Škola je škola, a vera je vera

Oni koji godinama zbunjuju ovaj napaćeni narod i vode ga putem bez povratka, ne samo da su uveli veronauku (tu nesrećnu složenicu čije dve reči isključuju jedna drugu) u škole, nego su, prema očekivanjima, nastavili da produbljuju sluđivanje ajd' roditelja, nego i đaka (od koji su većina maloletni) na temi vera.

S jedne strane, preko crkve, čak i među najmlađe, implementira se volja političke vrhuške, pa mu veronauka u poslednje vreme valjda dođe kao neka vrsta moralno-političkog vaspitanja.

Žao mi je što ljudi ovde toga uglavnom nisu svesni i što se njima, i politički i verski, lako manipuliše.

S druge strane, i sami veroučitelji (čast izuzecima) iz nekakvog ličnog interesa (napredovanje u službi, prekomanda, dobijanje stalnog posla u crkvi ili van nje, muž/žena je pri crkvi) profitiraju od veronauke kod lokalnog mitropolita - nepomenika, što im je odskočna daska kako u okviru crkve, tako i u vezi sa užom familijom apropo uticaja čuvara mitropolitskog trona u Vranju na "donosioce odluka".

Ako mene pitate, podseća na vladajuću politiku i privilegije do kojih može samo "drug član". I ne bi trebalo da se čudimo ako SPC uskoro uvede nekakve članske karte.

Konkretan povod za ovaj članak je nesrećan i nespretan poziv Zmajeve škole u Vranju, preko zvaničnog školskog Fejsbuk profila, upućen u petak 12. septembra, da se, pazite sad, "SVI učenici, studenti, nastavnici, profesori, roditelji, svi koji uče i koji se uče, te sav verni narod, učestvuju u molitvi i prizivu Svetog duha za početak školske godine".

Objavljeno je da se ti SVI okupe u nedelju 14. septembra na Molebanu za početak školske godine u Hramu Svete Trojice u Vranju.

Šta na ovo reći?

Škola zove svu decu u crkvu umesto u školu - za rubriku verovali ili ne!

Mogli su, recimo, da naprave, neku priredbu u školskoj sali, da se čuju stihovi velikih pesnika o početku, školi, lepoti učenja i obrazovanja, mladosti i sreći - kakvi molebani?

Ko svojom voljom hoće da ide u crkvu, ili ako decu na to navode sami roditelji, to je njihov izbor - neka idu na molebane i liturgije, eno ima ih svake nedelje, pa i češće...

Suština priče je da se što svesna, što pomodarno nesvesna klerikalizaciija društva nastavlja, da se crkva uvlači u sve pore društva, kao sholastika koja treba samo da potvrdi neke davno ispropovedane verske dogme, što je dvostruko opasno znajući na kom je političkom stanovištu SPC danas, na kom mestu joj je vlast, a na kom narod ili verna pastva), i što je najgore - u tome učestvuju ljudi koji rade u školama.

U prevodu, ima crkve svugde, a najmanje tamo gde joj je mesto (u samom zdanju crkve, gde na liturgijama u Vranju trenutno nema ni po desetak ljudi, možda zato i zovu decu na "molebane").

Ponešto sam i čitao, recimo da klerikalizacija nanosi ogromnu štetu društvu, ali i samoj crkvi, da ih pretvara u instrumente političke moći i saučesništva, ne znam da li su i nastavnici i direktori to čitali.

Ako ne, verovatno se sećaju da je veronauka u škole svojevremeno uvedena kao politički čin, koji se, imajući u vidu da je Srbija sekularna država (religija je odvojena od javne vlasti) kosio i sa zakonom (crkva ima svoj autonoman školski sistem), ali i sa ljudskom savešću.

Svako malo čujem, čak i od mog deteta, da ih neka veroučiteljica ili veroučitelj ad hoc zovu da idu da obilaze lokalne crkve i druga sveta mesta, bez konsultovanja roditelja, i tamo im drže nekakvu slovo, što je u najmanju ruku skandalozno.

Na meti nekih veroučiteljica i veroučitelja, koji to rade sa osmehom, najčešće su osnovnoškolska deca, pa i ona ona u nižim razredima, valjda zato što veronauka zapinje li zapinje u srednjim školama, kad dođu one lekcije o pitanjima porekla života, nastanka, Darvinova teorija i sl.

Davno je već bilo kako je pokojni i naš slavni glumac Stevo Žigon, prilikom tog nesrećnog involviranja vere u školstvo, objasnio svoju tezu o tome kako je sama reč veronauka besmislica: "Vera je vera, a nauka je nauka".

"Suština nauke je sumnja", čak i u ono što ja naučno dokazano, i stalno preispitivanje, a suština vere je što se "od vas traži da verujete na reč", bez ikakvih dokaza da nešto i neko (o kome crkva propoveda i u čije ime vekovima radi to što radi) tamo negde zaista postoji, parafraziram njegove reči.

Objašnjavao je to vrlo smireno, racionalno, bez uzbuđivanja, bez ulaženja u polemiku, dok su neki sveštenik i predstavnica vladajuće politike gutali knedle, ustajali sa stolice na svaku njegovu drugu reč u TV studiju.

Tako to ide.

Verski atak na škole je proteklih godina bio toliko nepristojno i drsko navalentan, da se danas svega par učenika po odeljenju opredeljuju za onu drugu stranu fakultativne nastave u školama - građansko vaspitanje.

Naprosto, nametnut je nekakav stid od ateizma.

Pa se u anketama, zahvaljujući vernicima - pomodarima, gotovo 95 Srba izdaje za navodne vernike.

To, lako je proverljivo, ne postoji nigde u svetu.

Zapravo je mnogo više ateista, a pravih vernika vrlo malo.

I to ne samo kod nas, već i u Rusiji gde sama crkva i ruski patrijarh priznaju da je broj vernika oko 7 odsto, ili Francuskoj gde ima 3 odsto verujućih.

Slično je u većini evropskih zemalja.

I još jedna crtica o besmislenosti složenice veronauka.

Sve škole, na kraju školske godine, sumiraju nekakve rezultate koje su postigle, koji su rezultat nastavnog i naučnog rada, i javno ih objavljuju.

Ne sećam se, od uvođenja veronauke do danas, da je neko ponudio rezultate koje je taj školski predmet postigao u Srbiji, da iza nje stoji bilo kakav obrazovno-pedagoški bilans.

Zašto nisu nikad objavljeni - pa verovatno zbog toga što ih nema, oni su nula.

Ne osporavam pravo odraslima, punoletnima da upražnjavaju crkvene aktivnosti umesto bromazepama, leksilijuma i sl.

Ako su tu našli sreću, spas - neka ih. Ali deca... Valjda bi trebalo da imaju pravo na izbor, koje im se veronaukom oduzima. Čak se i pokušaj sa građanskim vaspitanjem, iako opravdan, pokazao kao nekonkurentan agresivnom nastupu SPC.

Onaj ko sutra dođe, treba da ozbiljno razmisli o tome, da zaštiti decu, da im vrati njihovo pravo i da vrati u obrazovni sistem sociologiju kulture i religije.

Neka đaci izučavaju naučna saznanja o veri, ali i ateizam, od antike do moderne.

Veronauku neka predaju u sali crkvene opštine, po želji.

I da citiram na kraju našeg čuvenog, nažalost pokojnog sociologa religije Mirka Đorđevića iz jedne od njegovih knjiga: "Jedino sekularizam može da pruži ljudima pravo na slobodu savesti i jedino u sekularnoj državi crkve i vernici mogu biti slobodni".

Amin.

 

(Autor je urednik portala Vranje news)

Foto Vranje news