Povodom 65 godina Narodnog univerziteta u Vranju, velikog jubileja koji je ustanova proslavila 5. decembra 2020, portal Vranje News započeo je objavljivanje feljtona u pet nastavaka o istorijatu univerziteta, čije ćete delove moći da čitate do kraja ove godine. Feljton je delom pripreman na osnovu informacija i podataka objavljenih u monografiji "Narodni univerzitet 1955 - 2005", autora Jovana Lj. Janjića i Nebojše Veličkovića, izdatoj pre petnaest godina povodom pola veka ustanove, a delom na osnovu svedočenja i zapisa nastalih u kasnijem periodu, sve do danas. Kako ustanova, zbog pandemije koronavirusa, ne može da ovaj jubilej obeleži prvobitno zamišljenim programima i svečanostima, uprava univerziteta i Vranje News daju doprinos obeležavanju lepog jubileja na ovaj način.
Autori: Jovan Lj. Janjić i Nebojša Veličković
Priredio: Dejan Dimić
Narodni univerzitet u Vranju bio je ustanova koja je omogućavala i olakšavala sticanje raznovrsnih stručnih kvalifikacija – od onih najnižih (kvalifikovani radnik) do najviših (radnici sa višom i visokom stručnom spremom). Tako su, u to vreme, zadovoljavane velike društvene potrebe za kadrovima, što je posebno bilo značajno ako se zna da je Vranje tada doživljavalo privrednu ekspanziju.
Posebno je bila izražena potreba za kadrovima raznih profila iz upravne, ekononomske, tehničke, saobraćajne, ali i drugih struka i zanimanja. Prema jednoj proceni iz tog vremena broj postojećih radnika i službenika po stručnosti i školskoj spremi i broj potrebnih za period 1960-1965. u komuni Vranje bio je kao u tabeli ispod.
Kao što se iz tabela vidi, postojala je potreba za većim brojem radnika i službenika nego što ih je u to vreme bilo radno angažovano.
Univerzitet je tu tražio svoje mesto i želeo da opravda očekivanja osnivača u pogledu rešavanja kadrovske situacije u privredi i društvenim delatnostima Opštine. Preko svog Centra za stručno i tehničko osposobljavanje Univerzitet je, u saradnji sa odgovarajućim školskim institucijama iz Vranja i drugih gradova, omogućio da veliki broj polaznika, vanredno učeći i studirajući, stekne tražene kvalifikacije u mestu stanovanja.
Takve aktivnosti su postojale manje ili više intenzivno od 1957. do 1979, pa i kasnijih godina, pokazuju podaci koji nisu sasvim potpuni.
Radile su razne škole.
Najpre Radnička niža gimnazija u Vranju. Broj polaznika po školskim godinama i po razredima prikazan je u tabeli ispod.
Radila je i Večernja ekonomska škola (školske 1960/61. sa 38 polaznika, potom Večernja ekonomska škola (finansijski smer) školske 1961/62. sa 53 polaznika, te Večernja ekonomska škola (administrativni smer) školskih 1961/62. i 1962/63. koji su pohađala po 22 polaznika.
Tu su bile i Viša tekstilna škola koja je radila 1967/68 i 1970/71. godine, Viša finansijsko-knjigovodstvena škola 1967/68. sa 36 polaznika i Mašinsko-tehnička škola 1967/68 sa 1.064 polaznika.
Takođe i Upravna škola (punkt u Preševu) 1969/70. sa drugim razredom koji je imao 27 polaznika i trećim sa nepoznatim brojem polaznika i Upravna škola 1970/71 sa tri razreda.
Funkcionisao je Školski centar za cestovni saobraćaj – Saobraćajno tehnička škola, Zagreb školske 1969/70. sa 68 polaznika i 1970/71. sa nepoznatim brojem polaznika u tri razreda.
Tekstilno-tehnička škola imala je takođe tri razreda, a školske 1970/71 i četvrti. Postojale su i Škola za obuku šofera i Pripremno odeljenje škole za obućare 1970/71, Viša ekonomska škola Beograd 1974/75. i 1975/76, Pripremno eksperimentalno odeljenje za tehničare formirano je 1971/72. i Pripremno odeljenje Pravnog fakulteta 1978/79. sa 14 polaznika.
Radnički univerzitet organizovao je i kurseve, a jedan od prvih bio je Kurs za kvalifikovane radnike školske 1959/60. godine kada ga je pohađao 61 polaznik. Predavači su te školske godine bili Stojadin Spasić, Trajko Stojilković, Vera Trajković i Rade Trajković. Tih godina održavani su masovni kursevi za radnike zaposlene u Pamučnom kombinatu, Simpu, DIV-u, Koštani. Bilo je 20 odeljenja polaznika, a nastava na kursevima trajala je šest meseci.
U to vreme držani su kursevi za električare (16 polaznika – 1961/62), za službenike mesnih kancelarija (1962), za radnike iz inžinjerijsko-tehničke službe (31 polaznik – 1967/68), protivpožarne zaštite (36 polaznika – 1967. i 1968), civilne zaštite (36 polaznika – 1967/68) i radiološko-biološko-hemijske zaštite (66 polaznika – 1967/68).
U godinama koje su dolazile držani su kursevi za servire, iz higijene životnih namirnica i lične higijene, za ugostitelje, rudarsku struku, daktilografe, kursevi iz srpskog i stranih jezika, kompjutera itd.
Zanatska zanimanja
Od 1984. godine Narodni univerzitet počeo je da organizuje ispite za proveru znanja u oblasti zanatskih zanimanja. Ispite su polagale i sertifikate dobijale osobe koje su prethodno završile neki od kurseva za zanatlije ili su obavile obuku kod poslodavca.
U vremenu od 1984. pa do 2005. polagalo se pred stručnim komisijama za više različitih zanatskih zanimanja, a koja su to tačno i koliki je broj kandidata po strukama pogledajte u tabeli u nastavku).
U saradnji sa Centrom za stručno osposobljavanje kadrova Sopot kod Beograda, u vremenu od 1995. do 2005. godine osposobljeno je za zanatska zanimanja 390 kandidata iz metalske i hemijske struke.
Saradnja na novim poslovima ostvarena je sa Narodnim univerzitetom Pavle Stojković u Nišu i sa Internacionalnom organizacijom za migraciju, kada su u pitanju polaznici kursa za raseljena lica sa Kosova i Metohije.
Ukupno je osposobljeno za razna zanatska zanimanja oko 2.000 osoba. Oni su dobili odgovarajuće sertifikate i diplome. Na ovaj način Univerzitet je doprinosio bržem razvoju do tada podosta zapostavljenog zanatstva u vranjskom kraju.
Političke (partijske i sindikalne) škole
U skladu sa društvenim potrebama i zahtevima društveno-političkih organizacija u određenim periodima razvoja društva Narodni univerzitet je, preko svog Centra za ideološko-političko obrazovanje, organizovao niz kampanja idejno-političkog osposobljavanja i marksističkog obrazovanja, kao i obrazovanja za samoupravljanje.
Cilj tog obrazovnog rada bio je da se ukaže na suštinu tada aktuelnih društvenih problema kao što su, recimo, ustavna rešenja ekonomskih i političkih odnosa, samoupravnog sprazumevanja i društvenog dogovaranja, interesnog organizovanja i povezivanja, funkcionisanja delegatskog sistema. Programi ove vrste obrazovanja su vrlo temeljno pripremani, uz konsultacije sa članstvom Saveza komunista i Saveza sindikata.
Evo primera iz istorije Radničkog univerziteta.
- Na sastanku koji je održan decembra 1976. godine u OK SKS Vranje, kome su prisustvovali sekretar OK SK, predsednik Sindikalnog veća opštine Vranje i direktor Radničkog univerziteta, razmatran je program rada ideološko-političkog, društveno-ekonomskog i marksističkog obrazovanja radnika. Na sastanku je zaključeno da se Program u načelu prihvata, s tim da se isti dostavi na diskusiju svim organizacijama SK i izvršnim odborima sindikalnih podružnica radi konačnog usvajanja. Program rada, na osnovu zaključka sa sastanka, dostavljen je svim navedenim organizacijama, a diskusija po istom trajala je do 8. januara 1977. godine – navodi se u jednom od dokumenata iz arhive Univerziteta.
Prema sačuvanim podacima takve aktivnosti počele su sredinom sedamdesetih godina prošlog veka, da bi najintenzivnije bile u periodu 1980 – 1985.
U Vranju je u početku postojala Večernja politička škola koja je radila 1965/66. sa 113 polaznika. Predavanja su držali Vojislav Lazović, Momčilo Novković, Radisav Stanojević i Drakče Stanojković.
Postojala je i tzv. Partijska škola koju je 1969/70. pohađao 51 polaznik, a 1977. godine 50 polaznika. Predavanja su i tu držali već pomenuti predavači.
Radila je i Omladinska politička škola i to 1975/76. sa 64 polaznika, a 20 polaznika imala je 1977. Predavači su bili Slavoljub Vučković, Vojislav Lazović, Velimir Ristić i Stojadin Trajković.
Radila je i Omladinska politička škola „Borbe“, organizovana na Univerzitetu u saradnji sa listom „Borba“. U okviru nje su obrađivane teme koje je „Borba“ objavljivala kao svoj podlistak. Tako je npr. 1977/78. školske godine obrađena tema „Politički sistem socijalističke samoupravne demokratije“. Te godine je u školu upisan 341 polaznik, a završilo je 125. Bili su iz sledećih preduzeća: Konfekcija Sloboda 10 polaznika, Simpo 24, Pamučni kombinat 20, DIV 3, Koštana 6. Predavanja su držali društveno-politički radnici iz Vranja.
Postojala je i Škola Saveza komunista Srbije koja je radila tri godine – 1976. sa 36 i 1977. i 1980. sa po 50 polaznika. Predavači su bili Vojislav Lazović i Čedomir Minić.
Radila je i Škola samoupravljača „Milentije Popović“ Beograd koju je pohađalo 615 radnika Pamučnog kombinata, Simpa i drugih preduzeća. Funkcionisala je od 1977. do 1985. godine po programu koji je sačinio Institut za političke studije Fakulteta političkih nauka u Beogradu.
Radila je i Sindikalno politička škola koju je 1980. godine završio 41 polaznik. Predavali su im Vojislav Lazović i Petar Milosavljević.
Pored političkih škola, kao najčešćeg oblika ideološko-političkog obrazovanja, organizovani su i seminari za članove Saveza komunista u radnim organizacijama i u selima. Održano je, kako piše prof. Jovan Hadžinikolić (Delatnost radničkog univerziteta, Prosv. pregled 26, apr. 1967) pet seminara u Rataju, Tibuždu, Duvanskoj industriji i Industriji tehničke opreme „Alfa“ u Vranju. Takvi seminari u organizaciji Univerziteta držani su i kasnijih godina. Na primer od 19. do 21. februara 1977. održan je seminar o temama „Samouprave determinante delegatskog sistema“ sa prisutnih 126 delegata (predavač je bio dr Branislav Kostić iz Beograda); „Sistem informisanja“ sa 340 delegata (predavači dr Branislav Kostić, Branko Radovanović i Andra Antanasijević), te „Opštenarodna odbrana u Zakonu o udruženom radu“ sa 130 delegata (predavač je bio Andra Antanasijević, savetnik u Zavodu za proučavanje sistema samoupravljanja Srbije u Beogradu).
Treba pomenuti da je u okviru Univerziteta radio i Centar za masovnu odbrambenu pripremu stanovništva. Centar je organizovao 24 predavanja i više seminara za pripadnike JNA iz oblasti sanitetske službe, a praktikovani su i drugi oblici sadržaja poput prikazivanja filmova, kurseva, foto izložbi, takmičenja.
(nastaviće se...)
NAGRADE I PRIZNANJA
Neka od najznačajnijih priznanja koje je dobio Narodni univerzitet su Nagrada kulturno prosvetne zajednice Srbije „Zlatno slovo“ za 1974. godinu, Sedmoseptembarsko javno priznanje SO Vranje za 1979. Likovnoj koloniji „Prohor Pčinjski“, Javno priznanje SO Vranje „Sedmi septembar“ za 1998, Nagrada Sveti Sava SO Vranje za 2004, Sedmoseptembarsko javno priznanje za 2004.
PROFIL
Radnički univerzitet u Vranju osnovan je 5. decembra 1955. godine. Njegovi zadaci određeni su rešenjem o osnivanju, a precizirani odredbama statuta. Delatnost radničkih univerziteta, kao društvenih institucija kulturno-prosvetnog karaktera, ogledala se u prošlosti, a delom i danas u nekoliko oblasti. U oblasti obrazovanja postoji osnovno obrazovanje odraslih - pružanje znanja iz društvenih, prirodnih i tehničkih nauka; pripremanje polaznika za tečajeve i seminare ekonomskog i stručnog obrazovanja, pripremanje radnika za sticanje viših kvalifikacija i stručnog obrazovanja; organizovanje javnih predavanja i diskusija. S druge strane, u oblasti kulture i estetskog (umetničkog) vaspitanja ustanova je spacijalizovana za organizovanje izložbi, književnih večeri, pozorišnih i filmskih predstava, muzičkih koncerata, za likovno i književno stvaralaštvo, izdavanje knjiga, časopisa i drugih publikacija.
