Predstavom Nečista krv, u izvođenju glumaca beogradskog Narodnog pozorišta, u petak 22. oktobra počeće 41. Borini pozorišni dani u Vranju.
Scenirao Nečiste krvi potpisuje Maja Todorović, a režiju Milan Nešković, dok će glavne uloge tumačiti Jovana Stojiljković, Nebojša Dugalić, Nataša Ninković, Nenad Jezdić, Nela Mihailović, Ljiljana Blagojević, Radmila Živković, Tanasije Uzunović i dr.
Pišući o ovoj dvočasovnoj predstavi dramaturškinja Molina Udovički Fotez navodi da je "u srži proze Bore Stankovića čovek, njegova duša, njegov senzibilitet…"
"U osnovi ljudske prirode video je žudnju za svetlošću i lepotom života”, citira Fotez književnog kritičara Velibora Gligorića.
"Sofka, kći efendi-Mitina i unuka najuglednijeg čoveka u kraju, hadži-Trifuna, odrasta kao poslednji potomak nekada bogate i moćne porodice.
Žene u toj porodici imale su samo jedan zadatak, a to je da svoju lepotu i snagu neguju, da se što lepše nose i kite, i da
tom silnom lepotom svakog muškarca koji ih ugleda osvoje i zalude.
Dve moćne sile nasleđene od predaka, ponosni duh i čudesna lepota, spletoše se u našoj Sofki. A duša… žudi za svetlošću i lepotom života, za ljubavlju.
'Samo kad bi se pojavio taj… taj koji će mene da zanese… da me opije', izgovori Sofka mutavom Vanku.
Trgovačka transakcija kojom Sofku otac proda bogatom seljaku gazda-Marku vrhunac je oholosti nečiste krvi poslednjeg muškog potomka ugledne hadžijske porodice.
On ne oseća poniženje što jedinu kćer svesno lišava mogućnosti da doživi svetlost i radost života, već se oseća poniženo zbog
siromaštva, zbog bede materijalne.
'Nikad nisam bio srećan', kaže svojoj ženi Todori.
Ponosni duh je sve za čim je žudeo. No, i ljubav je moćna sila… Nakon tragične smrti gazda - Markove i bezumne strasti iz
njegove kuće odu.
Sofka se ne ponaša u novom domu kao gorda hadžijska kći. Put svetlosti se otvara.
Izložba o pozorišnom životu Vranja
Uoči zvaničnog početka festivala u petak 22. oktobra od 18.30 sati biće otvorena izložba "125 godina pozorišnog života u Vranju" u Galeriji Pozorišta Bora Stanković od 18.30 časova. Biće priređena i prigodna svečanost u čast bivšeg upravnika vranjskog teatra i pokretača festivala Radoslava Radivojevića, koji je preminuo u januaru 2009. godine.
Stasa Tomča. 'Čim je pogleda, stane do nje, ne zna šta će od sreće i radosti. Odmah tada njegove crne oči tako široko i toplo
počnu da sjaje, i, već drhteći od strasti za njom, za njenim toplim, jedrim telom, unosi
se u nju i samo je pita:
- 'A, Sofke?', unapred srećan što će moći odmah da joj učini što bude htela', napisa Bora Stanković.
I još: 'Kuća joj postade topla, i to sasvim topla.'
Ali... oslobodi se duh gordosti i samoljublja iz boce. 'O, o, pogle, ovde baš počelo da se živi; pogle kako se uredilo.
A ja i mati ništa, zaboravili na nas.', izgovori efendi Mita došavši jednog dana po još novca.
Cepteo je od jarosti i gorčine. Iščile svetlost.
I Sofkin svet ponovo skliznu u staro i poznato... da gordo podnosi bol, tugu i nesreću, i da plače samo kada je niko ne vidi...
Tome su je oduvek učili… Nečista krv", navodi Fotez u tekstu kataloga.
Program festivala
Posle Nečiste krvi u subotu će se festival nastaviti komadom Pučina po tekstu Branislava Nušića, u izvođenju ekipe beogradskog JDP-a i režiji Egona Savina biće odigrana u subotu 23. oktobra. U predstavi između ostalih igraju Nenad Jezdić, Sloboda Mićalović, Ljubomir Bandović i dr. U nedelju 24. oktobra na programu će biti komad Ana Karenjina Novosadskog pozorišta (predstava traje tri sata), po motivima istoimene knjige Lava Nikolajeviča Tolstoja, a u režiji Dejana Projkovskog. U ponedeljak 25. oktobra Gradsko pozorište "Semberija" iz Bijeljine odigraće Ivanovo samoubistvo, četvoročasovnu predstavu (uz tri pauze) rađenu po motivima Čehova u režiji Davida Alića. Pozorišnim komadom 64 Tene Štivičić u režiji Alise Stojanović predstaviće se u utorak 26. oktobra glumci beogradskog Ateljea 212. Predstava Ako dugo gledaš u ponor Regionalnog pozorišta Novi Pazar, rađena po romanu Enesa Halilovića, a u režiji Zlatka Pakovića biće izvedena pretposlednjeg dana manifestacije. Poslednjeg dana festivala 28. oktobra u čast nagrađenih nastupiće ansambl Narodnog pozorišta u Prištini predstavom Placebo, po tekstu Aleksandra Jugovića, a u režiji Isidore Goncić.
Dramaturškinja komada je Molina Udovički Fotez, za scenski govor je zadužena Vesna Popović, a za kostime Marina Vukasović Medenica.
Kompozitorka je Anja Đorđević, a koreografkinja Andreja Kulešević.
Nagrade
Od ove godine prvi put se uvodi takmičarski karakter festivala u pravom smislu te reči. Dodeljivaće se nagrade sa imenom "Borisav Stanković" i to u pet kategorija - za najbolju predstavu, za dramaturgiju, dramatizaciju ili adaptaciju, za najbolju mušku ulogu, za najbolju žensku ulogu, kao i nagrada publike koja će nositi ime "Radoslav Radivojević", po pokojnom direktoru vranjskog teatra i utemeljivaču ovog festivala. Kako je rečeno nagrade će se sastojati od plakete i novčanog dela. Žiri ovogodišnjeg festivala čine pozorišni reditelj Vladimir Lazić, glumica Milena Pavlović Čučilović i teatrolog Zoran Maksimović.
Reditelj predstave Milan Nešković rođen je u Valjevu 1985. godine.
Diplomirao je pozorišnu režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi prof. Nikole Jevtića i prof. Alise Stojanović.
Višestruko je nagrađivan za dosadašnji pozorišni, i ne samo pozorišni rad.
Docent je na Akademiji umetnosti u Beogradu.
Ovo mu je treća režija u Narodnom pozorištu u Beogradu, a prva na Velikoj sceni.
Sa ansamblom Pozorišta Bora Stanković u Vranju pre nekoliko godina radio je predstavu "Ruža, uvela".
Sve predstave u okviru takmičarskog programa počinjaće od 20 časova.
O festivalu
Borini pozorišni dani jedan je od najdugovečnijih pozorišnih festivala u Srbiji. Osnovan je 1979. godine na inicijativu Radoslava Radivojevića, tadašnjeg upravnika i reditelja Pozorišta Bora Stanković, a u čast jednog od najznačajnijih srpskih pisaca Borisava Stankovića. Tokom četiri decenije postojanja festival se razvijao i menjao svoj oblik i formu, od revije pozorišnih predstava, festivala manjeg formata, do pozorišne manifestacije koja podrazumeva selekciju. Od 29. izdanja festival ima jasniji koncept i jasnije kriterijume u izboru kvalitetnih pozorišnih ostvarenja u Srbiji, s ambicijom da u budućnosti preraste u regionalni i međunarodni pozorišni festival. U periodu od 2012. do 2018. godine festival je održavan van matične scene Pozorišta Bora Stanković, pošto je zgrada pozorišta 2012. godine potpuno izgorela u podmetnutom požaru. Uprkos tome, festival je nastavio da traje i čuva ulogu najznačajnije pozorišne i kulturne manifestacije u gradu i šire. S povratkom u novu zgradu pozorišta, Festival Borini pozorišni dani ulazi u fazu novog razvoja i daljih unapređenja. Posle 40. jubilarnog izdanja usvojen je novi Pravilnik, uvedene su nagrade stručnog žirija, obogaćen katalog, a festival je dobio novi, prepoznatljiv vizuelni identitet. Borini pozorišni dani su danas festival savremenog, umetnički i poetički potentnog, odgovornog i savremenim praksama primerenog pozorišta koje se hvata u koštac s gorućim pitanjima i temama vremena i sveta u kojem živimo. Organizator Festivala je Pozorište Bora Stanković, a glavni pokrovitelj Grad Vranje. Festival se održava svake godine poslednje sedmice u oktobru.
