Dok deo odlazećeg režima u lokalnoj Skupštini i dalje ima stabilnu odborničku većinu, finansijska budućnost grada za 2027. godinu nije tako izvesna.
Unutar zidina Gradske uprave Grada Vranja ovog novembra odvija se uobičajen posao u neuobičajenim okolnostima – priprema budžeta za narednu kalendarsku godinu, u momentu kada poluge lokalne vlasti još uvek drži Srpska napredna stranka (SNS), koja je izgubila parlamentarne izbore i političku moć da vlada državom.
U takvom ambijentu postavlja se logično pitanje – kako će funkcionisati donošenje lokalnih odluka, pa i one najvažnije, o budžetu, i kakve će posledice imati trenutan politički odnos snaga po funkcionisanje lokalnih organa i donošenje važnih odluka u Vranju, pa i onih najbitnijih, finansijskih.
Javna rasprava o Nacrtu Odluke o budžetu Grada Vranja za 2027. godinu biće održana u petak, 13. novembra u 12 sati, u velikoj sali Skupštine grada. Potom će Nacrt odluke biti dostavljen Gradskom veću na razmatranje i usvajanje, pre nego što se budžet nađe u parlamentu, pred lokalnim odbornicima.
Bojan Kostić, gradski većnik za budžet finansije, navodi da se u pogledu dinamike u procesu pripreme i usvajanja budžeta ništa ne menja i ne odvija na neuobičajen način.
Tvrdi da sve protiče u skladu sa kalendarom predviđenim Zakonom o budžetskom sistemu i uputstvu Ministarstva finansija.
„Ne vidim razlog da novonastale političke okolnosti na nivou republike mogu na bilo koji način da utiču na usvajanje lokalnog budžeta ili prolongiraju njegovo izglasavanje. Drugo je pitanje ‘realizacije’ budžeta, videćemo kako će se stvari razvijati, otom-potom“, kaže Kostić.
Najavio je da će ta sednica Gradskog veća biti održana u ponedeljak, 16. novembra.
„Potom će odluka ići na skupštinu gde postojeća lokalna vlast ima stabilnu većinu“, dodaje Kostić.
Može li javna rasprava ovog puta biti javna i masovnija?
Nemanja Nenadić, programski direktor „Transparentnosti Srbija“, podseća da treba imati u vidu da lokalnih izbora nije bilo, te da nema kog drugog da sprovede javnu raspravu o budžetu za narednu godinu osim postojećih opštinskih i gradskih vlasti.
„Štaviše, njihova zakonska obaveza je da usvoje budžet do određenog datuma, a Statut ih obavezuje da o budžetu organizuju javnu raspravu“, navodi Nenadić.
S druge strane, na konstataciju da se javne rasprave o budžetu veoma često organizuju forme radi, navodi da su u postojećim političkim okolnostima šanse da javna rasprava bude stvarno „bolja nego ranijih godina, kada se lokalna vlast osećala sigurnije i kad je imala zbog toga manje sluha za potrebe građana“.
„Zbog toga mislim da građani i organizacije civilnog društva u tome treba da učestvuju i da daju što više predloga. Takođe, da traže od gradske uprave da obrazloži – zašto su neke od njih prihvatili ili nisu prihvatili“, sugeriše Nenadić.
Ekonomista Saša Đogović smatra da bi opozicija, civilni sektor i zainteresovani građani u Vranju, morali da na javnoj raspravi u petak daju „potentne predloge“, koji bi išli u korist građana, jačanja kvaliteta usluga i stavljanja budžeta u funkciju razvoja privrednih resursa i ekonomskih tokova, odnosno podizanja životnog standarda“.
„Treba razmotriti mogućnosti za javno-privatne inicijative u domenu start ap-ova, agrara, ekoloških ili projekata komunalnih preduzeća ili drugih projekata koji bi mogli kandidovati Vranje i za neke buduće republičke programe, u okviru kojih bi se, opet, mogle podržati lokalne inicijative“, smatra Đogović i dodaje da je to kurs koji treba zauzeti još na javnoj raspravi i na njemu insistirati.
Ali, tu su i otežavajuće okolnosti. U ovom momentu, jedan od činilaca koji utiče na planiranje budžeta u svim lokalnim samoupravama, pa i vranjskoj je – neizvesnost, odnosno na koji deo novca će lokalna vlast moći da računa iz republičkog budžeta ili projekata koje su ranije dogovarali – možda na neki način koji nije u skladu sa procedurom, već je bio vezan isključivo za političke veze sa ljudima iz vrha odlazeće vlasti u Beogradu.
„Nesporno je da postoji veliki rizik da se preuzmu obaveze koje bi opteretile budžet za narednu godinu ili dovele do otuđenja imovine, i jedan od glavnih izazova nove vlade će biti kako to da spreči“, navodi Nenadić.
Ekonomista Đogović nadovezuje se konstatacijom da bi još uvek aktuelna lokalna vlast, koja prema njegovom mišljenju „ima upitan legitimitet“, morala da vodi računa da u državi počinju da „duvaju novi vetrovi“, da će uslediti „provetravanje“ svih institucija, pa i lokalnih samouprava i javnog sektora na lokalnom nivou.
„Iz ugla budžeta, moraju da znaju da javna preduzeća ili ustanove, koji su proteklih godina bili neka vrsta partijskih ćelija ili resursa za zadovoljavanje partikularnih interesa, ubuduće vraćaju svoju osnovnu funkciju „servisa građana“. Vidimo i po rastu cena kod javnih preduzeća da su to često bile dvocifrene stope rasta cena usluga, a da smo istovremeno u tim opštinama imali probleme sa vodosnabdevanjem, odnošenjem smeća i održavanjem higijene, što pokazuje da sa druge strane nema dovoljno investcija, da je niska produktivnost rada i da nema mnogo racionalnosti u poslovanju, zbog čega će novi budžeti po gradovima i opštinama morati da pokažu više brige u tom smeru, pa i u smislu smanjenja troškova“, navodi Đogović.
Budžetska rezerva
Na pomen prakse tzv. „privremenog finansiranja“, što je Vranje već iskusilo u vreme raspuštanja lokalnih organa uoči prethodnih lokalnih izbora, a što bi se moglo dogoditi i u slučaju političke blokade između republičkog nivoa i lokalnih organa u Vranju (uz pitanje – kakve bi bile direktne posledice po funkcionisanje grada i javnih preduzeća), Nemanja Nenadić iz „Transparentnosti“ uzvraća konstatacijom da je „privremeno finansiranje vezano za eventualnu nemogućnost da lokalna samouprava usvoji budžet na vreme, a ne za odnose između lokalne i republičke vlasti.“
„Jedna od manjkavosti dosadašnjeg upravljanja budžetom Srbije je bila potpuna netransparentnost, kada je reč o razlozima za dodelu sredstava iz budžetske rezerve koje su velikim delom korišćena za pomoć pojedinim lokalnim samoupravama. To je jedna od stvari koja bi morala da se promeni i da se ovaj vid pomoći iz republičkog budžeta dodeljuje samo onda kada je zaista reč o neplaniranim situacijama poput elementarnih nepogoda, a ne i onda kada lokalne vlasti, koje nedomaćinski posluju, upadnu u finansijske teškoće, kao što je recimo slučaj sa gradom Beogradom“, kaže Nenadić.
Na kraju, u pogledu kreiranja budžeta Vranja za 2027. godinu sama se po sebi, u vremenu tranzicije i dolazećeg disbalansa između republičke i lokalne vlasti, nameće dilema – da li će se „lokalci“ opredeliti za ekonomsku tendenciju „zaključavanja“, skrivanja podataka, poput analitičkih kartica i detaljnih rashoda, ili će, pak, ubrzati preuzimanje finansijskih obaveza i potpisivanje ugovora pre nego što nova republička vlast uspostavi kontrolu nad tokovima novca.
Đogović podseća da je Srbija pod naprednjacima stigla na četvrto mesto u Evropi po organizovanom kriminalu, te da je samim tim „jasno da je ova druga opcija na stolu“.
„Ne bi bilo iznenađenje, više bi bilo iznenađenje da se tako nešto ne desi. Imajući u vidu da je Vranje među tri grada u kojima je SNS na proteklim izborima bio u većini po broju glasova, dakle veliki broj građana je pokazao da je i dalje za tu vladajuću „strukturu“ vlasti, ostaje konstatacija da je legitimitt vlasti upitan, ali ga oni, dakle, zbog većeg broja glasova nisu izgubili do kraja. Zato treba biti dodatno oprezan i pratiti njihove poteze, posebno na planu finansija“, zaključuje Đogović.
Javna rasprava, koja je prilika za usmeravanje i korigovanje najvažnije odluke za život ovog grada, je u petak.
Uoči tog dana, svoje predloge, sugestije, inicijative i komentare (građani, udruženja i stručna javnost) mogu da proslede Odeljenju za budžet i finansije, putem elektronske pošte na e-mail adresu: [email protected] ili putem Anketnog listića, u toku trajanja javne rasprave.
Moraju biti maksimalni pripremljeni i efikasni, jer će cela javna rasprava trajati oko 45 minuta – uvodna reč 5 minuta, predstavljanje investicionog dela Nacrta Odluke o budžetu 15 minuta, diskusija i zaključci 15 minuta i popunjavanje anketnog listića/upitnika 10 minuta.
Konstruktivni predlozi sa Javne rasprave biće usmereni na unapređenje Nacrta Odluke o budžetu grada Vranja za 2027. godinu, najavili su iz Odeljenja za budžet i finansije.
D. Dimić
Budžet u 2026.
Krajem oktobra ove godine, na sednici Gradskog veća, usvojeni su izveštaji o izvršenju budžeta zaključno sa septembrom. Ukupan budžet za 2026. godinu iznosio je 3,88 milijarde dinara. Izmenom i dopunom odluke o budžetu grada Vranja, usvojene na sednici Skupštine grada dana 7. septembra ove godine, utvrđen je budžet u iznosu nešto manjem od 4,62 milijarde dinara.
Do kraja devetomesečnog perioda došlo je do uvećanja budžeta za 627.952 dinara, tako da ukupan budžet, nakon rebalansa sa svim izmenama, za devetomesečni period prešao 4,62 milijarde.
Uvećanje budžeta odnosi se na projekte koji se finansiraju iz namenskih transfernih sredstava iz Republike. Ukupni prihodi i primanja sa prenosom iz prethodne godine, uključujući primanja i prihode budžetskih korisnika, iznose 3,56 milijarde dinara, što je 77 odsto od plana, zaključno sa septembrom. Ukupno izvršeni rashodi i izdaci u izveštajnom periodu iznose skoro 3,15 milijarde dinara, što je u odnosu na plan 68 odsto.
Tekst je nastao u koprodukciji portala Vranje news i Slobodna reč
