Na spisku istraživača, odnosno nastavnog osoblja Fakulteta srpskih studija (FSS), oko čijeg osnivanja u Nišu se podigla velika prašina i za čiji rad još uvek nema saglasnosti Filozofskog fakulteta (za cepanje istog i izdvajanje tri katedre), kao ni Senata Univerziteta u Nišu, nalaze se imena pet profesorki i saradnica u nastavi Pedagoškog fakulteta u Vranju.
To su Katarina P. Stanković, profesorka stranog jezika (uža naučna oblast ruski jezik - rusistička lingvistika), potom Milica M. Aleksić, docent (književnost), Biljana T. Prodović Milojković, docent (sociologija), Aleksandra Lj. Milanović, docent (pedagogija) i Biljana D. Savić, profesorka stranog jezika (francuski jezik). Imena im se nalaze u dokumentu FSS koji se zove “Program naučnoistraživačkog rada za period od 2025 - 2030". Na spisku je šezdesetak predavača.
Da je FSS, navodno, postao 15. članica Univerziteta u Nišu, objavila je ovih dana "Politika", pozivajući se na izvore u Ministarstvu prosvete koje je, navodno, dopunilo dozvolu za rad Univerziteta u Nišu, čime je FSS, navodno, formalno priznat kao njegova 15. članica.
Objavljeno je da su time istovremeno navodno "stvoreni uslovi za kadrovsko i akademsko konstituisanje ustanove od posebnog značaja za očuvanje srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta", uprkos protivljenju Filozofskog fakulteta u Nišu (iz kojeg su za potrebe FSS praktično na silu izdvojena tri apartmana, ali i protivljenju Senata Univerziteta u Nišu po osnovu zvaničnih odluka.
Praktično na delu je zvanična politika koja se, po ko zna koji put, pozicionira iznad obrazovanja, i kao arbitar u prosveti narušava slobodu i autonomiju univerziteta ne obazirući se na stavove i mišljenja struke.
Osnivanje FSS u Nišu je dosad već mnogo puta iznutra okarakterisano kao pokušaj da pocepa Filozofski fakultet u Nišu, državni fakultet, na kome inače već godinama postoje studijske grupe čije se osnivanje planira na novom, "srBskom fakultetu" koji bi, valjda, trebalo da se bavi samo "srBskim naukama", što bi verovatno bio jedinstven slučaj u svetu.
Donet je čak i dokument pod nazivom “Program naučnoistraživačkog rada za period od 2025 - 2030", na desetak stranica (ukupno, sa spiskom budućih predavača).
Među inicijatorima i realizatorima ove ideje, koja je naišla na otpor većinskog dela akademske zajednice, je i jedan Vranjanac, Dejan Antić, poznatiji kao "Srbin" (ne "Aca Srbin", samo "Srbin"), naravno prvi na spisku istraživača/predavača FSS, koji je do juče bio profesor istorije na istom tom Filozofskom fakultetu u Nišu, visokoobrazovnoj ustanovi koja mu je u prošlosti pružila zaposlenje i karijeru, a od koje se sada prkatično otimaju tri katedre zarad nekakvih "srBskih studija".
Antić je trenutno angažovan na poslovima državnog sekretara u Ministarstvu kulture, kod ministra pod istragom (Afera "Generalštab") Nikole Selakovića.
Odluke u vezi sa FSS treba se tumačiti i u svetlu skoro dvogodišnjih protesta protiv režima, jer je državni Filozofski fakultet u Nišu, čije se "cepanje" ovih dana sprovodi u delo, od prvog dana posle pada nadstrešnice u Novom Sadu stao u front koji traži promenu vlasti u Srbiji.
Da Vlada radi protiv državnih univerziteta pokazuje i sledeće.
U vezi sa odlukom o osnivanju FSS, zaposleni na državnom Filozofskom fakultetu u Nišu pokrenuli su postupak pred Upravnim sudom i taj sud je, sredinom juna ove godine, "privremenom merom" suspendovao odluke Vlade Srbije koje se odnose na Fakultet srpskih studija, uključujući i dodeljivanje studijskih programa koji pripadaju Filozofskom fakultetu u Nišu i izmenu dozvole za rad Filozofskog.
U toj presudi piše i da tri departmana "ostaju na Filozofskom fakultetu u Nišu", pa su na tom fakultetu u junu, kao i svih prethodnih godina, održali prijemne ispite i na tri departmana koja su meta FSS.
Mnogi budući brucoši (a bilo ih je znatno više nego prethodnih godina) položili su prijemni, stičući pravo da studiraju na teret budžeta.
I, kada je prijemni okončan, Vlada Srbije objavljuje kvote za studiranje na teret budžeta iz kojih su izostavljena budžetska mesta za brucoše na ova tri departmana, pokazujući koliko je bezobzirna prema državnom univerzitetu i budućim studentima.
D. Dimić
Zadaci i ciljevi FSS - srbovanje
Prema dokumentu “Program naučnoistraživačkog rada za period od 2025 - 2030" osnovni zadaci i ciljevi Fakulteta srpskih studija Univerziteta u Nišu, koji su, kako piše, "istaknuti u Studiji izvodljivosti (2025: 19–20)" biće: potpunije afirmisanje srpskog naroda i države, srpske prošlosti i sadašnjosti, srpskog jezika i književnosti, duhovnosti i kulture i negovanje i očuvanje srpskog nacionalnog i kulturnog identiteta.
"Prioritetni zadatak bio bi, dakle, obrazovanje i formiranje adekvatnog kadra iz oblasti identitetskih naučnih disciplina za rad u sistemu osnovnog, srednjeg i visokog obrazovanja u Republici Srbiji“, a kasnije bi bila formirana i druga odeljenja koja bi školovala kadrove iz oblasti nacionalne bezbednosti, arheologije, kulturologije i sl. Dugoročni zadaci i ciljevi Fakulteta srpskih studija Univerziteta u Nišu su: kontinuirano unapređenje kvaliteta visokog obrazovanja na Fakultetu, povećanje efikasnosti studija primenom mera za obezbeđenje kvaliteta, kontinuirano unapređenje kvaliteta studijskih programa, kontinuirano unapređenje kvaliteta nastave i nastavnog procesa, kontinuirano unapređenje naučnoistraživačkog rada nastavnog osoblja, kontinuirano unapređenje kvaliteta prostora i opreme, kontinuirano unapređenje kvaliteta upravljanja Fakultetom i kvaliteta nenastavne podrške, obezbeđivanje značajne uloge studenata u procesu obezbeđenja i kontinuiranog unapređenja kvaliteta, sistematsko praćenje, periodična provera i kontinuirano unapređenje sistema kvaliteta na Fakultetu", piše u tom dokumentu.
