Bujanovac: Ima li podela među Albancima nakon posete ministra Beriše

Vranje - "Plan od 7 tačaka je prevaziđen, tražićemo način da odblokiramo novac za subvencije za albanske poljoprivrednike, spreman sam za dijalog, ali mi je jasno da dijaloga nema bez Nacionalnog saveta Albanaca (NSA)", ključne su poruke ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Dema Beriše koji je boravio u Bujanovcu.

O pravima Albanaca on je razgovarao sa predsednikom opštine Bujanovac Arberom Pajazitijem, ali ne i sa predstavnicima NSA koji ga bojkotuju otkako je postao ministar.

Njih je nazvao “stranom koja je u ovom trenutku gluvonema”.

"Ja im smetam, a ne smeta im preko 14 miliona dinara koliko ministarstvo koje vodim godišnje izdvaja za NSA", ponovio je Beriša, a prenose Bujanovačke.

Plan od 7 tačaka je za političke predstavnike Albanaca ključni dokument, koji ima za cilj poboljšanje položaja Albanaca na jugu Srbije, a Beriša je u Bujanovcu izjavio da je taj Plan prevaziđen. Na sprovođenju plana insistira i međunarodna zajednica.

Na pitanje novinara Bujanovačkih da pojasni svoj stav o “prevaziđenosti”, Beriša je rekao da je po pitanju Plana od 7 tačaka vreme učinilo svoje.

"Mnogo toga se promenilo od 2013. godine kada je plan donet do danas, i u samoj strukturi, zapošljavanju, u mnogo čemu, što čini da je taj plan neupotrebljiv. Mi kao Ministarstvo za ljudska i manjinska prava radimo na novom predlogu, a sada ćemo iskoristiti i ovo što nam je predsednik Pajaziti dao, jer ušli smo u izmene tog plana, jer prosto ga je vreme pregazilo", rekao je Beriša.

Pajazitijev dokument

Inače, Pajaziti je ministru predao dokument od 10 tačaka za koje je rekao da ih smatra ključnim za izgradnju poverenja između lokalnih i državnih institucija. Bujanovačkim je rekao da će kasnije objaviti dokument što se nije desilo do objave ovog teksta.

Pajaziti je zatražio i pronalaženje načina da se raspodeli novac za subvencije albanskim poljoprivednicima u Bujanovacu i Preševu koji je obezbedila kosovska vlada, a blokiran je na računu NSA.

Beriša je po tom pitanju rekao da će pokušati da u Vladi nađe način da se novac odblokira.

Problem je, dodao je, odluka suda.

"Postoji jedna odluka suda u Nišu vezana za blokiranje tih sredstva. Ali mi ćemo nastojati, na Vladi ću postaviti to pitanje, da nađemo način da deblokiramo ta sredstva. I da se taj novac, da li kroz opštinske organe, da li kroz neke druge forme, iskoristi za ono za šta je namenjen", kazao je ministar.

Rekao je da je spreman u svakom trenutku za razgovor za predsednikom NSA Enkelom Redžepijem, ali i da on odbija svaki poziv.

Izneo je niz zamerki na Redžepijev račun, među kojima je i tvrdnja da Savet koristi za partijske ciljeve.

Redžepi je kadar Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaipa Kamberija, koji je Berišu nazvao lažnim Albancem i izdajnikom.

Spisak zamerki Redžepiju i NSA

"Predsednik NSA je i u prošloj i u ovoj godini izbegao svaki put da se sastane sa nama. Ministarstvo za ljudska i manjinska prava je nadležno ministarstvo koje se bavi ključnim pitanjem, položajem Albanaca na ovom prostoru. Nacionalni savet izlazi iz svoje nadležnosti. Nacionalni savet treba da se bavi onim pitanjima koja su u nadležnosti saveta – očuvanjem jezika i pisma, tradicije, kulture, a oni to ne rade. Gospodin Mitrović i ja znamo da u Ministarstvu prosvete 56 užbenika čekaju na odobrenje Nacionalnog saveta. Pitajte gospodina Redžepija zbog čega se ne bavi time i zbog čega tera decu da uče iz drugih užbenika, a ne iz onih za koje su sami profesori i nastavnici rekli da je to gradivo koje treba da se uči. Nema nikakvog razloga Vlada Srbije, kao što čini prema svoj deci na teritoriji Republike Srbije, da to ne čini i prema deci u ove tri opštine koji nastavu pohađaju na albanskom jeziku. Treba pitati i gospodina Kamberija zbog čega se kao poslanik, deo zakonodavne vlasti, ne bavi ovim pitanjima umesto što zloupotrebljava članove svoje partije", rekao je Beriša.

Odgovorajući na pitanje Bujanovačkih o tvrdnjama iz NSA da Plan o integraciji Albanaca u javne institucije (2023-2026) nije sproveden, Beriša je rekao da bi voleo da predstavnici NSA dođu i kažu šta nije sprovedeno.

"Ja bih voleo da oni dođu i kažu nam šta to nije sprovedeno. Ne možete reći nije sprovedeno, a da ne dođete ni na jedan sastanak. Ne bave se oni pitanjima građana, ne bave se pitanjima iz svoje nadležnosti.

Kao da se obraćamo strani koja je gluvonema. Ja sam otvoren, spreman sam za razgovor kad god gde žele, moramo da razgovaramo", poručio je Beriša.

Pajaziti: Mojih deset tačaka
Predsednik opštine Bujanovac Arber Pajaziti izjavio je posle sastanka da je ministru predao dokument sa planom u 10 tačaka, koje smatra ključnim za izgradnju poverenja između lokalnih i državnih institucija.
"Tražio sam od ministra da nađe mogućnosti da se omogući da NSA distribuira sredstva koje je dodelila Vlada Kosova za poljoprivrednike. Istakao sam da je dijalog jedini put za rešavanje pitanja i jačanje poverenja, kao i da se ispunjavanje zahteva Albanaca ne sme beskonačno odlagati. Naglasio sam i važnost ravnopravne zastupljenosti Albanaca u državnim institucijama, što je u interesu svi zajednica i same države na putu ka Evropskoj uniji. Naša posvećanost izgradnji mostova poverenja i postizanju održivih rešenja je jasna", rekao je Pajaziti.

V.d. direktor Službe Koordinacionog tela (KT) za jug Srbije Nenad Mitrović je dodao da je NSA odbio i učešće u radnoj grupi koja se bavi Planom o integraciji Albanaca.

Mitrović je naglasio da će KT nastaviti da bude spona između lokalne vlasti i države.

"Za ovih godinu i po dana najveći broj ministara Vlade Republike Srbije boravio je u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa. Nastavićemo ovakvim intenzitetom i u narednom periodu, da ministri dolaze na teren, da se upoznaju sa problemima koje imamo i da pokušaju da te probleme sa nama zajednički reše.

Jasna je politika vlade Republike Srbije i predsednika Aleksandra Vučića da Srbi i Albanci na ovim prostorima treba da žive jedni sa drugima, a ne jedni pored drugih.

I KT će ovu misiju nastaviti da sprovodi i u budućem periodu", rekao je on.

Sastanku na Ekonomskom fakultetu u Bujanovcu prisustvovao je i predsednik KT Aleksandar Martinović.

Očekivao se dolazak predsednice opštine Preševo Ardite Sinani i prvog čoveka Medveđe Dragana Kulića, ali oni su opravdano odsustvovali, rekao je Beriša.

PDD: Beriša pokušava diverziju, Plan od 7 tačaka ostaje
Partija za demokratsko delovanje (PDD) šaipa Kamberija odbacila je stav ministra za ljudska i manjinska prava Deme Beriše da je Plan od 7 tačaka prevaziđen. Berišina ocena za PDD je neprihvatljiva i predstavlja političku diverziju kako bi Srbija odložila ispunjavanje obaveza prema Albancima, saopšteno je iz PDD.
Saopštenje prenosimo u celosti.
"Partija za demokratsko delovanje podseća javno mnjenje, međunarodne partnere i sve albanske političke subjekte da Plan od 7 tačaka, koji je u martu 2013. godine usvojila Skupština albanskih odbornika Preševske doline, ostaje jedini legitimni politički dokument koji artikuliše hitne zahteve za afirmaciju prava Albanaca u Preševskoj dolini. Ovaj plan su potpisale sve tadašnje albanske stranke i usvojen je uz puni konsenzus kao zajednička politička platforma. U junu 2013. godine, Vlada Srbije je zvanično odobrila ovaj dokument i zadužila nadležna ministarstva i Koordinaciono telo za implementaciju, proces koji se odvijao pod garancijom međunarodnih faktora – OEBS-a, EU, SAD, Velike Britanije, Nemačke, Francuske, Belgije i grupe „Prijatelji Juga“, kao i Visokog komesara OEBS-a za nacionalne manjine. Uprkos prihvaćenim obavezama, već 12 godina Srbija nije pokazala političku volju da sprovede nijednu od mera iz Plana od 7 tačaka. Čak ni novi proces iz 2022. godine, koji je doneo „Akcioni plan za integraciju Albanaca 2023–2026“, koji je podržala EU i koordinisao Savet Evrope, do danas nije imao praktičnu primenu. Ova trenutna situacija svedoči o nedostatku političke volje Beograda i proizvodi državnu diskriminaciju prema Albancima u Dolini. U tom kontekstu, izjava srpskog ministra za ljudska prava, Dema Beriše, da je „Plan od 7 tačaka prevaziđen i da je potreban novi dokument“, neprihvatljiva je i predstavlja političku diverziju kako bi se odložile obaveze koje je Srbija preuzela prema Albancima. Ovo je posebno važno zbog činjenice da se legitimitet zasnovan na većini koju je izgradila SNS nameće za izradu političkog okvira za budućnost Albanaca. Ovo predstavlja jasan pokušaj da se postojeće obaveze zamene novim praznim obećanjima, odlažući na neodređeno vreme ostvarivanje prava Albanaca. PDD naglašava da Arber Pajaziti ne predstavlja Albance Doline, budući da je njegova politička većina u Bujanovcu zasnovana na glasovima SNS-a Nenada Mitrovića, a ne na glasovima Albanaca. Njegova platforma od „10 tačaka“ je izmišljen dokument, bez mandata Skupštine albanskih odbornika, bez koordinacije sa Kosovom i Albanijom i bez ikakve međunarodne podrške, on pokušava da kupi Srbiji vreme za druge manipulacije, budući da su stalne primedbe međunarodnih zvaničnika, kako zbog nedostatka integracije, tako i zbog pasivacije, pokazatelji da se vreme odgovornosti nazire. Sastanci organizovani sa pojedincima iz „civilnog društva“ kako bi se predstavili kao „albanski predstavnici“ predstavljaju instrumentalizaciju političkog procesa i konstrukciju virtuelnog zastupništva i ne mogu zameniti legitimne izabrane institucije Albanaca. PDD pozdravlja odluku predsednika NSA, Enkela Redžepija, da odbije sastanak sa srpskim ministrom, čime štiti institucionalni integritet i odbija učešće u političkim spektaklima bez konkretnih rezultata. Blokiranje fonda za poljoprivredu i izjave kojima se kriminalizuje NSA od strane ovog ministra ne ostavljaju prostora za protokolarne sastanke. U ovim okolnostima kada postoje perfidne manipulacije „pokretanja novog dijaloga“ sa dotičnim ministarstvom, Partija za demokratsko delovanje potvrđuje da:a) Plan od 7 tačaka je jedini legitimni dokument Albanaca Doline, koji je konsenzusno odobren i prihvaćen od strane Srbije;b) Akcioni plan 2023–2026 je nastavak ovog procesa i mora se odmah sprovesti, a ne zameniti novim dokumentima;c) Albanska zastupljenost mora biti zasnovana na mandatu koji su dali albanski birači, a ne u veštačkoj većini sa SNS-om;) Dijalog može imati smisla samo kroz legitimne institucije i uz međunarodno učešće, u koordinaciji sa Kosovom i Albanijom;e) Albancima Doline je potrebna implementacija postojećih sporazuma i konkretni rezultati, a ne retorika i scenariji fiktivnog dijaloga. PDD poziva sve albanske političke snage u dolini da ostanu jedinstvene, da odbace svaki pokušaj zamene legitimnih dokumenata i da ne dozvole da se nacionalni cilj instrumentalizuje interesima Beograda. PDD takođe poziva predstavnike nevladinih organizacija, u čije ime, za budućnost Albanaca, kao sagovornike predstavljaju imam i penzionisani novinar, da se distanciraju od ovih igara koje štete našem zajedničkom cilju", piše u saopštenju PDD-a.

Front za promene: Gubitnici žele da prisvoje sve što je albansko u Dolini
Front za promene, koalicija tri albanske stranke koja je pobedila na poslednjim lokalnim izborima u Bujanovcu i osvojila osam odborničkih mandata, dao je punu podršku predsedniku opštine Arberu Pajazitiju. Front, koji čini okosnicu lokalne vlasti zajedno sa srpskim i romskim grupacijama, poručuje da “najveći gubitnici danas žele pravo na autorstvo na svemu albanskom u Preševskoj dolini”.
„Naša situacija u Dolini ostala je tu gde jeste samo zahvaljujući paru fiktivnih lidera, dnevnih patriota i noćnih trgovaca po beogradskim hotelima“, stoji u saopštenju.
Ova reakcija usledija je nakon kritika koje je na Pajazitijev račun uputila opoziciona Partija za demokratsko delovanje.
U saopštenju se navodi da Pajaziti, u skladu sa nadležnostima, ima pravo da podnosi dokumenta sa predlozima, planovima, primedbama i sugestijama, te da njegov legitimitet proizilazi iz glasova naroda.
Legitimitet Pajazitija i Fronta kao nosioca lokalne vlasti jasno je potvrđen na izborima, i daleko je snažniji od manjeg dela opozicije koja se poziva da predstavlja Albance, ističe se u saopštenju
Pajaziti je u utorak, nakon sastanka sa ministrom Demom Berišom, koga Nacionalni savet Albanaca i opozicione stranke ne priznaju, rekao da priprema novi dokument o poboljšanju položaja i prava Albanaca.
Front za promene oštro kritikuje opozicione lidere, navodeći da oni ne mogu biti legitimni predstavnici Albanaca jer nisu uspeli da obezbede podršku birača. Posebno kritikuju one koji, kako se navodi, „nisu mogli da sakupe ni 200 glasova na jednom biračkom mestu posle pet ponovljenih glasanja“, kao i one koji, uprkos dobijenim funkcijama „nisu uspeli da zaštite sunarodnike od hiljada godina zatvorskih kazni zbog ‘terorizma’“.
„Naša situacija u Dolini ostala je tu gde jeste samo zahvaljujući paru fiktivnih lidera, dnevnih patriota i noćnih trgovaca po beogradskim hotelima“, stoji u saopštenju.

Doktor Meče umesto dr Stefana: Rotacija na čelu skupštine
Doktor Stefan Stošić više neće biti zamenik predsednika bujanovačke Skupštine, a na toj funkciji će ga zameniti dr Dejan Stojanović Meče, lider istoimene grupe građana, kojoj pripada i Stošić. On je Bujanovačkim potvrdio da je podneo ostavku, kako kaže, iz ličnih razloga.
"To je samo jedna rotacija u našoj GG, ostajem odbornik, praktično nema nekih suštinskih promena", rekao je Stošić bujanovačkom portalu.
Dr Stojanović kaže da nema nesporazuma u Grupi građana koju vodi, da je rotacija dogovorena i da je dr Stošiću specijalizacija prioritet.
Stojanović demantuje čaršijske glasine po kojima je trebalo da postane direktor Doma zdravlja, kao deo političkog dogovora pre formiranja vlasti prošlog leta u kojoj je njegova GG zajedno sa koalicijom oko SNS, Romima i albanskim Frontom za promene. Prema istim spekulacijama, njegov dolazak na čelo parlamenta tumači se kao kompenzacija za čelno mesto u Domu zdravlja, što Stojanović takođe demantuje.
Objašnjava da nema političkog dogovora da postane direktor Doma zdravlja, već smatra da tu funkciju zaslužuje. Priznaje i da je to očekivao zbog svoje stručnosti i svih drugih kvaliteta.
"Ipak, svi znamo kako se postaje direktor, a ja da postajem naprednjak neću", kaže on.
Na čelu Doma zdravlja kao v.d. direktorka i dalje je dr Daliborka Pavlović, praktično naprednjački kadar, jer je njen suprug Boban Pavlović u koaliciji sa SNS. Ona vodi ustanovu kao v.d. još od septembra 2020. godine.
Ostavka dr Stošića i razrešenje sa mesta zamenika biće na dnevnom redu Skupštine zakazane za petak (26. septembar).
Nakon toga se očekuje izbor dr Stojanovića na ovu funkciju.

Mitrović: Kamberi ne mari za Albance, važno mu da je on integrisan
Nenad Mitrović, vršilac dužnosti direktora Koordinacionog tela, uputio je otvoreno pismo narodnom poslaniku i lideru Partije za demokratsko delovanje (PDD) Šaipu Kamberiju, u kojem ga optužuje da godinama unazad ne vodi računa o interesima Albanaca na jugu Srbije.
Mitrović podseća da su Kamberi i PDD od 2002. godine do danas bili vlast ili deo vlasti u Preševu, a do 2024. i u Bujanovcu, ali da se Kamberi u tom periodu nije bavio ključnim pitanjima o pravima i položaju Albanaca. Povod Mitrovićevog obraćanja je kritika PDD na račun resornog ministra Dema Beriše, koga ova stranka ali i Nacionalni saveti Albanaca (NSA), koji je “u rukama” Kamberijeve partije, ne priznaju.
"Sporazumi mu nisu bili prazni dokumenti, ali ga nije interesovala integracija jer je on već bio integrisan. Nisu ga zanimali udžbenici, pasivizacija, sprovođenje plana od sedam tačaka, niti dijalog, jer je bio lokalna vlast. Za svoje sunarodnike Albance nije mario", poručuje Mitrović, koji je i šef bujanovačkog odbora SNS-a.
On dodaje da Kamberi danas ne dozvoljava predstavnicima NSA da učestvuju u bilo kakvom dijalogu sa legitimnim predstavnicima države Srbije, “ponovo pokazujući da ne mari za svoje sunarodnike”.
"Kada legitimni predstavnici Albanaca iznesu svoje stavove i predloge za rešavanje problema, on ih odmah naziva izdajnicima, iako zaboravlja da je 2022. godine u Velikom Trnovcu pet puta ponavljano glasanje dok nije izabran za narodnog poslanika", navodi Mitrović.
Umesto kritike svakog pokušaja poboljšanja života u opštinama Preševo, Bujanovac i Medveđa, Mitrović poručuje da bi Kamberi trebalo da svojim iskustvom i znanjem doprinese dijalogu kako bi se poboljšao položaj albanske nacionalne manjine.

Salihi: Podele među Albancima podstiče vlast u Beogradu preko grupe okupljene oko jednog imama
Rahim Salihi, Odbornik Partije za demokratsko delovanje (PDD), naveo je u ličnom saopštenju da su napadi od strane kritičkih sunarodnika orkestrirani", a da "legitimna prava Albanaca i dalje ostaju prepreka za partijsku državu".
"Tokom poslednjih meseci, određena grupa ljudi okupljena oko jednog imama vodila je negativnu kampanju protiv svakog zahteva koji je poslanik Šaip Kamberi pokretao u vladi, parlamentu ili pred međunarodnim faktorima. Koji je bio razlog da ti pojedinci, bez ikakvog legitimiteta glasova, pokušavaju da degradiraju zahteve poslanika, koji su zapravo zahtevi albanske zajednice u Preševskoj dolini, ponašajući se kao „đavolji advokati“ i pomažući Srbiji da relativizuje pravedne i legitimne zahteve?
Fenomen kada zahteve političkog predstavnika jedne manjine osporavaju pojedinci ili određene grupe iz iste te manjine poznat je u praksi pokušaja države da odbije da prizna legitimna prava te manjine. U okolnostima kada etnička, jezička ili kulturna manjina ima političkog predstavnika koji artikuliše zahteve za ravnopravnost, uključivanje i kolektivna prava, strategija centralnih vlasti jeste da to osporavaju kroz različite oblike uticaja.
Onog trenutka kada centralne vlasti shvate da zahtevi jedne manjine postaju snažniji kada se artikulišu jedinstvenim glasom, one podstiču podelu, stimulišući pojedince ili grupe iz same manjinske zajednice da se suprotstave glavnom predstavniku
U slučajevima kada deo manjine kritikuje svog predstavnika, centralne vlasti to koriste kao dokaz da izneti zahtevi nisu reprezentativni, već „lični“ ili „preuveličani“.
Ovo naročito dolazi do izražaja u situacijama kada postoji nadgledanje od strane međunarodnih organizacija. Podsticanjem takvih pojedinaca, centralne vlasti nastoje da pokažu kako unutar same manjine postoje neslaganja, relativizujući tako zahteve i izbegavajući odgovornost za njihovo neispunjavanje.
U takvim okolnostima motivi kritičara unutar manjine, koji se predstavljaju kao simulirani pragmatizam uz zagovaranje blažeg i „lojalnijeg“ pristupa prema državi, zapravo su nada za lične koristi ili kratkoročne privilegije za grupu koju predstavljaju.
U određenim slučajevima, pojedinci iz manjine mogu biti pod pritiskom ili ucenjeni da izađu protiv svojih predstavnika. Ili, neki to mogu videti kao priliku da se sami politički uzdignu diskreditujući postojećeg predstavnika
S obzirom na to da se često pominje kako će u Srbiji uskoro biti održani novi parlamentarni izbori, ova instrumentalizovana grupa pokušava da izgradi narativ da je potreban drugačiji oblik komunikacije sa Srbijom.
Blaži. Pragmatičan. Iz ugla režima – to znači pokornost.
Sve te igre nisu bez posledica za manjinsku zajednicu.
Prvo, to dovodi do fragmentacije političkog glasa. Umesto da se artikuliše jedinstvena platforma, stvaraju se kontradiktorni glasovi koji slabe pregovaračku moć. Sama zajednica često biva razočarana kada vidi da su njeni predstavnici podeljeni, što otežava političku mobilizaciju.
U međuvremenu, učvršćivanje statusa kvo kao fenomen služi samo centralnim vlastima da očuvaju kontrolu i da ne preduzimaju stvarne reforme u pravcu uključivanja i izgradnje ravnopravnosti, naročito u pogledu zastupljenosti u institucijama.
Dakle, ovaj klasični mehanizam politike „divide et impera“ (zavadi pa vladaj) prisutan je u zemljama gde manjine nailaze na nedostatak političke volje države za ravnopravnu integraciju.
Veoma je jasno da aktuelni režim u Srbiji ne trpi kritiku nikoga. Ako kritika dolazi od manjinskih zajednica, oni se proglašavaju neprijateljima države. Ako ta kritika dolazi od Albanaca, ona se koristi za održavanje dominantnog narativa koji Albance vidi kao „radikale“, „antidržavne“ i „antiserbske“. Ova politika koristi se da bi se opravdala sistemska diskriminacija.
Moramo da razumemo da ovaj fenomen nije samo unutrašnje političko rivalstvo, već dobro proračunata strategija centralnih vlasti da oslabe političku moć manjine kroz njenu unutrašnju fragmentaciju.
Dakle, napadi od strane „kritičkih sunarodnika“ nisu nezavisni, već su često odraz orkestracije iz centra, koja ima za cilj da delegitimiše manjinsku kauzu kao nestabilnu ili nereprezentativnu", naveo je Salihi.

Pajaziti: Kamberi umislio da je kmet čitave Doline
Predsednik opštine Bujanovac Arber Pajaziti poručio je da nikada nije osporavao Plan od 7 tačaka, niti bilo koji drugi predlog koji se odnosi na rešavanje pitanja Albanaca na jugu Srbije, već da njegov dokument predstavlja prvi korak ka izgradnji poverenja između lokalnih i državnih institucija. Pajaziti je najavio da priprema dokument koji se tiče položaja Albanaca, što je izazvalo žestoku reakciju opozicione Partije za demokratsko delovanje (PDD).
Pajaziti je reagovao na optužbe poslanika Šaipa Kamberija, ocenivši da se “poslanik trudi da dezinformiše javnost stvarima koje nisu tačne” posle njegovog sastanka sa ministrom Demom Berišom i predstavnicima Koordinacionog tela.
“Poslanik izgleda priznaje da je ponovo pokucao na vrata Vučića i Macuta. Nadam se da to nije učinio noću...”, odgovara Pajaziti PDD i šefu partije, narodnom poslaniku Šaipu Kamberiju.
Pajaziti ponavlja da nije protiv ni jednog plana koji reguliše položaj Albanaca.
"Želim jasno da naglasim da ni na koji način nisam osporavao Plan od 7 tačaka. Štaviše, i na sastanku sam istakao da rekonstrukcije vlade ne treba da služe za ponovno otvaranje problema Albanaca, kao da ranije ništa nije postojalo", naveo je Pajaziti
On je podvukao da njegov dokument nema nikakve veze sa ministarstvom kojim rukovodi Demo Beriša, niti sa, kako je rekao, “koordinacionom praksom koju poslanik Kamberi sprovodi”.
"Imam transparentnu koaliciju na lokalnom nivou, nisam delegat punjenih kutija niti niškog suda. Takođe, ne nalazim se u dosijeima za korupciju", istakao je Pajaziti.
Prema njegovim rečima, poslanik Kamberi pokušava da u ime Albanaca predstavi nešto što nije tačno i da ga, kao i druge političke subjekte ranije, prikaže u lošem svetlu.
"Jadni su oni subjekti koji se oslanjaju samo na sposobnost jednog pojedinca. Ne znam zašto uopšte funkcionišu kao partije", poručio je Pajaziti.
Govoreći o Kamberijevim tvrdnjama da je “informisao Kosovo i Albaniju” o odstupanju od Plana od 7 tačaka, Pajaziti kaže da je reč o pokušaju da se poslanik predstavi kao “kmet Doline”.
"Kamberi i drugi će se uveriti da je i moj dokument prosleđen zvaničnim institucijama u Prištini i Tirani, kao i diplomatskim misijama", naglasio je predsednik opštine Bujanovac.
Pajaziti je zaključio da se ne predstavlja kao “telal albanskog naroda u Dolini”, jer nema potrebu da prikriva, kako kaže, bilo kakvu sumnjivu prošlost.

Dr Stojanović Meče: Ne pada mi na pamet da budem naprednjak da bih postao direktor Doma zdravlja
„Da bih postao direktor bujanovačkog Doma zdravlja najpre bih morao da postanem naprednjak, a meni to ne pada na pamet“, rekao je dr Dejan Stojanović Meče, šef istoimene GG, povodom spekulacija da je trebalo da dođe na čelo Doma zdravlja posle formiranja nove opštinske vlasti prošle godine.
Direktorsku funkciju je, priznaje, očekivao, “na osnovu ličnih i profesionalnih kvaliteta” a ne stranačke pripadnosti. Naglasio je, međutim, da svi znaju da se direktor postavlja po političkoj liniji.
"Da se gledaju stručnost i zalaganje imao bih sva prava da očekujem da postanem direktor. Međutim, svi znaju da Ministarstvo zdravlja imenuje direktore po političkoj liniji, a to je cena koju ja neću da platim. Neću da postajem naprednjak da bi bio direktor", rekao je dr Stojanović, načelnik Službe hitne pomoći u DZ, u izjavi portalu Bujanovačke.
Zbog toga je, kaže on, prazna priča oko njegovog dolaska na čelo Doma zdravlja.
Stojanović je u sredu za Bujanovačke demantovao glasine po kojima je trebalo da postane direktor Doma zdravlja, kao deo političkog dogovora pre formiranja vlasti prošlog leta u kojoj je njegova GG zajedno sa koalicijom oko SNS, Romima i albanskim Frontom za promene.
On će u petak postati zamenik predsednika bujanovačke skupštine, umesto dr Stefana Stošića.
Prema istim spekulacijama, njegov dolazak na čelo parlamenta tumači se kao kompenzacija za čelno mesto u Domu zdravlja, što je Stojanović takođe demantovao.
Inače, na čelu Doma zdravlja od septembra 2020. godine je dr Daliborka Pavlović, praktično naprednjački kadar, jer je njen suprug Boban Pavlović u koaliciji sa SNS.
Njoj je omogućeno da protivno Zakonu o zdravstvenoj zaštiti već pet godina vodi Dom zdravlja kao v.d. direktora, dakle bez raspisivanja konkursa.