Bombaški proces

Dojave o bombama u osnovnim školama Pčinjskog okruga, a vidimo danas i širom Srbije, stižu svega nekoliko dana pre parlamentarnih izbora u Srbiji, a činjenica da će se u školskim objektima glasati (po pravilu su to glasačka mesta sa velikim brojem birača), neminovno, otvara pitanje mogućih posledica po organizaciju izbornog procesa.

Recept je već poznat. Na elektronske adrese više osnovnih škola na području Pčinjskog okruga pošalju se mejlovi preteće sadržine, o navodno postavljenim bombama. Stvari se obično razvijaju tako da se učenici i zaposleni evakuišu, roditelji obaveste, policija započne detaljne preglede školskih zgrada i ništa se ne pronađe.

Tako je bilo i prošle sedmice, opet su škole bile meta, a evo i danas.

Sve su dojave u poslednjih par godina bile lažne.

Dok se utvrđuju okolnosti najnovijih dojava, čini se da je važnije ukazati na njihov vremenski kontekst.

U nedelju 25. oktobra, u školama širom zemlje, biće organizovano glasanje na parlamentarnim izborima.

U vezi s tim, legitimno je pitanje: da li bi ponovljene dojave (ili su možda i ove dosad dovoljne) mogle dovesti do zatvaranja ili otežanog pristupa pojedinim objektima, ili naprosto do ometanja glasanja u smislu uticaja na izlaznost birača kojima nije do rizikovanja zdravlja i života i koji bi, recimo, prevencije radi ostali kod kuće, u strahu od nekakve, recimo, "zaostale bombe").

U prevodu, nije li ovo neka kampanja u prilog smanjenja izlaznosti?

Za sada nema javno potvrđenih dokaza da su jutrošnje pretnje povezane sa izborima ili delovanjem bilo koje političke organizacije.

U nekoj uređenoj zemlji sa funkcionalnim institucijama nadležni bi verovatno do podneva utvrdili ko to tamo lažno preti, pa i eventualne motive počinilaca, te moguću povezanost sa sličnim slučajevima iz prethodnog perioda, ako pričamo o Srbiji.

Podsećanje na ranije dojave o bombama u železničkom saobraćaju, koje su izazivale poremećaje u prevozu u vreme velikih studentskih okupljanja, dodatno pojačava interesovanje javnosti za ove događaje.

U oba slučaja, osim neposrednih bezbednosnih posledica, moglo bi se postaviti pitanje šireg uticaja na kretanje građana i ostvarivanje ustavom i zakonom zagarantovanih prava.

U političkom kontekstu, pitanje izborne izlaznosti posebno je značajno.

Visoka izlaznost može da promeni odnos političkih snaga, dok smanjeno učešće birača može da utiče na izborni rezultat.

Zbog toga svaka okolnost koja bi potencijalno mogla da oteža glasanje, mora biti pažljivo ispitana. To se ovde neće desiti, jasno nam je iz iskustva.

Eventualna tvrdnja da određena politička stranka stoji iza dojava ili da se njima namerno nastoji smanjiti izlaznost zahteva konkretne dokaze.

Ali kako do njih doći, odnosno ko da do njih dođe i da li se time neko uopšte bavi? I zašto ne?

Pa i da se bavi, nema ishoda prethodnih slučajeva ili barem nisu javno obelodanjeni.

To što neko možda ignoriše svoj posao, ne oslobađa odgovornosti institucije u čijoj je to nadležnosit i vreme bi moglo da ljude u njima dovede u neke ozbiljne situacije.

Utvrđivanje činjenica jedini je način da se razdvoje opravdana pitanja javnosti od političkih pretpostavki i osigura da građani u nedelju mogu nesmetano da ostvare svoje biračko pravo.

Zvuči nadrealno...

(Autor je urednik portala Vranje news)

Foto Vranje news