Organi grada Vranja, gde lokalnu vlast posle promena na republičkom nivou i dalje drži SNS, sprovode završne pripreme za usvajanje nacrta Predloga odluke o budžeta za 2027. godinu. Javna rasprava zakazana je za petak 13. novembar, a Gradsko veće će, prema najavama, raspravljati o nacrtu odluke u ponedeljak 16. novembra. Uoči sprovođenja raznih segmenata ovog procesa, Vranje news je, u novonastalim okolnostima nakon svrgavanja naprednjačkog režima na republičkom nivou, a zadržavanja starih poluga vlasti na lokalnom, o temi usvajanja budžeta razgovarao sa Goranom Radosavljevićem, jednim od najuglednijih domaćih ekonomista, i profesorom na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA) u Beogradu.
Razgovarao: Dejan Dimić
Vranje news: Gospodine Radosavljeviću, nedavno ste ocenili da vlast svesno odlaže ekonomske odluke i poskupljenja kako bi sačuvala rezultat pred izbore. Kako se takvo "političko zamrzavanje" ekonomije odražava na lokalne samouprave poput Vranja, koje u prelaznom periodu moraju da projektuju realne budžete za narednu godinu?
Goran Radosavljević: Najveći problem za lokalne samouprave predstavlja neizvesnost u pogledu ekonomskih kretanja i finansiranja iz republičkog budžeta. Lokalne vlasti moraju da planiraju prihode i rashode za narednu godinu, a da pritom ne znaju sa sigurnošću kakva će biti ekonomska politika, koliko će iznositi pojedini transferi i da li će doći do promena cena koje direktno utiču na njihove troškove. Posebno je važno pitanje eventualnog privremenog finansiranja Republike.
Zbog čega?
"Iako lokalne samouprave ne moraju da čekaju usvajanje republičkog budžeta da bi usvojile svoje budžete, značajan deo njihovih prihoda može zavisiti od republičkih transfera. Privremeno finansiranje na republičkom nivou ne znači automatski i privremeno finansiranje lokalnih samouprava, ali povećava neizvesnost, naročito kada je reč o namenskim transferima i investicionim projektima".
Kako da se u ovom trenutku ponašaju lokalne samouprave?
"Morale bi da planiraju budžete konzervativno, na osnovu realnih prihoda, a ne očekivanja o budućoj podršci Republike. U takvim okolnostima posebno je opasno preuzimati nove višegodišnje obaveze bez jasno obezbeđenih izvora finansiranja".
Dolazi li u prelaznim periodima, poput ovog nakon 25. oktobra, do veštačkog ubrzavanja potrošnje na lokalu i kolika je opasnost od toga da odlazeća garnitura preuzme finansijske obaveze ili zaključi ugovore pre nego što nova vlast na republičkom nivou uspostavi punu kontrolu?
"Prelazni politički periodi svakako mogu povećati rizik od ubrzanog trošenja budžetskih sredstava i preuzimanja obaveza koje će dospeti na naplatu tek naredne godine. Međutim, samo povećanje rashoda pred kraj godine ne mora da znači zloupotrebu, jer se značajan deo kapitalnih projekata i javnih nabavki tradicionalno realizuje upravo u poslednjem kvartalu. Mnogo je važnije šta se u tom periodu ugovara i kakve se obaveze ostavljaju za narednu godinu".
Šta su u ovom momentu potencijalni rizici?
"Poseban rizik predstavljaju višegodišnji ugovori, preuzimanje obaveza bez obezbeđenih sredstava, kao i eventualno odlaganje plaćanja već izvršenih radova i usluga. Na taj način se može stvoriti privid stabilnih javnih finansija, dok se stvarne obaveze prenose u narednu budžetsku godinu".
Šta savetujete?
"Posebno u periodu političkih promena, trebalo bi insistirati na potpunoj transparentnosti preuzetih obaveza, stanju neizmirenih računa i svim zaključenim ugovorima koji će opterećivati buduće budžete. To je mnogo važniji pokazatelj fiskalne odgovornosti od samog procenta izvršenja budžeta".
Ukoliko Studentska lista preuzme vlast u državi, a na lokalu u Vranju ostane drugačija politička opcija, koji su ekonomski mehanizmi kojima republika može najefikasnije da izvrši pritisak na lokalne finansije, i postoje li zakonske kočnice za takvu vrstu pritiska?
"Finansiranje lokalnih samouprava u Srbiji zasniva se na sopstvenim prihodima, ustupljenim prihodima i transferima iz republičkog budžeta. Zakonom utvrđeni prihodi i transferi ne bi smeli da zavise od političke pripadnosti lokalne vlasti, jer postoje pravila za njihovo utvrđivanje i raspodelu. Međutim, postoji značajan prostor za diskreciono odlučivanje kada je reč o pojedinim namenskim transferima, investicionim projektima, subvencijama i drugim oblicima podrške iz republičkog budžeta".
Može li to da bude i potencijalni rizik?
"Upravo tu se nalazi najveći potencijalni rizik za lokalne samouprave koje nisu politički usklađene sa republičkom vlašću. Centralna vlast može imati značajan uticaj na dinamiku i izbor projekata koji se finansiraju, čak i kada se formalno poštuju zakonska pravila. Zbog toga je važno da kriterijumi raspodele sredstava budu jasni, unapred poznati i jednako primenjivani na sve lokalne samouprave".
Koliko je dug put do finansijske decentralizacije?
"Finansijska decentralizacija nema mnogo smisla ako lokalni razvoj u velikoj meri zavisi od političke volje republičke vlasti. Istovremeno, eventualno nezakonito uskraćivanje sredstava može biti predmet pravne zaštite, ali ona ne može u potpunosti zameniti transparentan i predvidiv sistem finansiranja".
