Povodom 65 godina Narodnog univerziteta u Vranju, velikog jubileja koji je ustanova proslavila 5. decembra 2020, portal Vranje News započeo je objavljivanje feljtona u pet nastavaka o istorijatu univerziteta, čije ćete delove moći da čitate do kraja ove godine. Feljton je delom pripreman na osnovu informacija i podataka objavljenih u monografiji "Narodni univerzitet 1955 - 2005", autora Jovana Lj. Janjića i Nebojše Veličkovića, izdatoj pre petnaest godina povodom pola veka ustanove, a delom na osnovu svedočenja i zapisa nastalih u kasnijem periodu, sve do danas. Kako ustanova, zbog pandemije koronavirusa, ne može da ovaj jubilej obeleži prvobitno zamišljenim programima i svečanostima, uprava univerziteta i Vranje News daju doprinos obeležavanju lepog jubileja na ovaj način.
Autori: Jovan Lj. Janjić i Nebojša Veličković
Priredio: Dejan Dimić
Prva decenija po oslobođenju Vranja u Drugom svetskom ratu protekla je u znaku nekih od tada proklamovanih parola – npr. „Obnova i izgradnja ratom opustošene zemlje" ili one popularnije „Nema odmora dok traje obnova“.
Neposredno nakon oslobođenja Vranje je u oblasti privrede započinjalo razvoj sa trgovinskim firmama, ugostiteljstvom, zadrugama, skromnom građevinskom operativom, a u sektoru zanatstva sa Štamparijom Nova Jugoslavija, Trikotažom Vranjanka, Konfekcijom Sloboda, stolarskim, obućarskim i metalskim preduzećem. Reč je o malim organizacijama koje su zapošljavale zanemarljiv broj radnika. Formirane su i seljačke radne zadruge.
Osim privrede, trebalo je obnoviti rad prosvetnih, kulturnih i ostalih institucija i stvoriti uslove za brži razvoj, izlazak iz ekonomskog siromaštva i unapređenje kulturne delatnosti. U narodu se posle oslobođenja budio radni entuzijazam i energija.
Za prosvetu i kulturu bilo je važno donošenje Zakona o samoupravljanju 1950. godine, a kasnije i Ustavnog zakona kojima su stvorene društvene pretpostavke za osnivanje radničkih univerziteta. Osniva se i u Vranju, pored mnogih drugih kulturno-prosvetnih institucija. Radnički u Vranju bio je zamišljen kao ustanova koja će zadovoljiti one potrebe radničke klase i građanstva koje nisu obuhvatali programi drugih institucija u toj oblasti. Pre svega potrebu da se radnici obrazuju za rad i samoupravljanje i da se obezbedi razvoj radničke klase na planu kulture.
Samo osnivanje Radničkog univerziteta u Vranju imalo je svečani i radni karakter. Označeno je kao krupan kulturni događaj u Vranju u kome je učestvovalo oko 250 ljudi, među njima u to vreme najistaknutiji učitelji, profesori, lekari, pravnici, političari, viđenije zanatlije i ljudi sa sela.
Osnivačku skupštinu pripremio je Inicijativni odbor sa Vojom Stankovićem na čelu, koji je u to vreme bio sekretar Opštinskog komiteta Saveza komunista Vranja. Na njegov predlog izabrano je radno predsedništvo (Predrag Stojković, Blagoje Cekić, Voja Stanković, Despot Stevanović i Đoka Trajković), zapisničar je bio Slavko Stanković, a overavači zapisnika Vasilije Madić i Čedomir Stanković.
Skupštinu u sali Bioskopa Sloboda otvorio je Voja Stanković. Na dnevnom redu bile su tri tačke: uloga i zadaci Radničkog univerziteta; donošenje odluke o osnivanju i usvajanju Statuta Radničkog univerziteta i Izbor upravnog i nadzornog odbora. Stanković je u svom obraćanju posebno istakao potrebu „razvijanja socijalističke demokratije“ i potencirao značaj Radničkog univerziteta „za vaspitanje i jačanje socijalističke svesti radničke klase“. On je na kraju izlaganja predložio da se u Vranju osnuje Radnički univerzitet „kao neophodna potreba naših radnih ljudi za njihovo ekonomsko, stručno, ideološko-političko i ostalo obrazovanje“.
Od Stankovića izloženu koncepciju rada Radničkog univerziteta u diskusiji su podržali vodeći političari i istaknute ličnosti kulturno-prosvetnog života grada – Josif Trajković, sekretar Sreskog komiteta Saveza komunista, dr Dragoljub Mihajlović, kao i Radisav Mojsilović, predsednik Nadzornog odbora opštine Vranje. Posle diskusije Skupština je jednoglasno odlučila da se osnuje Radnički univerzitet u Vranju.
Tekst Statuta predložio je Svetislav Stojanović, a u diskusiji o njemu učestvovali su Slobodan Palamarević, Asen N, Boža Stojanov, Dragoljub Stojanović, Milorad Radivojević, Zarije Ilić, Andra Stojanović, Jovica Avramović, Despot Stevanović, Radoje Kočić, Radisav Stefanović, Živojin Anđelković i Voja Stanković.
Na predlog kandidacione komisije formirani su Upravni i Nadzorni odbor. U Upravni su ušli Predrag Stojković, Radoje Kočić, Jovica Todorović, Lazar Stanojković, Nedeljko Plavšić, Momčilo Janjić, dr Milan Popović, Vida Mihajlović, Todor Veličković, Miodrag Filipović i Dragi Simonović. U Nadzornom odboru našli su se Đorđe Manasijević, Miroslav Bogdanović i Hranislav Mitić.
Tako je osnovan Radnički univerzitet koji će, kasnije i kao Javna ustanova Narodni univerzitet, 65 godina uspešno obavljati kulturno-prosvetnu misiju i biti važan činilac razvoja grada i okoline.
Prilikom osnivanja 1955. godine određeno je da na čelu ustanove bude upravnik. U članu 1 Pravila iz 1962. definisan je status ustanove: „Radnički univerzitet u Vranju je ustanova sa samostalnim finansiranjem, osnovana od strane Opštinskog sindikalnog veća pod nazivom Radnički univerzitet Vranje“. Određeno je da ustanovom rukovode upravnik i upravni odbor od 11 članova. U sklopu univerziteta postojali su organizacioni centri i to: Centar za osnovno obrazovanje, Centar za društveno-ekonomsko obrazovanje, Centar za ideološko-političko obrazovanje (marksističko obrazovanje), Centar za stručno-tehničko obrazovanje i Katedra javnih predavanja (u gradu, u privrednim organizacijama, diskusioni sastanci).
Kasnije, 1977. godine uvedeno je da ustanovom upravljaju direktor, kao inokosni poslovodni organ, Zbor radnika i Izvršni odbor.
Ovakav Statut važio je sve do 1992. godine kada je na osnovu Zakona o javnim službama Republike Srbije osnovana Javna ustanova Narodni univerzitet u Vranju, kao pravni sledbenik Radničkog univerziteta Moše Pijade.
Potonji Statut donet je 10. januara 2003. godine.
U godinama nakon osnivanja, Radnički univerzitet otpočeo je svoje aktivnosti u vrlo oskudnim materijalnim i kadrovskim uslovima. Imao je upravnika kao jedinog stalno zaposlenog koji je organizovao rad angažujući stručnjake kao saradnike za ostvarivanje određenih programskih zadataka. Univerzitet nije imao svoje prostorije, osim jedne male kancelarije i zgradi Saveza sindikata Vranja. Za potrebe obrazovanja radnika korišćene su prostorije srednjih škola i privrednih organizacija u Vranju.
Od nastavnih sredstava univerzitet je imao dva magnetofona, jedan gramofon, po jednu tablu i pojačalo.
Zbog rada u takvim uslovima i nije imao neke velike rezultate, što je 26. maja 1960. godine konstatovao tadašnji upravnik Petar Jovanović Šukar u Izveštaju koje je Sresko sindikalno veće podnelo Savezu sindikata Jugoslavije – Republičkom veću za Srbiju.
Godine 1959. došlo je do spajanja Radničkog univerziteta i dotadašnjeg Narodnog univerziteta u jedan pod nazivom Radnički. Do te godine Radnički univerzitet radio je na amaterskoj bazi. Delatnost se sastojala u pripremanju i održavanju predavanja iako se, zbog razvoja privrede, osećala potreba za seminarima i kursevima na kojima bi se obučavali polaznici za uključenje u privredni i društveni život komune.
Zbog toga je 1959/60. godine sačinjen plan i program obrazovanja radnika. Istaknuto je da je problem kadrova akutan, te, potencirao je upravnik Jovanović, „rezultati bi bili veći kada bi Univerzitet zapoščjavao barem tri, četiri prosvetna radnika. već naredne 1960/61. postižu se prvi ozbiljniji rezultati u radu. Organizuju se seminari, kursevi i tzv. „masovna delatnost“, a ukupan broj polaznika bio je 11.550. Direktor konstatuje da je Radnički univerzitet postigao „velike rezultate na polju obrazovanja“.
U to vreme donose se značajni društveni i zakonski dokumenti u čijim odredbama se nalaze uporišta za rad Radničkog univerziteta. To su najpre Deklaracija o reformi vaspitanja i obrazovanja koju 1957. godine donosi Savezna narodna skupština, potom Opšti zakon o školstvu 1958. i Rezolucija o obrazovanju stručnih kadrova iz 1960. Njima se definišu programske osnove obrazovanja radnika i daje posebno mesto radničkim i narodnim univerzitetima. U skladu sa tim univerzitet se sve više afirmiše kao prava ustanova za obrazovanje radnika.
Prema Pravilima usvojenim 16. marta 1962. godine (član 33), koja je potpisao predsednik Upravnog odbora Radoje Kočić, Univerzitet ima organizacione centre.
Rad u centrima organizovan je u formi seminara, kurseva, predavanja i škola (za vanredno polaganje ispita). Beleže se značajni rezultati – za samo dve godine organizovana su 24 seminara na kojima su obrađene 192 teme, a pohađalo ih je 855 slušalaca.
Održano je i 30 kurseva sa 700 tema i 780 polaznika. U privrednim organizacijama i u gradu održano je 51 javno predavanje, ne računajući ona koja su organizovali Savez komunista i Socijalistički savez. Ova predavanja slušalo je više od 10.000 posetilaca.
(nastaviće se...)
PROFIL
Radnički univerzitet u Vranju osnovan je 5. decembra 1955. godine. Njegovi zadaci određeni su rešenjem o osnivanju, a precizirani odredbama statuta. Delatnost radničkih univerziteta, kao društvenih institucija kulturno-prosvetnog karaktera, ogledala se u prošlosti, a delom i danas u nekoliko oblasti. U oblasti obrazovanja postoji osnovno obrazovanje odraslih - pružanje znanja iz društvenih, prirodnih i tehničkih nauka; pripremanje polaznika za tečajeve i seminare ekonomskog i stručnog obrazovanja, pripremanje radnika za sticanje viših kvalifikacija i stručnog obrazovanja; organizovanje javnih predavanja i diskusija. S druge strane, u oblasti kulture i estetskog (umetničkog) vaspitanja ustanova je spacijalizovana za organizovanje izložbi, književnih večeri, pozorišnih i filmskih predstava, muzičkih koncerata, za likovno i književno stvaralaštvo, izdavanje knjiga, časopisa i drugih publikacija.
