Skrivanje iza providne šatre

Postoji jedan snimak od pre više od pola godine iz "Ćacilenda", koji možda bolje od hiljadu reči opisuje Srbiju poslednjih godina.

Naime, tokom incidenta i požara u tom nehigijenskom naselju, začuli su se zvuci nalik pucnjavi. 

U jednom trenutku, vidi se na snimku, policajci koji bez protesta čuvaju "ćacilenđane", instinktivno su potražili zaklon iza šatora.

Naravno, platno i metalne šipke nikoga ne mogu zaštititi od metka, ali ta scena ostala je upečatljiva kao simbol vremena u kojem živimo - u zemlji, u kojoj se mnogi problemi pokušavaju sakriti iza privremenih konstrukcija, šator je postao mnogo više od komada platna. Postao je politička metafora.

Dok se sve manja i siromašnija Srbija suočava sa ekonomskim problemima, odlaskom stanovništva iz manjih sredina i skoro totalnim nepoverenjem građana u institucije, Srpska napredna stranka (SNS) nastavlja da neguje prizeman politički folklor - okupljanja pod šatorima. I ne samo to, već ga i decentralizuje.

Naime, prema nezvaničnim informacijama, posle Vrtogoša gde je "lumperajka" organizovana uoči lanjske jeseni, gradom se pronela vest da će slični "spektakli" sa letnjim špricerima i vrućim pečenjem biti održani predstojećeg vikenda u prigradskom selu Bunuševac, ali i u nešto većoj sredini, Trgovištu, centru jedne od najsiromašnijih opština u Srbiji.

Ražnjevi će se okretati, muzika će svirati, čaše će se podizati, a stranački funkcioneri iz Beograda i lokalni lideri ponovo će se seljanima predstaviti kao "ljudi iz naroda", dok se u Srbiji gube i poslednji tragovi institucionalnog života kojeg je u paramparčad pocepala naprednjačka partokratija.

iza slike predstojećih "narodnih veselja", posle kojih će opet doći "mamurna jutra", ostaće pitanja na koja javnost godinama ne dobija odgovor.

Ko plaća sve te skupove?

Ko finansira volad i prasad na ražnjad, ko plaća piće, ozvučenje, bine, šatore i muziku?

Koliko košta organizacija jednog takvog događaja i iz kojih izvora dolazi novac?

U demokratskom društvu to ne bi smela da budu neprijatna pitanja, već sasvim normalna tema za javnu raspravu.

Posebno kada među organizatorima ili logističarima građani često prepoznaju ljude i preduzeća povezana sa javnim sektorom.

Još su prethodnih dana lokalni naprednjaci naložili roštiljdžijama da obave nabavke enormnih količina mesa i životinja koje će "poginuti" da bi se napredni jeftinim trikovima još jednom dodvorili narodu, čitaj glasačima.

Sumnje da se za stranačke aktivnosti koriste resursi koji bi morali da služe svim građanima prisutne su godinama. Napredni ne žele da ih odagnaju.

Možda su neosnovane, možda nisu, ali upravo zato je potrebna potpuna transparentnost.

Jer, kada se politička zabava organizuje u atmosferi u kojoj niko ne zna "ko pije, a ko plaća", prostor za sumnju postaje neizbežan.

U zemlji u kojoj se svaki dinar iz budžeta teško zarađuje, građani imaju pravo da znaju da li se njihov novac troši na puteve, škole i ambulante ili na političke fešte.

Posebno je zanimljivo što se ovakva okupljanja gotovo po pravilu organizuju po selima.

Retko kada pod šatorima vidimo velike gradske trgove ili urbana naselja.

Razlog bi mogao ležati u političkoj računici.

U manjim sredinama lakše je pokazati brojnost, lakše je okupiti ljude kroz mrežu lokalnih aktivista, a atmosfera vašara i sabora stvara utisak navodne bliskosti sa narodom.

U zemlji praznih stomaka, samo narodu date hleba i igara.

Utisak je da se politika tako vraća nekoliko decenija unazad, u vreme kada su pečenje, muzika i besplatno piće često bili važniji od programa, rezultata i odgovora na konkretne probleme građana.

To je politika "za zaborav". Na svakodnevne probleme... A i na gubitničku politiku.

Na kraju, možda najveći problem nije ni šator, ni muzika, ni pečenje.

Problem nastaje kada politička scena počne da liči na seoski vašar, a ozbiljna pitanja o odgovornosti, trošenju novca i napretku zajednice ostanu negde s one strane bine.

Dok god nema jasnih odgovora na pitanje "ko to plaća", svako novo okupljanje pod šatorom biće mnogo više od običnog druženja.

Biće simbol političke kulture u kojoj je spektakl važniji od transparentnosti.

Tu simboliku ne mogu da prikriju nikakvi šatori. 

 

(Autor je urednik portala Vranje news)

Foto Vranje news