Behljulji: Joviću, dokle ćete da nam solite pamet o privatizaciji (FOTO, VIDEO)

Vaša priča zamara, maltretira mozak nas privrednika, vaša priča može da prođe kod ljudi iz javnog sektora sa kojima ste vi navikli da pričate priče o navodnim uspešnim privatizacijama petnaest godina kao predsednik Privredne komore Pčinjskog i Jablaničkog okruga, rekao je u Bujanovcu Nedžat Behljulji, bujanovački privrednik, obraćajući se direktno Goranu Joviću, čelniku leskovačke Privredne komore.

- Nemojte da nam solite pamet kako treba da se ovde sprovede privatizacija.

Ko je vas uopšte to pitao.

Vi i ne znate šta je uspešna privatizacija.

Hoćete da prodate Gumoplastiku i Jugokop da rade istu vrstu posla posle petnaest godina van svih tokova – sa nevericom je upitao Behljulji.

Ovaj bujanovački privrednik je kazao da je privatizacija u Srbiji praktično „završena priča“.

- Ostali su NIS, ŽTP, Pošta, EPS od jakih javnih preduzeća.

Čak ni Agencija za privatizaciju više ne postoji -kazao je on u prilog svoje teze.

Behljulji, koji je bio učesnik panel diskusije na temu „Privatizacija u procesu tranzicije“ na Odeljenju Ekonomskog fakulteta Subotica u Bujanovcu kazao je da je pomenuta tema i način debate dobar, „ali za studente, kao istorija, kao nešto što je ostalo iza nas“.

- Samo zbog toga da deca znaju kako je sprovedena privatizacija u Srbiji.

Inače, govoriti o privatizaciji na jednoj ovakvoj diskusiji u 21. veku u Bujanovcu, gde nikada nije ni počela prava privatizacija, besmisleno je.

Taj pokušaj privatizacije ovde je od početka bio ispolitizovan s ciljem da se Albanci spreče da se „zaokruži teritorija“, kako se to komentarisalo iz krugova srpske vlasti – kazao je Behljulji.

On je nakon diskusije šefa Komore spočitao da Jović promoviše ideju kako navodno privatizacija Fabrike mesa Jugokop i Gumoplastike, preduzeća u stečaju, mora da bude uspešna „iako ta preduzeća ne rade već petnaest, dvadeset godina“.

On je zamerio Joviću što je izneo stav po kome "nije dobro da pojedinci na jugu kupuju preduzeća da bi im menjali delatnost".

- To su firme koje su dvadeset godina bez tržišta, nisu takmaci sa konkurencijom

Šta biste vi gospodine Joviću?

Da Gumoplastiku prodajete kao proizvođača delova obuće ili slično - upitao je Behljulji, uz konstataciju da to uopšte "nije realna priča".

Behljulji, inače vlasnik firme Elhan komerc, na okruglom stolu o temi „Privatizacija u procesu tranzicije“ predstavio se kao „prvi, jedini i poslednji Albanac koji je učestvovao u postupku privatizacije u Srbiji“.

- Govorim o redovnom postupku, o jednoj aukcijskoj prodaji kada sam 2004. godine privatizovao jednu firmu u Vladičinom Hanu (ciglana Balkan Brik).

Posle mene je bilo i drugih Albanaca koji su učestvovali u postupku privatizacije, ali ne direktno preko Agencije za privatizaciju nego kao drugi ili treći kupci i uvek su imali posrednika – rekao je Behljulji.

On je dodao da je u više navrata pokušavao da kupi neke firme u Bujanovcu, ali da su u tom i u drugim slučajevima kada se kao ozbiljni kupci pojavljuju Albanci sa juga Srbije aukcije u Agenciji za privatizaciju "otkazivane su u poslednjem momentu".

- Ili bi menjali kriterijume konkursa uvodeći baš one koje potencijalni kupci Albanci ne mogu da ispune – pojasnio je Behljulji.

Prethodno je predsednik Privredne komore za Pčinjski i Jablanički okrug Goran Jović na panel diskusiji govorio o privatizaciji ključnih bujanovačkih firmi koja mu je, kako je kazao, po funkciji "dobrim delom poznata, iz neposrednog ili posrednog iskustva".

On je zamerio što mnogi posle privatizacije i određenog roka menjaju delatnost privatizovanih subjekata i to po njemu "koči razvoj opština i onemogućava sačinjavanje dugoročnijih planova razvoja".

On je kazao da se za privatizaciju Duvanske industrije Bujanovac (DIB) "nije javila nijedna firma iz Bujanovca".

- Bio sam u Beogradu u komisiji za privatizaciju DIB-a.

Stigla je samo ponuda Sremske mlekare i jedne bugarske firme koja je u međuvremenu odustala.

Slažem se da je indirektna šteta velika, da nije dobro što je 220 kooperanata ostalo bez posla, ali to nije samo slučaj ovde, slično je bilo i sa Duvanskom industrijom u Vranju za koju je nekada radilo 800 kooperanata.

On je dodao da bi u procesu privatizacije Bujanovačke Banje trebalo posebno obratiti pažnju da se ne dozvoli pretvaranje objekta industrije u stambeno-poslovnu zonu, jer u Bujanovcu i Preševu, kako je rekao postoji takva tendencija.

D. Dimić

Najnovije vesti

Foto Vranje News Komrad: Pijace otvorene za vikend »

Zelene pijace na području grada Vranja radiće u subotu i nedelju 15. i 16. avgusta, saopšteno je iz Javnog komunalnog pr...