Predsednik zvani kampanja

Odavno je u našoj državi "normalno" ono što u normalnoj demokratiji ne bi smelo da bude normalno.

Predsednik Srbije vodi kampanju za vlastitu političku opciju, njegovo ime je na vrhu izbornih lista, njegovo fotošopirano lice i frizura su na plakatima, njegovi govori su centralni događaji kampanja, a država i stranka izgledaju kao jedna te ista politička "mašina".

Sada ima i novo ime: "Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija".

Da odmah razjasnimo - zakon dozvoljava da izborna lista nosi ime osobe koja nije kandidat, pošto je i to bilo nekima sporno u godinama iza nas.

Problem nije u samom tehničkom nazivu liste, dublji je, čak ne leži ni u tome što je čovek čije ime nosi lista predsednik republike.

Ustavna funkcija predsednika nije funkcija partijskog lidera; on predstavlja državu i trebalo bi da oličava njeno jedinstvo.

Zakon o sprečavanju korupcije upravo zato postavlja granicu između javne funkcije i partijskog interesa - javnom funkcioneru nije dozvoljeno da funkciju koristi za promociju političke stranke, kandidata ili izborne liste.

A šta mi u slučaju Vučića gledamo godinama?

Obilazi gradove i opštine, otvara fabrike i putne pravce, govori o državnim projektima, sastaje se sa građanima i "opravlja" ih, nastupa pred kamerama, a zatim se njegovo ime pojavi kao politički brend jedne izborne liste.

Gde, zapravo, prestaje predsednik Srbije, a gde počinje "Aca Srbin" kao promoter jedne političke opcije?

To je suština problema.

Izborna utakmica nije fer ako jedan učesnik istovremeno kontroliše političku infrastrukturu vlasti, ima ogromnu medijsku vidljivost i koristi autoritet državne funkcije, pa i naše zajedničke pare dok promoviše listu čije ime nosi.

Ove godine još problematičnije od toga je što je kampanja počela mnogo pre nego što je kampanja formalno počela. Dakle, imali smo neku vrstu pret-kampanje. To nije dozvoljeno zakonom. Ali, zakon u Srbiji...

Mesecima građanima preko svojih medija (a skoro su svi njegovi) govori o izborima, obilazi se Srbija, najavljuju projekti, održavaju politički skupovi i proizvodi atmosfera u kojoj je predsednik države istovremeno i glavni politički propagandista - leči, savetuje, asistira, daruje, a najviše obećava.

Činjenica da to čini od izbornog ciklusa do izbornog ciklusa, te da se ista obećanja često ponavljaju, sama po sebi govori da je malo toga ispunjeno.

Ako se svemu doda višemesečno odlaganje odluke o izborima, dobija se još jedan problem: vlast je imala mogućnost da određuje trenutak kada će izborna utakmica početi, dok su opozicija i građani dugo bili u političkom "čistilištu".

E, kad su izbori konačno raspisani, Vučić ponovo postaje centralna figura kampanje i, iako je odurno i gnusobno, kreće još jedan "krug pakla" za normalnog i svesnog birača.

Sad će opet, ne kao kandidat, već kao (i dalje) predsednik države koji daje svoje ime izbornoj listi, raditi isto.

To je ono što bi trebalo da zabrine svakog građanina, bez obzira na to za koga će glasati i strašno je to što mnoge građane to nimalo ne brine. To znači da smo još mnogo daleko od demokratije.

Na kraju, pitanje nije da li se neko zove Aleksandar Vučić.

Pitanje je da li predsednik republike može da koristi autoritet funkcije koju obavlja kao politički kapital jedne izborne liste.

Ako može, onda više nemamo jasnu granicu između države i partije.

Kad ta granica nestane, izbori prestaju da budu ravnopravno takmičenje političkih opcija i postaju takmičenje između vlasti i svih ostalih.

Nije problem u jednom imenu na papiru, nego u državi koja se sve više pojavljuje kao kulisa političke kampanje.
 

(Autor je urednik portala Vranje news)

Foto Vranje news
 

Član 50 Zakona o sprečavanju korupcije

Praćenje aktivnosti javnih funkcionera tokom izborne kampanje 

Član 50a 

Nakon raspisivanja izbora, Agencija prati poštovanje obaveza javnih funkcionera iz člana 50. ovog zakona. 

Praćenjem iz stava 1. ovog člana obuhvataju se obavezno aktivnosti javnih funkcionera koji u tom svojstvu nastupaju u medijima, na konferencijama za medije, govore na javnim skupovima, objavljuju izjave na internet stranicama organa javne vlasti, zvaničnim nalozima organa javne vlasti na društvenim mrežama, kao i na otvorenim privatnim kanalima komunikacije sa javnošću na kojima javni funkcioner objavljuje informacije o aktivnostima koje preduzima u tom svojstvu. 

Praćenje iz stava 1. ovog člana vrši se uvidom u informacije koje su objavljene u medijima i na društvenim mrežama, prikupljanjem informacija od organa javne vlasti, pružalaca medijskih usluga, javnih funkcionera, drugih pravnih i fizičkih lica. 

U roku od tri dana od dana raspisivanja izbora direktor Agencije donosi plan praćenja aktivnosti javnih funkcionera tokom izborne kampanje, kojim se utvrđuje spisak javnih funkcionera koji će biti praćeni. Plan praćenja aktivnosti javnih funkcionera tokom izborne kampanje se izrađuje korišćenjem softverskog alata za slučajni odabir, kao i na osnovu procene rizika zasnovane na odlukama Agencije i prijavama o kršenju ovog zakona tokom prethodnih izbornih kampanja. 

Spisak javnih funkcionera iz stava 4. ovog člana sadrži ne manje od 60 lica kada se održavaju izbori za narodne poslanike ili predsednika Republike, ne manje od 40 lica kada se održavaju izbori za poslanike u skupštini autonomne pokrajine ili izbori za odbornike u skupštini grada Beograda i ne manje od 20 lica kada se održavaju izbori za odbornike u skupštini jedinice lokalne samouprave ili gradske opštine. 

Osim javnih funkcionera obuhvaćenih praćenjem na osnovu spiska iz stava 4. ovog člana, Agencija obavezno prati aktivnosti predsednika Republike i članova Vlade. 

Kada se izbori održavaju istovremeno u više gradova, opština ili gradskih opština, spisak javnih funkcionera iz stava 4. ovog člana sadrži najmanje tri lica koja obavljaju javnu funkciju u organima svakog od tih gradova, opština, odnosno gradskih opština. 

Agencija jednom nedeljno objavljuje nalaze praćenja iz stava 1. ovog člana, koji uključuje podatke o vrstama praćenih aktivnosti, vrsti i broju praćenih pojavljivanja javnih funkcionera u javnosti i pokrenutim postupcima i merama koje je Agencija preduzela zbog povrede obaveza iz člana 50. ovog zakona. 

U slučaju sumnje u kršenje obaveza iz člana 50. ovog zakona, Agencija bez odlaganja pokreće postupak po službenoj dužnosti protiv javnog funkcionera. 

Sredstva za obavljanje poslova praćenja aktivnosti javnih funkcionera tokom izborne kampanje obezbeđuju se Agenciji u budžetu Republike Srbije, a u slučaju vanrednih izbora iz tekuće budžetske rezerve, u skladu sa predlogom koji dostavi direktor Agencije.