Neoradikalska politika mržnje vodi Srbiju u provaliju

Od pojave na političkom nebu Srbije 1991. godine,  sve do danas, valjda je svakom čoveku koji čvrsto stoji na svojim nogama jasno koliku su štetu ovoj državi naneli radikali.

To što su promenili ime u “nepomenici”, ne pravi nikakvu razliku, osim što su postali još gori. Jer, radikal ili neoradikal ne može da bude dobronameran i uzoran građanin, oni su baždareni za neke druge stvari, a njihova ideologija samo je deklarativna.

Ne doživljavam, pritom, neoradikale kao političku stranku, to je u Srbiji nešto kao karakterna osobina.

Novoradikalska politika od starta se zasniva na indukovanju mržnje i podela.

Oni vladaju na psiho-demoliranju svake normalnosti, svakog smisla, svake civilizacijske tekovine, šaljući poruku da je jedino lepo ako se Srbin drži mantre “joj što volim što sam primitivan”. A krajnji cilj su im, zapravo - naše pare! I pare u svakom smislu te reči.

Srbima (onoj četvrtini koja glasa za porno-nacionalizam ispunjen paranojom i teškom psihopatologijom, mržnjom prema svemu što nije srpsko, ili rusko), preko pljuvačko-primitivne medijske mašinerije pričaju priče o tome kako su oni, njihovi glasači, nepogrešivi, idealni, nad-narod, koji je, kao, toliko važan i toliko "uspešan" da ga svi mrze, svi mu zavide i hteli bi da mu nanesu zlo, tako ih zavodeći i obmanjujući ih u vezi sa vrednostima za koje se navodno zalažu.

A svi znamo, pa i oni koji se prave da ne znaju, da im je jedina ideologija oduvek bila, i naročito se pokazuje poslednjih godina - kako da naprave što više para i strpaju ih u vlastite džepove. Valjda su se zato i zalagali za Veliku Srbiju - da imaju što veći prostor na kome će finansijski da “operišu”.

Kad u toj nameri nisu uspeli, eto zadovoljavaju se i finansijskim poslovima koje završavaju preko Srpske, Kosmeta, a u novije vreme zajmom besramno visokih suma novca (na grbači napaćenog naroda) od Kineza, Arapa i dovođenjem velikog broja sumnjivih investitora za Istoka i Zapada koje ulažu u sebe (uz bezobrazne iznose subvencija po radniku ili poklanjanje zemlje, vode i drugih neslućenih bogastava prelepe i prepogate Srbije), čime je državi i srpskom narodu naneta nesaglediva šteta, koja će se procenjivati tek kad nepomenici odu s vlasti i oslobode finansijske komunikacije. 

Pritom, smišljeno, neoradikali generalizuju, po principu "mrze nas" (svi) Hrvati, mrze nas (svi) Albanci i Bošnjaci, mrze nas (svi) Evropljani, (svi) Nemci, Britanci, mrze nas (svi) Amerikanci, a jedino nas "ne mrze" Rusi, Mađari, Kinezi ili Arapi, sa kojima neoradikali imaju velike šušteće ”aranžmane”.

To, naravno, ne znači da sutra neće i oni da nas “mrze”, kao što nas odnedavno ponovo, kao, “mrze” Turci ili bilo ko - ko bi da radikalnima uzme pare ispred nosa. Potreban je valjda taj fokus na mržnju i podele da se kameleoniše sistem "leva ruka desni džep". Čak je i mržnja na relaciji Zvezdaši - Partizanovci terminirala - sad i Partizanovci mrze Partizanovce i Zvezdaši Zvezdaše. Dotle to ide.

Sve se u neoradikalskom specijalnom ratu protiv sopstvene nacije svodi na to da su "budale" Evropljani, "budale" Amerikanci, "budale" Turci, a o “ustašama”, arhetipu srpskog naprijatelja, da ne govorimo. Oni su i još ponešto, a ima ih, kao, i među nama - tzv. domaći izdajnici i strani plaćenici (ne sumnjam da svaki vrli radikal i njihov iskreni glasač ima učitan mod da smo, kao, mi Sorabi vredniji od svih bivših Jugoslovena, iako ne umeju da objasne zašto). Ali ne više ni svi Srbi, samo neoradikali i njihovi glasači. Svako ko je protiv njih je "ustaša". Ko da pohvata svu tu mržnju.

A istina je jedna - naravno da Srbi imaju svoje vrline, imaju i mane, kao i sve druge nacije, a svako je osoba za sebe. 

Srbi, da se podsetimo, u velikom broju danas na Zapadu žive i rade sa svima pomenutima (sa kojima bi radikali da nas iznova i iznova svađaju) u dobrim i prijateljskim odnosima. Srbe tamo, naravno, tretiraju kao normalna ljudska bića, kao svakog drugog na svetu. Tu se svaka neoradikalska priča i generalizacija o mržnji završava.

Kad pogledate srpsku spoljnu politiku, to izgleda kao da je vodi neko dete. A svi znamo ko je vodi i da sve ide iz jednog mozga. Kad mu daju (igračku, čitaj pare) on je srećan, kad mu ne daju ili uzimaju, on ili plače ili je agresivan i preti. I namah izmišlja neprijatelje i zvecka nekakvim oružjem i silom (iako i vrapci na grani znaju kako smo se proveli i kako bismo se proveli u nekom eventualnom ratu - već su nas vodali "zavadi pa vladaj" vlastodršci od devedesetih do danas).

Ili, ko da više, on njega kao više voli. I tako… Kuku i lele nama s takvom diplomatijom i takvom obmanom, nažalost, velikog broja neosvešćenih glasača u bilo kom pogledu.

Tzv. “slušača” i "gledača", ili "pipača hleba" u prodavnici, koji bez obzira na dela i nedela glasaju za onog ko im lepo priča i ko ih lepo laže.

E, ima neki procenat i onih koji su obrazovani, čak visokoobrazovani, i razumeju, ali su, nažalost, iz nekih lično odabranih stranputica za radikalsku politku mržnje i podela. Čak je iz petnih žila indukuju među nacijom. 

To je tek posebna vrsta mazohizma, ali mazohizma koji doprinosi da ova država bude pri dnu civilizacijske lestvice, jer su takvi i među donosiocima odluka koji uništavaju najveće srpske vrednosti - kulturu i obrazovanje.

I na kraju, tu su navodni rusofili i svi oni koji smatraju da nam je ruska politika veliki prijatelj (a ne samo da su im veliki interesi), ali u vezi s tim - no comment. Ko je nama kriv što nemamo nikakve interese ili se barem ne borimo za njih već sve dajemo džaba navodnim prijateljima dok mi tonemo li tonemo.

Svako dobronameran naravno nema ništa apriori protiv ruske ili bilo koje druge nacije u celini, ali se radije drži dometa ruske književnosti, umetnosti, filma i svih drugih vrednosti po kojima su Rusi čuveniji od umešnosti vođenja spoljne politike ili načina započinjanja i vođenja ratova.

U neoradikalskom, pak, vođenju politike nema nikakve taktičnosti, nema mere, lukavstva, nema ni političkog znanja i iskustva, reaguje se “na prvu”, vi vidite da je to afekat tokom kojeg se sipaju reči koje blage veze s mozgom nemaju i koje ovoj zemlji nanose veliku štetu na diplomatskom planu.

Oni odavno znaju da nemaju prođu među pametnim, obrazovanim, slobodnomislećim ljudima, i zato se primitivizmom, prostaklukom, nacionalizmom i srpskom istorijom izvrnutom po njihovoj meri obraćaju onima koji ih drže na vlasti.

Pružaju tom svom glasačkom telu preko svojih dezinformera priliku da se osete važnim, da i oni poput nepomenika udare šakom o sto, da vređaju i ponižavaju, da batinaju. I da misle kako to tako treba. A lopove i kriminalce puštaju da slobodno rade to što rade uprkos zakonima, jer oni glasaju za njih! I štite Ćacilend tj. njega.

Ne sumnjam uopšte kako će svi “naivni” sutra biti zabezeknuti kad se razotkrije šta su sve ovi radili dok su vladali Srbijom.

“Pa zar je moguće da su toliko krali, zar je moguće da su sa Kosovom uradili to i to, zar je moguće da su nam uradili ovo, ili ono”…

Pa, naravno da je moguće, valjda i sad vidite koji su im prioriteti.

Samo što kad vam sutra dođe tamo gde treba, biće malo kasno.

I što više vremena prolazi, trebaće nam više da opet budemo normalni, da se prvo stabilizujemo, ne "koljemo" među sobom, da budemo opet jedan narod koji želi da bude deo evopske i svetske porodice.

Ali, pre svega, da budemo uspešna i civilizovana nacija.

Svet je oduvek išao napred zbog dobrih ideja i ljudi, dobrih politika i namera. Pa i ljubavi.

Sigurno nije išao napred zbog mržnje, kojom nas radikalski  sistem godinama truje i izjeda.

Svaki dan kad vam neoradikali učitavaju mržnju, setite se da vas navode da mrzite svog komšiju, sugrađanina, Srbina, pa i svog brata, sestru, roditelja ili dete.

Kad su u pitanju pare, ništa im nije sveto.

Kad pomenu onu glupu reč "blokaderi", vi tačno vidite krv u očima.

Ne zaboravimo da su svet prvenstveno ljudi iz naroda (koji su se, uzgred, vekovima mešali), oni koji su ovaj svet učinili boljim.

Što se ne bi moglo reći sa političare, jer ove prve samo koriste kao cvećku da se zakite kad im trebaju glasovi.

Zato kad neoradikali iznesu transparent "Hoću moju Srbiju nazad", dobro razmislite - da nije to nazad zapravo suprotno od napred.

 

(Autor je urednik portala Vranje news)

Foto Vranje news