Vranje - Narodni poslanik iz Bujanovca Šaip Kamberi predložio je u utorak da se u dnevni red Skupštine Srbije uvrsti Rezolucija o položaju Albanaca u Preševskoj dolini, jer se, kako je rekao, tiče ljudi “koji više od dve decenije žive između zakona i nepravde, između ustavnih garancija i stvarnog života”.
Kamberi je rekao da Rezolucija koja nije ni ekstremna ni separatistička, već duboko demokratska i evropska, prenose Bujanovačke.
"Rezolucijom se traži samo jedno - da se Albancima u Preševskoj dolini obezbedi jednakost pred zakonom i puno ostvarivanje njihovih građanskih, političkih i nacionalnih prava", istakao je Kamberi u skupštini.
Po njegovim rečima, razgovor o ovoj Rezoluciji, je razgovor o pravdi, a ne o politici, o poverenju u institucije, a ne o pretnjama državi, o evropskim vrednostima, a ne o granicama.
"Svi znamo da postoji problem.
Znamo da postoji institucionalna diskriminacija prema Albancima u Preševskoj dolini.
Znamo da postoji praksa pasivizacije adresa, putem koje se hiljadama ljudi oduzima biračko i građansko pravo.
Znamo da se zakon o službenoj upotrebi jezika ne sprovodi, da se diplome ne priznaju, da nedostaju dvojezične table, da nema adekvatne zastupljenosti u policiji, pravosuđu, tužilaštvu i inspekcijskim službama.
Znamo i da se ekonomski razvoj regiona sistematski zanemaruje, dok mladi odlaze jer ne vide budućnost u mestu gde se tretiraju kao građani drugog reda.
Zato nemojmo danas reći da nije trenutak, jer se ovaj trenutak čeka već više od dvadeset godina", kazao je on.
Dodao je da zahtev Albanaca da se obustavi pasivizacija adresa, ne znači da traže milost, već poštovanje prava.
Albanci, kaže on, traže službenu upotrebu jezika i simbola, ne kao privilegije, već da bi imali ravnopravan tretman.
"Ova Rezolucija poziva na formiranje nezavisnog parlamentarnog tela koje će, u saradnji sa OEBS-om i civilnim društvom, istražiti posledice pasivizacije i predložiti mere za vraćanje prava hiljadama ljudi koji su od njih lišeni.
Ona poziva da se konačno priznaju diplome i obrazovne kvalifikacije stečene na Kosovu, da se poštuje pravo na albanski jezik i da se obezbedi jednaka zastupljenost u državnim službama.
Zar to nije ono što bi svaka evropska država trebalo da radi", pitao je on.
Naveo je da od 2001. godine, od potpisivanja Plana za rešavanje krize u Preševu, Bujanovcu i Medveđi, preko sporazuma iz 2009. i 2013. godine, pa sve do Akcionog plana iz 2022, država Srbija se obavezala da će integrisati albansku zajednicu.
"Sva ova obećanja postoje na papiru, ali u praksi su samo mrtvo slovo.
Danas, 2025. godine, funkcioneri Koordinacionog tela javno negiraju čak i postojanje samog Akcionog plana.
To nije samo neodgovornost – to je uvreda za one koji veruju u dijalog i institucije.
Zato danas Narodna skupština ima priliku da preuzme odgovornost.
Da pokaže da država nije neprijatelj svojih građana, već garant njihovih prava", rekao je Kamberi.
Ipak, vladajuća većina odbila je Kamberijev predlog i rezolucija nije uvrštena u dnevni red.
