Vranje - Trideset incidenata koji su uključivali novinarke i novinare zabeleženo je u martu u Srbiji, saopšteno je iz Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS).
Evidentirano je 20 napada, 5 slučajeva pretnji smrću i ugrožavanja fizičke bezbednosti, kao i 2 slučaja ostalih pretnji.
Pored toga, zabeležene su dve pretnje medijima i jedan napad na medije i medijske organizacije.
„Posebno zabrinjavajući su bili fizički napadi na novinarke i novinare tokom lokalnih izbora održanih u 10 opština i gradova.
Takođe, ponovo su bili meta ozbiljnih napada i ometanja od strane pripadnika policije prilikom izveštavanja sa javnog događaja i protesta", naveli su iz NUNS-a.
"Najozbiljniji napad dogodio se u Šarbanovcu kod Bora, gde su novinari Revolta, Lazar Dinić i Ivan Bjelić, brutalno pretučeni, a novinarka Zorica Popović fizički napadnuta.
Napadi i ometanja zabeleženi su i u drugim mestima, uključujući Kulu, Bajinu Baštu i Bogatić, gde su novinari bili izloženi fizičkom nasilju, pretnjama i oduzimanju opreme.
Novinarske ekipe stranih i domaćih medija takođe su bile ometane u radu, a u više opština novinarima je bilo zabranjeno snimanje na biračkim mestima uprkos akreditacijama", saopštavaju iz NUNS-a.
Incidenti su zabeleženi i tokom izveštavanja ispred Rektorata Univerziteta u Beogradu, gde su novinari bili izloženi fizičkom nasilju i ometanju od strane policije – više fotoreportera zadobilo je udarce, a pojedini novinari su oboreni na zemlju ili poprskani sprejom.
Zabeleženo je i više slučajeva privođenja novinara, među kojima je i fotoreporter Gavrilo Andrić, koji je priveden u Loznici tokom izveštavanja, iako je pokazao novinarsku legitimaciju, a protiv njega je kasnije podneta prekršajna prijava.
Tokom marta zabeležene su i brojne pretnje novinarima koje su uključivale pretnje smrću putem društvenih mreža, kao i targetiranje pojedinih novinara i urednika.
Novinari su bili izloženi i uvredama i govoru mržnje na internetu, uključujući seksističke i nacionalno motivisane napade, kao u slučaju novinarke Kristine Demeter Filipčev.
Zabeleženi su i pritisci na medije, uključujući pretnje gašenjem naloga na društvenim mrežama, hakerske napade na portale, kao i dojave o postavljenim bombama upućene redakcijama više medija.
Pored toga, podnete su i tužbe protiv novinara zbog objavljenih tekstova, uključujući slučaj novinarke Maje Nikolić, protiv koje je kompanija Milenijum tim pokrenula postupak zbog izveštavanja o državnim subvencijama.
Godišnjica smrti Dade Vujasinović
U sredu se navršavaju 32 godine od smrti novinarke „Duge“ Radislave Dade Vujasinović, koja je 8. aprila 1994. godine ubijena u svom stanu u Beogradu, pod do danas nerazjašnjenim okolnostima. Povodom godišnjice njene smrti, generalna sekretarka Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Tamara Filipović Stevanović i prijatelj porodice Vujasinović i jedan od osnivača NUNS-a Filip Mladenović položili su cveće i upalili sveće na njen grob. Tamara Filipović Stevanović ocenila je da tri decenije nerešenog slučaja predstavljaju simbol nekažnjivosti zločina nad novinarima u Srbiji.
„Trideset dve godine nepravde, 32 godine od zločina koji je počinjen, a nekažnjen, šalje poruku o nekažnjivosti zločina nad novinarima i to je jedna matrica u ovom društvu, jer nijedno ubistvo novinara nije razrešeno. Za jedino ubistvo koje je bilo na sudu, ubistvo Slavka Ćuruvije, oni koji su bili prvostepeno okrivljeni su oslobođeni. A sada vidimo da je sud utvrdio da je tu bilo velikih propusta u samom procesu. Nekažnjivost ubistva novinara šalje poruku celoj novinarskoj zajednici da je progoniti novinare ovde dozvoljeno i poželjno”, izjavila je ona.
Filip Mladenović rekao je da smrt Dade Vujasinović, po svemu sudeći, predstavlja likvidaciju, navodeći da je novinarka istraživala ratno profiterstvo devedesetih godina, kao i da su brojni propusti tokom istrage onemogućili da se slučaj rasvetli.
„Pre 32 godine, u svom stanu, pronađena je mrtva Dada Vujasinović. Misterija njene tragične smrti nikada nije razrešena. Po svemu sudeći, radi se o njenoj likvidaciji. Zna se i zbog čega. Ona je istraživala ratno profiterstvo devedesetih godina i u knjizi koju je objavila njena sestra vidi se jasan motiv njene likvidacije. Nažalost, pre dve godine, nastupila je potpuna zastarelost tog zločina. Dakle, ako bi se sutra uhvatio ubica, on bi, kao što je i danas, bio na slobodi”, rekao je Mladenović.
On je dodao da okolnosti smrti nisu razjašnjene zbog loše obavljene autopsije i rekonstrukcije događaja, kao i da nikada nije objašnjeno prisustvo krvi na fotelji u stanu novinarke. Zvanična verzija Miloševićevog režima bila je da je izvršila samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške sačmarice. Uviđaju nisu prisusvovali ni istražni sudija, ni javni tužilac, iako se radilo o javnoj ličnosti koja je dobijala pretnje smrću koje često nisu bile anonimne, a relevantni dokazi za utvrđivanje načina smrti su uništeni.
Slučaj je 2016. godine upućen na veštačenje Forenzičkom institutu u Hagu, ali je nalaz dodatno zakomplikovao istragu, jer je pored ubistva i samoubistva otvorio i mogućnost nesrećnog slučaja usled nestručnog rukovanja oružjem. Nakon toga, nisu preduzimane nikakve radnje u vezi sa ovim slučajem. Potpuna zastarelost krivičnog gonjenja za ubistvo nastupila je 2024. godine, tri decenije nakon smrti novinarke. Ipak, uprkos zastarelosti, ostaje zahtev da se utvrdi istina o tome šta se zaista dogodilo 8. aprila 1994. godine.
