Šta nam rade medijski milijunaši (IX): Mačak na usijanoj pijačnoj tezgi

Vranje - Kude si be Zorto? Mislija si da sam zabravija na tebe, kao to je toj što je bilo i nema veze. Mačku o rep da okačimo, kako vikaše šef ti? Ideš ‘i u Gumerište, kako je tam', lepota, a? Al’ nema živa duša… Ma što te briga, važno evrići da kapljev ko ludi… Ima li pobogat mlad penzioner u Njevra, a? Kako predsednik omladine PUPS-a si... Ako nemaš dok ne uplativ ili dok ne legne penzička, će ti pozajmim, ne se brini. A, bre Zorto, đuvegijo stara. Znanje niko ne mož’ ti oduzme, a? I mikrofon. I mirovinu.

Nego, nema te na protesti nešto, će namineš li? Nikad nesi bija, čisto da vidiš kako je, isprati jednu ekipu, neje novinarstvo Es-en-es, neje sve u pare, ima nečeg i u lovi... Pa, nezadovoljan si batke, ne li. Sam si pričaja kako si nekad dobijaja po 50 i više miliona, a s’ga samo pola od toj (dobro ostali ništa, sve ti na tebe dadnev, ali nema veze). Eeeee, gde je tu kozmička pravda. Imaš pravo i ti da se buniš.

A, bre, Zorto, najbolji novinari u Vranje imaš, kako pričaše ti? Pa gi fališ. To li gi bodriš? Profi, a? Pa da be. Ali možda… Imaš novinari pred penziju na koji gi nikad nesi daja priliku da se baviv s žurnalizam. Eeee Zorto, Zorto… Tužni krajevi karijera.

Nego, mlogo se ubavo otočke zabavi TNT (Tami Naša Tamica), novinarka/voditeljka/reporterka omiljenog nam Er-te-ve doo-a na pjaci kod Bujkovskog mosta (ne ta je srušena, trenutno), izvinjavajte, na tzv. Doljnji pijac kako ga vikav Gornjovranjanci. Tuj zabavu i smeh do zacenit’ se u LIVE uključenju, drugu po važnos’ tržnicu u našu nekad ubavu, pa od novokomponovani prinaučeni političari opšte prakse razvaljenu kasabu, poznatu kao Njevra, priredio je niko drugi do mačor. Znajete ga, a možda i ne, ali jedan od glavnih mačora tog dela grada, zvaćemo ga Porše Macan. Kako se TNT icepila od smešku, objašnjenje ide s’ga.

Direk uključenje od pjacu bez naziva najavlja iz studija novinarka/voditeljica/reporterka Marija Mara, odevena u jedno lepo cvetno hlorofilno aljinče. Ka’e, Tami Naša Tamica (poznatija kao I’m a journalist, babe) je na licinom mjestu, na pjacu katalunja, istražuje cene od voćke i povrćke, tzv. pijačan barometar, normalno da je nešto na “bar” kad je pritisak od vozbudu u svako njeno uključenje na najmanje 7-8 bara.

Ide kamera na pjacu, Tamica u letnju roza kombinaciju, aljinče li je neko, kratak rukav, kao da je praveno na letnji kamp reči i boja, šarenko onakoj dekorisano, rad tzv. tie dye.

U stilu pjur avangarde Tamica kreće da zbori, a znamo svi da u reči, inače, ne oskudeva, kao i u boje. Ka’e dobar jutar, dobar den, pa onda kreće da hoda, liiii, kakvo napredno reporterstvo šeste generacije a la Suhoi 135 na kub, i prilaza mu brzinom od dva maha na čiče, vidi se odma' proizvođač koji (kako Klerk Gebl u jed’n kadar u Gone with the wind) zagledan u daljinu razmišlja o svojim katunačkim zasadima mar… ovaj zelene salate. Ka’e TNT mlogo toplo brate, utepa žega, nema ljudi, ali prodavci su tu poput Slavoljuba Klerk Geblića Katunskog, koji se u tom momentu od-zrća prema Tamici i vika značajno: “Dobar dan”. Sledi očekivano retoričko pitanje TNT kol’ko je teško arbajtovati u mestu na 50 u plusu bez zaštitnog faktora, a on naravno ne odgovara sa “lako”, nego vika “teško je”.

Ka’e mu Tamika “čega nam lepoga izlažete” (bože me prosti kao da je sajam bilja i meda) na usijanoj pijačnoj tezgici, “je l' to povrće” (što je očigledno), a on naravski uzvrća komplikovano složenom rečenicom: “Povrće”. Tamika s motocangle pokušava da izvuče od Klerka makar jednu rečenicu s dve i više reči, ‘oće da ga relaksira, nabraja što sve Klerki od Katuna ima na tezdzi - buranija, tkvice, papričiki ljuti, papriketine slatke, baburčiki, propituje ga što se najviše prodava. Ka’e Klerks - paprika, patlidžančiki plavi i crveni, kupuz, buranija, blitva, tikvičke i na kraj ka’e: “Sve ide što izneseš na tezgu”. Tako je be Slavče, povrtaru Katunski, poka’i gi da i ti rečenicu za propalu televiziju imadeš. I da vredi kako njihovi projekti na medijski konkursi.

Lele, lele, kakav epski dijalog! Krena kao iz rukav… Kupujev li domaćice blitvu, da mesiv banice zalima gu TNT, i usput se na Slavču Katunskoga pofali da mesi propećke k’o Jagodinka Simonović u najboljim danima. Dok se Slavoljub Klerk The Gable smijulji, prisića se, kao da je gledaja Varljivo leto 68 (onaj scena) i povremeno si se sposobnošću rasute pažnje javlja na neki ljudi koji prolaziv iza kameru, poza njega u kadar prolazi mačor s početka teksta, dakle Porše Macan, ide nogu pred nogu lagano, kao Al Kapone u najsamouverenijim danima, i dok ide priča o slivama, mušmulama, dinjama i lubeničkama na Macana Donjovranjskog mu upada na teritori drugi macan, verovatno Donjoasambairac, dođoš. Liiii, kakva greška!

Čuje se “bangerac”, pa mačji koteljak, krici, ripav do malopre pitomi a s'ga divlji mačori k'o poparene kokoške, padav poklopci od pijačne kante kako u animirani film, a Slave The Klerk Katunski u jednu dušu, prepadnut od onuj iznenadnu ciku i vrisku počna se od-zrća k'o mečka kad gu skubev, kamera slima li ga slima, on ripna kao živi štit pred buraniju, ne bi li zaštitio parče leba i krtole od mačjeg ataka na njegovu osobnu povrtarsku imovinu. Na Tamicu vu smešno, cepi se k'o novina, pokušava da zbori i da postavi neko pitanje, ali mlogo, mlogo vu smešno, će isprsne, ne mož da smiri džiger, taman počne da zbori, pa kekeke, pa opet i takoj u nedogled (Zorta da l’ gleda LIVE, misli se, neje prijatno). Vika, eto gledaoci dragi, ipak je ovo živ program, dešavaju se i takve stvari itd, itd, u prevodu od tolku smešku neje mogla da postavi pitanje kako vrzujev voćke u katunski atar.

A direktore na Er-te-ve doo Zorta od Gumerište duhovit čovek, pa napisaja posle na profil tog doo-a na Fesjbuk, ka’e: “Hit uključenje! Kad mačke napreve šou tokom intervjua!” Lele što je zanimljivo, a? I smešno. Ali, možda.

Što je još bilo zanimljivo ne Er-te-ve doo-u prethodni dani i da li je uopšte nešto bilo. Aha, da…

Imaše ga precednik Ace Produženi s Mlekom u više maha, malka po malka pa iskoči od negde, frižider mu je više pase, s’ga počesto iskača iz onija prastari televizori u Vranje, Iskra, EI Niš (aaa, bogati penzosi, ima se), pa prepadne onej pet, šest zatucane babe i dede što gledav lokalnu TV Bastilju jer nemav drugi kanal. Beše, recimo, prilog, da ne ka’em sekvenca (hahaa, omiljena reč na er-te-vej-ci u projekti, snimav nekakve sekvence, lele, leleeee kakva ekipica) da je odlikovaja pejača Čedu Žbevče Markovića, pa da je razgovaraja sa Pedra Sanćeza (abe i dede ov’j prilog gledav s otvoreni usta, mlogo gi sikira t’j Sanćez š’o će ka’e), pa se onda pa pojavi Produženi kude se vozi u neku limuzinku kako etiopski car na zadnje sjedalo i zbori kako je mlogo po-hepi od onoga Milomira što će se otvori fabrika u (zadnji voz za) Čačak, priča kako se tam za sat stiza iz BG (čudo neje brzinom svetlosti ili teleportacije), Nemci dolazav tamo stvarnički (a ne kako u Njevra, ni traga ni glasa, mož su toj tija, al’ preusmereni). Gleda u Cuckinu (ne ona naša, njegova Cucka) kameru, priča kako milion ljudi bukvalno će zaposlimo, to nema ni u amerikama, ka’e mlogo ljudi će budu srećni zbog novi putevi, za dva tri dana će gi otvara (nema veze što tunel preti da implodira), i na kraj najbitan prilog s Palminoga sinčaka u Džagodinu kude vika da će pobedi cel svet na izbori, a kamoli li nejaku opoziciju, ma ko to bio.

Preti precednik na običan narod da je razlika svakog dana sve veća i veća i da će možda da se iznenade kad ih, naravno, pobedi ubedljivije nego ikada u povjesti. Bra’o, bra’o precedniče - aplaudira Zorta Gumeriški iz studija Er-te-ve doo - da nam poživite što duže, jer biće dosta posla i para sa malo rada, da ne kažem izi mani, a ne kao njeknja kod “žutog (a sada našeg) ološa”.

Beše i doktore Ljubiša od PTO u Zornjak, LIVE uključenje, vika begajte od slunce, će izginemo, žega utepuje, kolaps u organizmu, kolaps u društvu. Će bude li neko pomračenje slunca da spuštamo roletne i turamo naočari za švajs aparat? Gostova kod Tami Našu Tamicu u istu imisiju i Joce prosvetni savetnik. Tamica pituje li pituje, dosadi mi, mlogo dugačko prvo pitanje, pa ne bi’ lenj, promeni kanal. Jedino ču' da ima sve manje deca i da odeljenja će se ukidav, frka u srednje škole. Posebno u Poljoprivrednu i Hemijsku. I u okolne opštine. Za svaku pohvalu, vidi se odma’ ozbiljna država. Niko ništa ne preduzima, neka sve ide svojim tokom, sam problem će se reši…

Urednica Loke uradela prilog od sušu, lele, lele, pustoš u vranjsku kotlinu, flora i fauna pativ k’o nikad, katastrofalne posledice, plaši se i strahuj narode, svi smo mi sladoledi, sve će ne istopi slunce. Kakav prilog, kadrovi vidi se od pre dvaes’ godine, arhiva šljaka li šljaka u mesto, kuj će ide po tereni i njive, mlogo pripiče. Ali uključuje se kod Tamicu Marija Mara od teren, zbori s nekog nutricionistu, on si priča onoj što svi znamo. Na ovuj žegu što više voće i povrće, voda da se pija nikako da se cicka rakiština, posebno ne presna maćado, nek posno prase može po malka da se jede, bla, bla, bla. Lele što je dosadno. Koj be gleda ovoj? A, da, niko, sve zab'ravim. Dobro, jedino ja što moram.

Beše i malka plašenje s prirodu, krpelji, komarci, bubašvabe, željke, gušteri, lajmska bolest, Groznica Južne Morave i Zapadnog Nila dva u jedan, lele sve će ne izedev ose, pčele, stršljenovi. Pod stakleno zvono da se živi. Ovoj gore nego ako ode ON (kuku i lele nama…) Ali sreća tuj su ZZJZ i Visan, naravno doo. Samo da rata ne bude.

Da ne malka uteši od zmije, željke i druge ale, pojavi se u program Er-te-ve-a Vla’ica, Vla’ca be Vlai’ca iz Han, jedini hvatač na zmije i ostale opasne živuljke u okrug i šire.

Na Mariju Maru ne vu bi teško da ode do Čukarku (s Ladu Nivu li ste bili, aaa, neee ene gu na parking, znači s autobus, pošto RTV kola na ne), koteljak na graničen premin, vika 40 minuta u t’j momenat i toj rano na sabajle. Priča s neki ljudi, vikav čekav od prošlu godinu…

Te gu Cucka javlja se LIVE od avtobusku stanicu, zarađa neki dinar za Er-te-ve doo, neće samo da se troši, neko mora da misli i na prihodi, propaganda malka (zar nije sve?). Neka ženica iz Kavim Jedinstvo zbori li zbori od turizam, koji aranžmani nudiv, eftino, džabe, neki dispičer nabraja koje redovne linije imav, da su malo više zastupljene onej u pravcu naših prelepih i razvijenih banjskih lečilišta, zeolit, neolit, blato, gas, bazeni s termomineralnu. Mrečka.

Cucka oduševljeno klima s bradu i potvrđuje, kao da je ona gost u program (pa se seti da ona postavlja pitanja), neka ženica ka’e kao i svaku godinu, treću zaredom kako je obnovljet turizam u Kavim, ide sve nabolje, golemo interesovanje, pogotovo za Gris, pa ondak Turki, Černa Gora, a B'lgarska skoro ič. Cucku gu zanima za aplikaciju FlixBus, što toj znači, kol’ko toj olakšava da se prefrljite od tačku A do tačku B, ovaj vu nešto odgovara, ali u suštinu najbolje da odete tamo (čemu prilog?) pa će vi objasniv. Haha. Lele, cirkus s pare.

Krena tuj Cucka u odjavu od minut i po, a čini ti se da traje kao Ben Hur. Prepričava si sve onoj što smo već čule, mož je realizator trknaja do klonju pa ga pokriva.

Skoro dvaes’ minuta u Zornjak potom zbori i Vedran, kako koji - jedan je Vedran, glava na Regionalni centar za vanredne situacije, od požari, prevencija, zaštita, reče da smo imali osam požara na deponije samo u jun, kuku i lele nama... Dobro, nećemo sad tej teme.

Beše i Cace načelnik iz Kitnu, ka'e imali preko 50 kutnjih poseta prošli vikend, ka’e od vrućinu širiv se krvni sudovi, pada pretisak i dolazi do kolaps; fizički klonev ljudi, pa padav, dolaza do prelomi, noge, glave. Ka’e, sve se u suštinu svodi na beganje od slunce, što više tečnos’, ali i cuker, a ako se ide na zenba da oni s dijagnoze na ulazav pregrejani u vodu, pogotovo posle obilat obrok u vidu posne prasetine. Ka’e u Kitnu ima dve mobilne ekipe, pa kako se kome zalomi, ako ima tri i više slučaja u isto vreme, bog nek vam je u pomoć.

Uripi na kratko u program i on’j eks ministar, na M nešto, s ušiki on'j, škrapa nešto od teror manjine nad većinom ili beše obrnuto, ne znam tako nešto, uglavnom u istu intonaciju priča sve vreme, ne mož se sluša, idemo dalje.

Pa ubaciše najbitan prilog od solidarni paketi, davav gi na penzioneri, tepanje u Penzionersko u Češalj, kam za mene, kam za mene, PIO obezbedija za penzosi što primav neku siću (ne li smo Tajger?), će ima i za Banjčani vika jed'n čile, će klopav i će se banjav s kupke znači i u Oštar greben. Neki deka priča kako se opasno druživ (ma nema) u Penzionersko, domine, karte, čes, boćanj.. (dobro toj nema), imav igranke, ma mladost - ludos', staros - pakos', takoreći. Idev u banje, manastiri, na izleti. Prosto, da poželiš da si penzioner sa najnižim primanjima.

Objavi Zorta da počinja da ga, kao, realizuje projekat Kutja na uglu na svoj ugledni portal što se vika “Kad te muka natera”. Šta će čovek, dobija samo oko 250.000 evra na konkursi, mora se snalazi da otvara novi i novi portali, novi vidici… Vika Tamica će bude opasan prodžekt, će predstavljav stare kutje (nema veze što je to milion puta deja vu po razni projekti i inače u redovan program) cepaj, naplaćuj, nema d-zabe. Vika dva puta mesečno, počev od danas, pa i posle projekat će nastaviv, mlogo gi stalo do par…. ovaj do kulture sećanja. Haha. Podržalo ga ministarstvo projekat (nismo ni sumnjali).

Beše i šerif grada Buč Slobodans The Kid Bonzo Vić-Milenko, gostovaja u studio, za Palestinu priča (ne onuj pravu nego vranjsku), ka’e fekalno jezero se napravilo (dobro jutro), ali suština nesmo krivi mi nego neko preduzeće “iz unutrašnjosti” (ne be iz spoljašnosti, ima li veća unutrašnjost od Njevra) koje je nekada davno, bajgim, touj nešto radilo. Naravno. Ali, s’d toj grad će napravi. Čista Srbija, mašine, fekalna, stručno-operativni timovi, lele, lele ne me plaši Bonzo s tija stručni izrazi, znamo da se u sve razumeš kao Produženi s 'ladno Mleko… kaži odma, idemo jovo nanovo, pa pucanje pare, po koji put. Mir, mir, mir, niko nije kriv.

Pa, beše onda neki prilog za Lopardince, kao mlogo složno selo (što, pare li su dali), idev neki zimski kadrovi, teško da se ode tam da se snimi selo, bogu iza nogu, tamo na mađarsku granicu li beše negde, koj će ide. Ka’e novinarka Mašica u direk uključenje - selo ima prirodni priraštaj u pozitivu, rodili se 11 deca, a u večna lovišta otišlo 8 meštana, opasno selo, kol’ko se sećam neki projekat je u pitanju. Pa tej puste pare, a Zorto?

U čast mitropolita, spasitelja vasceloga juga, Zorta potom objavljuje da je raspisat konkurs za crkve i verske zajednice, naravno sve će dadev na bata Tome, beše tim povodom vetnjik dr Neši u stjudio, golem vernik, donjovranjski kmet u onuj črč kod Donjovranjsko groblje, sve znaje, kao da je lični ađutant na mitrogola, nazire se da neće bidne nikakav problem da se preusmeriv pare na račun crkvene opštine (živi bili pa videli), bez obzira na eventualnu konkurenciju. Celi dvaes’ minuta je zborija od toj u Zornjak. kad Tamica ne mož ga zaustavi - zadnje vreme došlo.

Cucka bila na Akademiju (bivša Viša škola), bija prijemni, priča sa potencijalni brucoši, ne znam da l’ je džabe, al’ ne verujem, izreklamiraše gi opasno. Cucka vika podsića gu ona kad je bila mlada (prošli vek), pa polagala prijemni, kao na Oksford bilo, neka profesorka se napriča, pa i neka buduća brocoškinja, koj vika da ne radiv fakulteti, više i visoke škole. Vranje be, slobodna teritorija.

Beše i on’j profa Nikolča iz Tehničku skulu što gostuje jednom nedeljno na Er-te-ve doo, što liči na Adama Santovca od N1 (pozor, RTV), pa neki vlasnik SSR (samostalne svešteničke radnje) priča za Petrovdan, beše i par kadra iz crkvu iz neko zimsko vreme, ljudi u monterice i kanađanke (daleko, ko će ide sad do črč da slima, vrućina), neka teta iz Komrat priča zelenilo kako da ga sačuvamo u Njevra (sve smo ostalo sredili), i ona gi došla na noge u studio, napolje 50 stepeni, neje za teren.

I neki doca Almir iz Kitnu beše u isti erkondišn stjudio, priča od temperaturu i zdravlje/boles’, opasne temprič'rne oscilacije, deca se gušiv, glavobolje, bol u grudi, porevav. Savet, beganje od slunce. Pa ponavlja onoj što je Cace načalnik pre neki dan pričaja. Nema, urednici i novinari Er-te-ve-a su inovativni i kreativni kao da radiv za Njujork Tajms. Istraživačko novinarstvo na delu. Zorto, kad će zoveš direktorku gimnazije da gu pa podučavaš obrazovanju? Ovoj be dosadno mnogo.

Vikaše er-te-ve-ovci u zadnji dvaes' dana i svi ne-ćaci generacije, svaki po 15-20 minuta (kad su ustali jutros, što su doručkovali, u kolko su otišli na bazen, malopre bilo li je više ljudi na bazen nego sad...), umesto da pozovu decu na kup da popričaju malo u jednu emisiju i kud koji mili moji.

Beše i kajče na Vlasinskoto ezero prilog, takmičenje Vlasinska hook, nakršili gi ribolovci (al’ kao sportski) smuđevi i kečige. Tehnička opremljenost Er-te-ve doo-a u orgazmu, kadrovi kao iz sedamdesete, Radio televizija Nepal deveti program.

Lele što je vrućinka, vrije kao na usijanu pijačnu tezgu.

Dosta je bilo, da ostavimo nešto i za sledeći put.

Aj' u zdravlje.

(nastaviće se)