Naprednjaci - blokaderi vranjskog obrazovanja

Kako priznati naprednjacima da su vlast, kad oni ništa ne mogu da nauče iz svojih grešaka. Kako da im to priznamo, kad oni nisu vlast koja probleme rešava, već ih uporno razmnožava, kao korov. Šta u vezi s tim vidimo na primeru Gimnazije "Bora Stanković" u Vranju, koja decenijama važi za prestižnu vranjsku školu?

Vidimo da - kad inspekcija utvrdi nepravilnosti, i kad je logično očekivati da one budu otklonjene, kada zaposleni mesecima ukazuju na propuste, kada se očekuje dijalog, kada konkurs za direktora nije sproveden i okončan, i kada se očekuje izbor osobe koja bi po svim merilima to zasluživala - nema uređenog sistema, vidimo čak da uopšte nema sistema, samim tim ni koraka koji vode ka stabilnosti koja je neophodna svakoj instituciji da bi funkcionisala.

Kod naprednjaka se, po pravilu, dešava upravo suprotno.

Vidimo da, posle inspekcijskog nalaza Republičke prosvetne inspekcije, nepovoljnog po naprednjačko liderstvo gimnazije, ne dolazi do smirivanja situacije, naprotiv. Dolazi do novog imenovanja iste osobe oko čijeg su prethodnog imenovanja utvrđene nepravilnosti.

Posle šest meseci privremenog rukovođenja ne dolazi direktor u punom mandatu, već novi vršilac dužnosti. Posle brojnih upozorenja zaposlenih, posle negativnog mišljenja većine kolektiva o osobi koja im se nameće najpre za jednu, pa ta ista osoba za drugu čelnu funkciju, ne dolazi do obnove poverenja, već do još dublje podele.

To nije rešavanje problema, to je njihovo plansko umnožavanje.

Takav obrazac odavno nije ograničen samo na jednu školu, on je postao naprednjački modus za upravljanje državom.

Umesto da institucije zatvaraju sporna pitanja, one ih ostavljaju otvorenim. Umesto da zakoni budu završna reč, oni postaju predmet proizvoljnog tumačenja. Umesto da stručnost bude kriterijum, presudna postaje politička podobnost.

Najveću cenu toga ne plaćaju političari, taman posla. Plaćaju je učenici, profesori i građani. Plaćaju je ljudi koji svakodnevno rade svoj posao i kojima je potrebna stabilna institucija, a ne stalno “vanredno stanje”. A, političari, oni iz toga profitiraju, ne mnoge načine. 

Ako su zaboravili, moramo ih podsetiti da škola nije stranački odbor. Ona postoji zbog obrazovanja dece, pa i njihove, a ne zbog raspoređivanja partijskih kadrova. To ne dopire do naprednjakog mozga, oni imaju neku blokadu. Blokaderi, dakle. Oni, a ne ovi drugi. Pa dobro, i onako uvek druge optuže za nepodopštine koje sami skrive.

Setićemo se da je Gimnazija "Bora Stanković" preživela ratove, krize i promene raznih političkih sistema. Tužno je stoga kad se pomisli da danas najveću neizvesnost ne proizvode istorijske okolnosti, već odluke onih koji bi trebalo da čuvaju institucije. A, koji ne da ih ne čuvaju, nego su ih totalno urušili.

U vezi s ovim, naprednjačka politika godinama funkcioniše po istoj matrici. Najpre proizvedu problem, zatim problem brane. Na kraju ga prošire do te mere i pridodaju probleme i probleme na “n-ti” - da se zaboravi kako je uopšte prvobitni problem nastao. Tako se građani navikavaju na privremena rešenja, vršioce dužnosti, improvizaciju i večnu nestabilnost. To nije samo bezobzirno, nego i vrlo štetno i podmuklo. Pa i sebično, jer je očito da misle samo na sebe.

Ubuduće, kad nekog nazovu onom strašno ružnom reči "blokader", setiće se da zapravo oni blokiraju ovo društvo i institucije. Da oni blokiraju normalan rad gimnazije, nametanjem kadrova suprotno pravilima i interesima škole (ne samo ove, to rade u skoro svim lokalnim školama). Šteta naneta lokalnom obrazovanju u poslednjih desetak godina je nemerljiva, jer su odluke uglavnom donosili nestručni ljudi, bez javne rasprave, bez širokog društvenog konsenzusa, bez da pitaju struku šta ona misli o nametanju naprednjačke volje u lokalnom školstvu i sa strahovitim uplivom njihove gubitničke i anticivilizacijske politike u obrazovanje.

Država koja živi od privremenih rešenja, vremenom i sama postaje privremena. Naprednjaci ne upravljaju krizama, oni od njih prave model vladanja. Nije najveći problem Vranja i ove države ta jedna loša odluka, već sistem koji iz svake loše odluke proizvede dve nove.

Vidimo to odlično na primeru naše gimnazije. I imamo na umu da naprednjaci ne vode državu, ne vode škole - oni vode izbore. Znamo da direktore ne postavljaju u interesu đaka i obrazovanja, nego isključivo u svrhu očuvanja vlasti. Ako direktor nije njihov, ako ne uspeva da ubedi dovoljno članova kolektiva da se učlane u SNS i ako od toga ne dobiju željeni broj glasova na dan glasanja, takvo "obrazovanje" naprednjacima na treba. Očekujte stoga da, uskoro, umesto IT smera gimnazija dobije, recimo, neko "Odeljenje srBskih studija". I da profesori putuju na mitinge i hrane ego Vrhovnog Šefa...

(Autor je urednik portala Vranje news)

Foto Vranje news