Originalni tekst možete pročitati na sajtu nedeljnika Radar.
Vranje - Stefan Stanković iz Vladičinog Hana ima 23 godine, oženjen je, otac i pokušava da se bavi privredom. Ali na jugu Srbije to nije lako ako nisi “naš” (član SNS). A Stanković ne da nije “naš” nego sa ocem, advokatom Hadži Dejanom Stankovićem i grupom od desetak drugara organizuje i predvodi proteste. E, to se u maloj sredini kao Vladičin Han ne oprašta!
Stanković je, inače, kik-bokser, navikao na ring i batine pa ga to što ga privode u policijsku stanicu na “prevaspitavanje” ne uzbuđuje puno. “Tuče me njih pet-šest, ja im se smejem. Da hoću, časkom bi ih sve ‘povaljao’, ali znam da bi onda ‘popio’ krivičnu prijavu za ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti. Tukli su mog oca, prijatelje, nijedan se nije suprotstavio. Pisali smo dopise Sektoru unutrašnje kontrole MUP, niko ne da se nije pojavio, nego ni pozvao da sa nama razgovara. Podnosili smo i krivične prijave, imenom i prezimenom protiv policajaca koji su nas tukli i ništa. Istina, jednom sam dao izjavu nekom iz SUK, ali na tome je sve ostalo. Nikakve povratne informacije nam nisu dostavili”.
“Maltretiraju nas na razne načine, uzručuju pozive za privođenje na nepostojeće adrese, bez kućnog broja, a Vladičin Han je malo mesto, svaki policajac zna gde živimo. Kad god je neki protest ili SNS skup, nas zovu da dođemo i odsedimo u policijskoj stanici, kao u onom filmu ‘Tri karte za Holivud’”.
Batine i naprednjačka „idila“
“Policajci su me tukli na protestima, ne samo mene, nego i mog oca i ostale, o tome postoje video snimci, ali MUP i tužilaštvo su nemi na očigledno prekoračenje ovlašćenja. Viralan je postao snimak kad im bežim, a njih nekoliko ne može da me stigne, još se i sprdam sa njima. Kako li oni prolaze fizičke provere. Ima i snimak kako njih troje -četvoro pokušavaju da me savladaju, a ja im ne pružam aktivan, nego samo psaivan otpor. Smejurija, koja samo govori o tome kakva je policija u malim mestima. Moj jedini greh je što rušim naprednjačku ‘idilu’ u Vladičinom Hanu, a to nekome ide na živce, u maloj sredini to se ne oprašta”.
Stanković dodaje da batine nisu jedini način maltretiranja.
“Poliicja me zaustavi u autu i kaže: otvori gepek, onda me privode zbog navodno nepotpune opreme, a da nisu ni zavirili, ni prekontrolisali imam li rezervnu gumu, pribor prve pomoći, sijalice, sajlu za vuču”.
E, tu se sada dolazi do još jednog problema – osvete. Stanković je pokrenuo proizvodnju organskih šampinjona u kontrolisavnim uslovima. Osnovao je firmu Belo kraljevstvo, napravio halu od 700 kvadratnih metara i za početak zaposlio 12 ljudi, uredno prijavljenih. Dodatna stvar je što se radi o Romima, kategoriji stanovništva koja teško nalazi posao. Njegov plan je da zaposli 20-30 ljudi, a za početak plan je da se proizvode 100 tona godišnje, a kasnije 200.
“Halu sam podigao u MZ Lepenica, šest kilometara od Vladičinog Hana, podneo sam zahtev za dodelu kredita Fondu za razvoj Srbije, ne bespovratna sredstva, nego za kredit, i odgovora nema. Najmlađi sam privrednik u opštini Vladičin Han, jednoj od najsiromašnijih u Srbiji, sa najmanjim prosekom plata, ali ovoj vlasti ne to odgovara jer sam nepodoban. Tražio sam kredit od pet miliona dinara, ali odgovora nema. Onda je taj Fond raspisao konkurs za startap kredite za mlade, ali ja ne mogu da konkurišem, jer još nije rešen moj prvi zahtev. Vladičin Han spada u četvrtu, poslednju grupu po razvijenosti opština u Srbiji, vodi se kao devastirano područje. Kad bi mi odobrili sredstva, još 20 ljudi bi dobilo posao, a to nije malo. Opština ima neka smešno mala sredstva u svom budžetu za razvoj, ali oni nalaze način da nas odbiju. U zemljište i halu smo uložili 30 miliona dinara, od opštine tražili milion, ali smo odbijeni. Očigledno smo im poremetili neke planove. Za kredit Fonda za razvoj smo dali obezbeđenje, nekretnine koje je procenio veštak.
Stanković sa ogorčenjem ukazuje i da u Vladičinom Hanu postoji lažna opozicija, čiji odbornici su tu da daju kvorum, oni su ukras.
“Kada je o pravosuđu reč, svi su povezani sa predsednikom opštine i policijom, predsednica suda Sanja Stojković redovno obavlja “neformalne razgovore sa predsednikom opštine Goranom Mladenovićem, postoji i zvanični dopis o tome. Pomoćnica predsednika opštine Biljana Gvozden je u redovnom kontaktu sa vrhom policije, tražila da nas maltretiraju i ne puste na slobodu”.
Ništa za "blokadera"
Stanković ukazuje i na slučaj gde je direktno oštećen – na javnoj licitaciji je u industrijskoj zoni kupio zemljište od propale društvene firme, koja je u stečaju, želeći da investira u solarne elektrane, a onda je počeo da kupuje i od fizičkih lica.
“Kada sam se obratio za dozvolu za gradnju, iz opštine sam dobio odgovor da izgradnja nije dozvoljena, jer je planom detaljne regulacije to zona alternativnog izvorišta za snabdevanje vodom. Ne znam da li u Srbiji negde postoje industrijska zona i izvorište na istom mestu. Sudim se sa opštinom da mi isplati tržišnu vrednost svih parcela. To je bilo 2023. godine, a sredstva mi još nisu vraćena, blokirana su. Na sudu sam dobio prve dve presude, a onda je sve stopirano, jer sam okvalifikovan kao ‘blokader’”.
Najsmešnije i najtragičnije od svega je, ukazuje Stanković, što je žalbe na presude upućivao predsednik opštine Goran Mladenović, kao neovlašćeno lice, pa je onda Apelacioni sud to odbacivao, ali on i dalje ne može da uđe u svoj posed.
“Najviše mi je žao mi je braće Roma, ponudio sam im neku nadu, vrlo malo ih radi u nekim javnim preduzećima, procentualno zanemarujući broj. Kad bi ih zaposlio 30, što mi ne dozvoljavaju, to bi značilo za njihove porodice. Pogotovo što žive u blizini. Naravno, vlast na njih gleda kao na građane drugog reda. Od glavnog puta do njihovog naselja, gde je malo dalje i moj pogon, ima 120-130 metara. A tu živi sedam porodica sa dvadesetak članova. U drugoj ulici, 200 metara dalje, nalaze se dve kuće, ali su to ‘podobni’ i njima je urađen asfalt”.
Na pitanje “šta dalje”, Stanković odgovara: “Ne mogu oni mene tući koliko ja batina mogu podneti. Zanima me samo čemu satiranje jednog mladog čoveka. Radim od svoje 18. godine, želim da doprinesem svom mestu. Iz vlasti me sabotiraju jer ne želim da ćutim, niti da ikome budem sluga. Ne postoji cena za to!”
Služba radi: Policija zna ko je naručilac
Ništa zakoni i propisi – partijska paravojska je u Srbiji jača od vlasti! Nakon što sam kao autor ovog teksta poslao priču o stradanju mladog dečka u Vladičinom Hanu, koga su proglasili “blokaderom”, a bavi se privredom, zapaljen mu je auto u noći sa utorka na sredu.
O tekstu su znale samo tri osobe – on, autor teksta i glavna urednica, a to znači niko ko radi za Službu. Služba je, ipak tu umešala svoje prste, ili njeni “podizvođači” iz SNS, jer je BIA njeno istureno odeljenje.
Policija je, treba priznati, odmah odradila svoj posao, za šta su plaćeni iz džepova svih građana Srbije. Otkrili su i uhapsili dvojicu počinilaca, jednog iz Kruševca, drugog iz Aleksinca, a za trećim, koji je iz Beograda, traga se. Policija zna i ko je naručilac.
MUP, koji redovno javlja kako su uhapsili džeparoše u tramvaju broj 5 kod Cvetkove pijace ili u autobusu 26 na Kaleniću, o tome ćuti. Čudno je kako ne javljaju da su trojica mladića, iz različitih krajeva Srbije, došla u Vladičin Han da zapale nečiji automobil! Visoki funkcioner MUP za Radar je rekao da zna za taj slučaj, u dnevnom je biltenu, ali da je to za njega samo informacija, šta će ići u medije odlučuje “viši nivo”.
Otac mladića, na čije ime se vodi automobil, advokat Hadži Nenad Stanković, tvrdi za Radar da je sve to urađeno zbog političke aktivnosti njega i sina. “Nismo članovi nijedne stranke, nego se samo borimo protiv naprednjačkog zla u Vladičinom Hanu. Pa protiv njih se bore i ovi im koalicioni partneri iz SPS”.
Advokat Stanković kaže da jedva čeka da se, kao sinov zastupnik, suoči sa bandom plaćenika koja im je zapalila automobi. „Jedan iz Beograda, drugi iz Kruševca, treći iz Aleksinca, pa neka objasne ko ih je povezao, tu trojicu bandita. Ja znam, zna i policija, ali neka oni kažu ime naručioca, on je iz Vladićinog Hana. On je za pravdu bitan, ali je još bitnije da se na sudu sazna ko mu je preporučio te tri bitange. Dvojica su odmah priznala da su to uradili, i treći će verovatno kad bude uhapšen. Srećom imam kamere na kući, dostavili smo im snimke, koje su policiji olakšale posao. Policijske kamere postoje i na svim prilazima Vladičinom Hanu, kao i na autoputu, pa su lako zbrojili jedan plus jedan. Policajci u ovom gradu me znaju, i nisu hteli da se blamiraju, da sakriju snimke, znaju da imam u kući originale. To je ono što ne mogu da mi oduzmu bez sudskog naloga”.
Hadži Nenad Stanković ima za nekoliko dana više suđenja u kojima tereti državu, ali ne misli da je to upozorenje njemu, nego njegovom sinu, koji se “drznuo” da o progonu u Vladičinom Hanu priča za medije. “E, tu su se naručioci zeznuli, auto se ne vodi na njegovo, nego na moje ime, i onda je to povod za nove procese. Hvala policiji što je napokon uradila svoj posao. A intervju mog sina za Radar će biti posebna priča”, zaključuje on.
Stefan Stanković, sagovornik Radara, kaže da nije slučajno što su mu zapalili očev automobil, misleći da je njegov, nakon ispovesti medijima. “Policija me tukla u više navrata, nikad im se nisam suprostavljao, ali nek dođu SNS batinaši, pa nek se zamisle kako će se provesti kad napadnu kik-boksera, dvojica, trojica, koliko god. Čekam ih”.
