Mustafa: Vlada mora da se oslobodi represivne politike prema Albancima na jugu

Vranje - Region opština Preševo, Bujanovac i Medveđa, sa prosečnom zaradom višestruko nižom od Beograda, spada u nerazvijene regione sa najvećim siromaštvom, a i sa najvećom stopom nezaposlenosti mladih u celoj zemlji.

Štaviše, albanska zajednica pati od nedovoljne zastupljenosti i neintegracije zbog nedostatka političke volje i jezika mržnje jednog dela vlasti, odnosno moćnih ministara za koje sudovi nemaju hrabrosti ni da kazne, skicira aktuelnu situaciju u intervjuu za Danas Ragmi Mustafa, predsednik Nacionalnog saveta Albanaca (NSA).

Danas: Duže vreme ukazujete na nepostojanje decentralizacije što etničke Albance kao da dodatno getoizira i distancira od državnih institucija?

Mustafa: Centralizacija institucija dezintegriše i pogoršava zastupljenost zajednice. Danas imamo manje sudova i sudija u Preševskoj dolini nego pre deceniju. Manje (nijedan) tužilaca, manje policajaca, manje vatrogasaca, manje (nijedan) republičkih inspektora i mnogo institucija koje ne uključuju nijednog pripadnika albanske zajednice. Sve više i zbog nedemokratskog javnog diskursa, nacionalne manjine se smanjuju brojno u nedostatku ekonomske perspektive i unapređenja evropskih vrednosti i principa. Verujem da smo u ovom regionu u posleratnoj fazi već pune dve decenije od kada je potpisan Končulijski sporazum. Tada su Albanci poverovali da će se njihov položaj poboljšati u procesu demokratizacije uz garancije međunarodne zajednice. To se nije desilo. Bojim se da smo ušli u fazu latentnog sukoba koji zahteva ozbiljna rešenja od strane Vlade Srbije uz pomoć međunarodne zajednice.

Ipak, na nivou države postoje neka dokumenta koja se odnose na unapređenje položaja nacionalnih manjina. To ne treba ignorisati?

"Tačno je da vlada stalno pravi neke akcione planove, kao što je Akcioni plan za nacionalne manjine. Ali kakav je kvalitet tih dokumenata? Mislim da ti akcioni planovi treba prvo da utvrde stvarno stanje na terenu. Moraju se predvideti mere za poboljšanje života i položaja nacionalnih manjina i institucije koje te mere trebaju da implementiraju. Ne verujem da treba da se pravi dokument, koji sa stručne tačke gledišta zvuči lepo za čitanje. Nama trebaju stvarne analize sa konkretnim suočavanjem sa izazovima, problemima i preprekama sa kojima se suočavaju pripadnici nacionalnih manjina. Mišljenja sam da ne treba praviti akcione planove zbog evropske zajednice, već zbog neotuđive potrebe da se ukinu prepreke sa kojima se suočavaju predstavnici nacionalnih manjina".

Šta je konkretno NSA učinio da se ti dokumenti poboljšaju? Imali ste priliku da to javno kažete?

"Albanski nacionalni savet već više godina poziva na reviziju Akcionog plana za unapređenje prava nacionalnih manjina kao dokumenta javne politike koji treba da se bavi pitanjima od vitalnog značaja, i za Albance u Preševskoj dolini. Prošle godine smo postigli izvanredan uspeh u pogledu udžbenika, kataloga albanskih imena i prezimena, što nije karakteristično za ovu godinu.

Izveštaj Evropske unije o napretku Srbije za 2021. posebnu pažnju posvetio je položaju Albanaca u Preševskoj dolini i u ovom izveštaju registrovano je više otvorenih pitanja koja je NSA kontinuirano pokretao na sastancima sa vladinim i međunarodnim zvaničnicima. U izveštaju se navode ozbiljna kršenja u vezi sa sprovođenjem osnovnih ljudskih prava, tretmanom prava nacionalnih manjina, pasivizacijom prebivališta, govorom mržnje visokih zvaničnika, potrebom da se nastavi proces obezbeđivanja udžbenika na albanskom jeziku, nedostatkom inkluzivne demokratije, slobode izražavanja i uključivanja Albanaca u institucije. Upotreba administrativnih sredstava za sprovođenje etničkog čišćenja – pasivizacija adresa je neprihvatljiva i mora se hitno zaustaviti ovaj diskriminatorni proces, navodi se u izveštaju Helsinškog odbora u Beogradu. Albanski nacionalni savet ceni preporuku Evropske unije za stvaranje stabilne baze okvirnih podataka, kao i za objavljivanje stanja međuetničkih odnosa, vodeći računa o potrebi uključivanja u društvo kroz uključivanje nacionalnih manjina.

Međutim, potrebno je napraviti opipljiva poboljšanja u efektivnom ostvarivanju individualnih prava koja pripadaju nacionalnim manjinama. Takođe, cenimo zabrinutost u vezi sa emitovanjem medijskih programa na jezicima manjina, koje je i dalje krhko i zavisi od finansiranja. Vredi napomenuti da je podvučeno nesprovođenje postignutih sporazuma između Kosova i Srbije, jer to podstiče zaključivanje konačnog sporazuma koji ima direktan uticaj na položaj albanske nacionalne zajednice u Preševskoj dolini".

Najnovija dešavanja u Beogradu sa još jednom „promocijom“ osuđenih ratnih zločinaca kao da podseća na neke slične probleme koje imaju Albanci na jugu Srbije, sa isticanjem nacionalnih simbola, obeležavanjem praznika…?

"Smatram da su ravnopravnost i suočavanje sa prošlošću preduslovi za ostvarivanje kolektivnih prava nacionalnih manjina pa i Albanaca. Albanski nacionalni savet izražava ogorčenje i zabrinutost zbog porasta ksenofobije u Srbiji. Mural Ratku Mladiću i njegovo čuvanje od strane policije samo su pokazatelji dominantne društvene klime u Srbiji, iako je genocid u Srebrenici dokazan brojnim presudama domaćih, međunarodnih i regionalnih sudova. Ove presude su zasnovane na čvrstim činjenicama, relevantnoj dokumentaciji i brojnim iskazima i svedocima. Između ostalog, izvršenje genocida u Srebrenici i oko nje potvrdila je najviša sudska instanca u sistemu Ujedinjenih nacija – Haški tribunal. Sve ovo je proizvod sadašnjeg sistema u Srbiji i posledica sve većeg veličanja ratnih događaja i haških osuđenika sa jedne strane, a sa druge strane ksenofobičnog diskursa političara, medija i uticajnih ministara u Srbiji prema manjinama".

Istovremeno, ministar policije Aleksandar Vulin Albance naziva „Šiptarima“, a pokrenuo je i postupak protiv Vas lično zbog isticanja zastave Republike Albanije. Tužili ste i Vi njega. Šta je sa tim postupcima?

"Kao predsednik Nacionalnog saveta Albanaca, u avgustu 2019. podneli smo Višem sudu tužbu da dokažemo diskriminatorski pristup i upotrebu govora mržnje prema Albancima od strane ministra Vulina. Ta tužba je odbijena, pa smo se žalili višoj instanci i sada čekamo odluku Apelacionog suda. Beskompromisno ćemo se suprotstaviti institucionalizaciji i legalizaciji uvredljivog, prezrivog i jezika mržnje na račun Albanaca. Naglašavam da je upotreba pežorativnog i uvredljivog izraza „Šiptar“ od strane ministra Vulina institucionalizacija govora mržnje prema Albancima i podsticanje ksenofobije prema Albancima u Srbiji. Albanski nacionalni savet ne prihvata smanjenje i relativizaciju ove prakse kao individualni izraz i delovanje. Takav jezik ministarstva nije samo proizvod sadašnjeg sistema u Srbiji, već i institucionalni podsticaj rastućem ksenofobičnom diskursu prema manjinama.

Albanci nisu krivi što aktuelna Vlada Srbije nema pune demokratske kapacitete. Ništa više ne ponižava Srbiju od postupaka ministra Vulina kao njenog člana. Zapravo, ovakvi njegovi istupi ponajviše štete samoj Srbiji. Jasno je da su svakim danom sve veći, ne samo pritisci već i politički i pravni progon Albanaca u Srbiji od vlasti u Beogradu, ali i u Preševskoj dolini. Već treći put se ponavlja sudski postupak o „prekršaju, podizanju nacionalne zastave“ i to se ne može shvatiti drugačije nego kao politički progon. Upotreba nacionalnih simbola od strane Albanaca u Srbiji je njihovo ljudsko, nacionalno i egzistencijalno pravo. Kao što druge manjine u regionu legalno koriste svoje nacionalne simbole, tako su i Albanci u Srbiji koristili svoje nacionalne simbole. Dakle, umesto da ugnjetava Albance u ime vladavine prava, Srbija treba da poštuje Ustav i da krene u demokratizaciju odvajanjem od diskriminatorske politike prema manjinama. Da se oslobodi od represivne politike, izmenama i dopunama Zakona o upotrebi i javnom isticanju nacionalnih simbola, kako bi se uskladio sa Ustavom Srbije i demokratskim standardima. Srbija ne može da bira zastavu svojih albanskih državljana. To biraju sami Albanci. Zato će se zakon promeniti, zastava ne".

Razgovarao: Vojkan Ristić

Odnosi sa BNV

Kakvi su odnosi sa vašim kolegama iz Bošnjačkog nacionalnog veća?

"Odnosi su sasvim korektni. Mi održavamo stalne kontakte vezano za aktuelne problem sa kojima se suočavamo".

Pa ipak, poslednjih dana čuju se informacije da su ti odnosi poremećeni zbog istupa Ismeta Azizija, predsednika Udruženja „Kosovo za Sandžak“, koji zagovara „albanizaciju Bošnjaka“ ?

"Ja nemam takve informacije. Njega tako predstavljaju politički protivnici iz SDA. Gospodin Azizi je dao svoj konkretan doprinos u zbližavanju dve zajednice albanske i bošnjačke".

Najnovije vesti

Foto Vranje News Šesti rođendan Vranje News-a »

Vranje - Ako bi nas neko pitao da opišemo proteklih 2.190 dana, odgovorili bismo mu da to nisu bile ni godine duge, a ni...