Šezdeset pet godina Narodnog univerziteta: Naročita škola FELJTON (1)

U Vranju su i pre osnivanja sadašnjeg Narodnog univerziteta, koje se dogodilo na današnji dan pre 65 godina (5. decembra 1955), praktikovane pojedine kulturno-prosvetne aktivnosti koje univerzitet i danas ima. To je po pravilu činjeno u skladu sa društveno-ekonomskom razvijenosti sredine u periodu posle oslobođenja od Turaka. Oblici tih aktivnosti, programi i manifestacije smatraju se začecima, pretečom delatnosti Narodnog univerziteta kakav postoji danas.

U oskudnim pisanim tragovima o tome može se pronaći da je već 1879, prve godine nakon oslobođenja Vranja od Turaka, u gradu osnovano Pevačko društvo „Prava Srbija“, kasnije nazvano „Predvodnica“. Osnivači su bili poznati vranjski učitelj tog doba Kuzman S. Badžović i takođe ugledni učitelj i kulturni poslenik Zarije Popović. Ovakvo društvo, zanimljivo je, tek je kasnije osnovano u znatno većem Nišu, kome je vranjsko društvo slalo note, i Leskovcu gde je pevačka družina iz Vranja priređivala koncerte.

Bogatstvu muzičkog života Vranja tog doba doprinosili su takođe đaci Gimnazije koji su negovali horsko i orkestarsko pevanje. Na tu aktivnost i muzički život između dva rata nadovezuje se Muzička škola Stevan Mokranjac, koja je u godinama nakon osnivanja radila pod okriljem Narodnog univerziteta.

Godine 1879. u Vranju je osnovana Čitaonica vranjska koja je 1880. imala 102 člana, bila pretplaćena na 24 lista i časopisa, domaćih i stranih.Vranje, sa 6.683 stanovnika 1878. godine, počinje da otvara prve osnovne škole. Godine 1892. dobija prve prostorije namenjene kulturno-zabavnim potrebama. Imućni Vranjanac Janča Jovanović Baldžija podiže Hotel „Vranje“, a jednu salu u sklopu njega namenjuje kulturnim potrebama Vranjanaca. Ona služi za gostovanja putujućih pozorišta, cirkuskih družina, profesorske, zanatlijske i druge zabave, predavanja kostim i masken-balove, koncerte, a Vranje će u njoj dobiti i svoj prvi ton bioskop.

Međutim, ovakav zamah kulturno-prosvetnog života Vranja potpuno je zamro u periodu ratova 1912 – 1918. Bugari su tada okupirali vranjski kraj i, između ostalog, prema svedočenju Jovana Hadživasiljevića (u knjizi „Bugarska zverstva u Vranju i okolini 1915-1918) „ništili sve što je podsećalo na srpstvo i Srbiju“.

Odmah nakon oslobođenja, već 1919. godine, oživljava kulturno-prosvetni život; škole počinju da rade i intenziviraju se kulturna događanja. Poseban značaj za kulturno-prosvetni život Vranja u tom periodu imala je Vranjska građanska kasina, osnovana odmah nakon oslobođenja. Imala je čitaonicu i knjižnicu. Jedan od osnovnih zadataka Kasine bio je održavanje javnih predavanja, organizacija priredbi i učestvovanje u kulturnim i prosvetnim manifestacijama u gradu. Mnoge delatnosti Kasine u vremenu posle Drugog svetskog rata imaće svoj nastavak u programima Narodnog univerziteta.

U okviru Kasine 1928. godine formiran je Narodni univerzitet koji je u to vreme, a i kasnije okupljao mnoge poznate predavače iz Beograda i unutrašnjosti. Predavanja u uvek bila dobro posećena, a držana su u Čitaonici Kasine ili u sali Hotela Vranje. Prvi predsednik Narodnog univerziteta bio je advokat Aleksandar R. Hristić, a sekretar Stojan M. Simonović.

Jedno vreme (1923-1924) Kasina je bila smeštena u zgradi ondašnje Trgovačko-zanatske škole, tamo gde i danas radi Narodni univerzitet.

Jedna od stalnih aktivnosti ustanove bila su javna predavanja. Predavači su bili vrlo ugledni u to vreme – Hranislav Joksimović, Đorđe Tasić, Aleksandar Andrejević, Milorad Vučković, Dušan Nešić. Veći broj tih predavanja imao je muzičku pratnju koju su na raznim instrumentima izvodili lekar Dragoljub Mihajlović i profesor Milica Murgul. Predavanja su držali i mnogobrojni profesori Gimnazije - Borivoje Sotirović, Valentin Šćetkin, Dragoljub Jovanović, Ivan Puljević, Natalija Kalčić...

Godine 1932. u Duvanskoj stanici u Vranju osnovano je Monopolsko radničko pevačko društvo sa više kulturno-umetničkih sekcija. Ovo društvo je organizovalo analfabetske tečajeve i predavanja, a slične sadržaje organizovalo je i Radničko umetničko društvo Abrašević, osnovano 1939. godine.

Drugi svetski rat i okupacija vranjskog kraja od bugarskog okupatora opet je prekinula svaki kulturno prosvetni angažman. Rad prosvetnih i kulturnih institucija počeo je po oslobođenju, iako su još tokom rata, prema odlukama sa dva zasedanja AVNOJ-a (1942. u Bihaću i 1943. u Jajcu) donete odluke o statutima narodnih univerziteta i njihovom osnivanju na oslobođenoj teritoriji, pa su se shodno tome takve aktivnosti dešavale i u Vranju.

Zabeleženi su brojni slučajevi da nova vlast posebnu brigu pokazuje za opismenjavanje stanovništva i oživljavanje kulturno-prosvetnog života u Okrugu vranjskom. Održan je 221 analfabetski tečaj na kojima je opismenjeno 3.843 analafabeta. Realizovano je 17 viših prosvetnih tečajeva koje su završila 474 polaznika. Osnovane su 142 knjižnice i čitaonice sa 12.000 knjiga. Osnovano je 13 narodnih univerziteta. U Vranju je osnovano Okružno narodno pozorište i više diletantskih i horskih grupa.

Zabeležene su u posleratnim godinama kulturno-prosvetne aktivnosti Narodnog univerziteta u Vranju. Ondašnji direktor Gimnazije Ljubomir Mašulović ostavio je pisano svedočenje o tome.

- I u toku radnog perioda 1954/1955. učinjen je znatan korak napred u poređenju sa 1953/1954. Pretprošle sezone održana su svega tri predavanja, dok je prošle godine održano 31 i 2 filmska prepodneva. Najviše predavanja bilo je iz oblasti medicine (9), zatim iz kulturne i političke istorije (6), političko pravne oblasti (4), geografije, fizike, psihologije, i drugih nauka. Održano je i jedno muzičko veče. Skoro sva predavanja bila su pristupačna. Oko 3.000 ljudi pratilo je predavanja u protekloj godini. Šteta što ih nije bilo više, naročito iz radničkih redova – napisao je Mašulović.

Uz to, Univerzitet je nameravao da osnuje i kurseve stranih jezika (francuskog, ruskog, nemačkog), zatim iz ekonomske geografije naše zemlje i drugih oblasti.Ocenjujući da je rad narodnog univerziteta bio plodan, Mašulović je zaključio: „Ako ljudi shvate da je Narodni univerzitet jedna vrsta naročite škole u kojoj će obogaćivati svoja znanja, onda će i uspeh biti veći“.

Mnoge od ovih kulturno-prosvetnih aktivnosti koje su se praktikovale u Vranju u predratnom periodu i neposredno posle Drugog svetskog rata, biće sadržaj rada novoosnovanog Radničkog/Narodnog univerziteta i tradicija koje će univerzitet slediti.

(nastaviće se...)