK i zbog čega to tužilaštvo već nedeljama unazad trpi do sada nezapamćene pritiske i targetiranje od strane najviših predstavnika vlasti. Upravo je u to vreme bio u Vranju. Ministar nije opravdao svoj izostanak, što znači da se ni njegov branilac, čije je prisustvo obavezno kada se osumnjičeni saslušava, nije došao u tužilaštvo kako bi objasnio razloge izostanka.
Jer, ne treba zaboraviti da je lokalna vlat u Vranju još 2020. godine obelodanila da je potrebna "hitna sanacija" krova Haremluka, uz priču da stalna postavka "samo što nije".
Krov je saniran tek dve godine kasnije.
Potom je početkom 2023. godine najavljeno da su stručnjaci Narodnog muzeja u Vranju, navodno, "započeli izradu stalne postavke u zgradi Haremluka".
Pričalo se da je tada Ministarstvo kulture obezbedilo 2 miliona dinara samo za projektno-tehničku dokumentaciju.
Međutim, postavke od tada nema ni na vidiku, a ni sanacije, a kamoli obnove Haremluka.
Podsećanja radi, ta zgrada je jedna od ambijenatlnih celina Pašinih konaka, autentične građevine iz druge polovine 18. veka.
Podsećanja radi, inovirana Stalna etnološka postavka Narodnog muzeja u Vranju, u susednoj zgradi Selamluka, svečano je otvorena u martu 2022. godine.
Haremluk
Haremluk je pre 250 godina izgradio Rauf beg Džinoli. U zgradi su do 1878. i oslobođenja grada od Turaka živele pašine žene. Prvi konzervatorsko-restauratorski radovi izvedeni su 1955. godine, a 1994. godine završeno je renoviranje objekta u poslovni klub "Simpa". Objekat je još jednom renoviran 2017. godine kada su ga preuzeli privatnici, ali je 2018. opet zatvoren i prepušten propadanju. Pre nekoliko godina završena je sanacija krova.
Prilikom predaje zgrade Haremluka na upravljanje lokalnoj samoupravi, odnosno Narodnom muzeju, uslov Republičke direkcije za imovinu bio je da se zgrada Haremluka ubuduće može koristiti isključivo za kulturne potrebe.
Podsećanja radi, pravo o prenosu nepokretnosti bez naknade u svojinu grada Vranja lokalna samouoprava preuzela je i formalno nad zgradom Haremluka u decembru 2019. godine, kada je potpisan ugovor sa ovlašćenim predstavnicima Republičke Direkcije za imovinu.
Grad Vranje se prethodno obratio Direkciji dopisom radi prenosa bez naknade, u svojinu grada, nepokretnosti koju čini zgrada Haremluka, a radi korišćenja objekta u cilju promocije kulture.
Potpisivanjem ugovora Grad Vranje je i formalno postao vlasnik zgrade Haremluka površine 311 kvadrata i zemljišta ukupne površine 719 metara kvadratnih.
