Samoodbrana samo obmanom

Vranje i Srbija sve više liči na političku arenu u kojoj se, umesto programa i rezultata, proizvode strah, sukobi i priče o nasilju.

Neka se nervoza i panika uvukla među naprednjake, kubure s procentima i matematikom uoči izbora, manje je to od očekivanog, pa su pokrenute izvesne teorije analitičara koje govori o tome da bi "Aca Srbin" mogao i odustati od namere da izađe na megdan na vanrednim parlamentarnim izborima, za šta mu na rasplaganju stoje neke opcije, o kojima ću izbeći da raspravljam jer ne želim njegovu policiju na vratima.

Pred izbore 25. oktobra vlast stalno optužuje nekog za nasilje, valjda im glupo da se samooptužuju, pa eto, kao neko drugi je nasilan. U tom svetlu desio se i sukob u lokalnoj skupštini u petak, tačnije u holu van sale, bilo je i fizičkog kontakta, simptomatično baš na nad dolaska "Ace Srbina" u propalo Vranje.

Naprednjaci, po starom običaju, uvek tvrde da je napadnut njihov čovek, "jao, jao, ubiše ga sve", jadni oni, oni žrtve, a opozicioni odbornik završio je u Hitnoj sa povreddama nosa, što je ilustrovano dokazom - fotografijom.

Fotku njihovog čoveka nismo videli.

Građani se, očito, sve više uvode u atmosferu u kojoj bi trebalo da se plaše onoga što će se dogoditi ako izađu na ulicu, na skup, a kamoli na biračko mesto.

Zanimljiv je taj naprednjački obrazac - njihova vlast istovremeno govori o svojoj snazi i o tome kako je navodno neprestano ugrožena. Prosto im dođe da se samonapadaju.

"Aca Srbin" je poslednjih dana poručivao da će vlast "braniti izbornu volju" i da će institucije reagovati ako neko pokuša nasiljem da promeni rezultate.

Indikativno je da je SNS i ranije svoje političke protivnike optuživao za nasilje i zastrašivanje birača, bez obzira na to što to nasilje ne vidimo. Važno je izgleda da se priča nekom tamo sa televizorom na glavi.

Pa, ako je vlast toliko snažna, kako stalno dolazi u poziciju navodne žrtve?

Država ima policiju, tužilaštvo, sudove, vojsku, crkvu, ceo bezbednosni aparat i institucije koje bi morale da utvrde ko je koga napao, kada, gde i zbog čega.

Pa, ako mesecima slušamo da "neko tamo" napada vlast, gde su konkretni dokazi, postupci, optužnice i presude? Naravno da ih nema... Jer to je paralelni univerzum koji plasiraju plaćenički SNS mediji kojima mnogi uplašeni glasači više veruju nego sebi i svojim čulima.

S druge strane, istraživanja javnog mnjenja trenutno pokazuju ozbiljno različite slike političkog raspoloženja.

Jedna istraživanja daju prednost "Srbinovoj" listi, druga studentskoj, a deo birača i dalje je neopredeljen.

Neke tvrdnje da SNS "nema ni deset odsto realne podrške" u narodu, ne treba predstavljati kao činjenicu. To je politička procena koju bi tek izborni rezultat mogao da potvrdi ili demantuje. To kad ne budu više u vlasti.

No, postoji nešto važnije od bilo kog procenta.

Da li će građani slobodno da odlučuju na izborima? 

Ako se birač plaši nasilja, pritiska, posledica na poslu, političkih sukoba ili mogućnosti da će njegov glas biti beznačajan, problem, dakle, nije samo u rejtingu stranke, već u samom demokratskom procesu.

Kako da naprednjacima predložite manje proizvodnje neprijatelja, a više odgovora građanima. Oni više od četrnaest godina pokazuju da slušaju samo sebe, bez pobzira što nisu u pravu.

Oni znaju da njihov birač na izborima glasa prema tome ko je glasniji kada govori o nasilju i baš zato ne daju da im građanin, bez straha, na listiću poruči šta misli.

Kod njih je sve inverzno, pa i njihovo eksplicitno nasilje - nazivaju ga "samoodbranom".

Ili samoobmanom, svejedno je.

(Autor je urednik portala Vranje news)

Foto Vranje news