Piše: Dejan Dimić
Najveći deo od 14,55 miliona dinara (oko 125.000 evra) iz budžeta Grada Vranja, koje su mu u 2024. godini odobrene za realizaciju medijskih projekata, Zoran Veličković Zuja, vlasnik Radio televizije Vranje doo i Radio televizije Bujanovac doo, potrošio je na plate i honorare, dok su mu isplate za tzv. “operativne troškove” u najmanju ruku indikativne, zbog više isplata na identične iznose ka drugim firmama angažovanim da, navodno, obave deo programskih aktivnosti za njegove medije (Veličković ih ima pet).
Problematično je i to što je uglavnom reč o uslugama svojstvenim televizijama, a ponajviše to što jedna televizija angažuje drugu da joj obavi “televizijski posao”.
Svi podaci u tekstu koji sledi su zvanični, odnosno sastavni su deo pisanih izveštaja koje su Veličkovićevi mediji podneli Gradskom veću grada Vranja. Vranje news je do podataka došao koristeći Zakon o dostupnosti informacijama od javnog značaja.
Ako pogledamo tzv. “operativne troškove” u 2024. godini (za 2025. će televizije tek podnositi izveštaje), najindikativniji i za interes javnosti svakako najupitniji su oni koje je Veličković napravio u okviru projekta “Snažna deca snažan grad”, za koji je njegovoj “Televiziji Vranje” odobreno čak 11,5 miliona dinara ili neverovatnih 98.196 evra (izvor: Cekos) iz budžeta grada Vranja.
Jednom projektu je, dakle, odobreno za milion i po više od trećine ukupnog lokalnog budžeta za medije grada Vranja u toj godini (bio je 30 miliona dinara).
Projekat se, kako navodi autor, sastojao iz pet celina: “Pažljivko”, Izazovi roditeljstva”, “Romsko dete u školi”, “Soory, lakše je uz Montesori” i “Sve boje sporta”.
Ako se pogleda prateća finansijska dokumentacija, u okviru nje su dva vrlo nelogična troška koji odmah padaju u oči. Oba su na isti iznos (360.000 dinara, ukupno 720.000) uplaćen sa namenskog projektnog računa u Trezoru bratskoj Vranjskoj plus doo (televiziji koju su u Vranju 2014. godine osnovali lokalni naprednjaci). Paradoks je u tome što jedna televizija angažuje drugu da za nju obavi televizijski posao - snimanje i grafički dizajn.
Realizacija projekta počela je u aprilu 2024, a već 21. maja te godine sa TV Vranjska plus (koja je na istom konkursu sa dva svoja medija prihodovala 13,14 miliona dinara ili 112.200 evra) sklopljen je “Ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji” prema kome se, za potrebe navedenog RTV Vranje doo, konkurentskoj TV Vranjska plus ima isplatiti 360.000 dinara (u to vreme 3.073 evra) za snimanje dece dronom (što su inače otprilike novci kojima se mogu kupiti tri izuzetno kvalitetna drona za snimanje u visokoj rezoluciji).
Ta usluga Vranjske plus, RTV doo je, kako piše u u ugovoru, koštala, ni manje ni više, nego 36.000 dinara po satu snimanja, odnosno za 10 sati predviđenih ugovorom u period od 1. do 31. maja 2024. godine ukupno 360.000 dinara.
Ima drona - nema drona
Da bi Vranje news odagnao sumnju poseduje li televizija Vranjska plus doo drona za snimanje i koliko koštaju usluge o započetom satu, poslat je upit na mail ove medijske kuće sa tim pitanjima (vidi screenshot). Nažalost, do momenta objavljivanja ovog članka odgovor iz tog medija na mail Vranje news-a nije stigao.
Vranjska plus je Televiziji Vranje ovu uslugu fakturisala u oktobru 2024. godine (dostavljena je Vranje news-u elektronska faktura br. 174/2024, koja pokazuje da je 23. oktobra RTV Vranje doo odjednom uplatila sumu od 360.000 dinara).
Nije to bila jedina transakcija između ove dve TV kuće tokom trajanja projekta “Snažna deca snažan grad”, planiranog, valjda, sa pobudom da se odgovori potrebama i interesima dece.
Naime, 22. aprila 2024. između istih ugovornih strana sklopljen je još jedan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji koji podrazumeva da Vranjska plus doo za potrebe RTV doo uradi “usluge grafičkog dizajna”. Indikativna je cifra po kojoj je dogovorena ova usluga, isto kao i za dron - 360.000 dinara.
U celoj priči nejasna je logika - zašto jedna televizija drugoj televiziji plaća 3.073 evra dva puta, za nešto što je valjda i sama sposobna da uradi?
Koje su to “usluge grafičkog dizajna" koje je, shodno ugovoru, u periodu od 1. maja 2024. do 31. marta 2025. godine trebalo da uradi Vranjska plus doo?
Kako piše u projektu to su: "najavne špice i osnovna montaža (što i inače televizije rade i i imaju opremu za to) za sve zasebne celine projekta" (pet celina); potom "kreiranje odjavnih špica i montaža, kreiranje šablona za potpise", kao i “finalna obrada i presnimavanje u MP4 formatu”, ma šta ovo značilo.
Uz ugovornu obavezu da Vranjska plus doo kao izvršilac posla sve to “blagovremeno preda” naručiocu. Vranjska plus je uslugu fakturisala 19. marta 2025. godine i to je RTV Vranje doo platila odmah 21. marta.
I dalja potrošnja novca za ovaj projekat ide po principu plaćanja identičnog iznosa od 360.000 dinara.
Naime, prema ugovoru sklopljenom takođe 22. aprila 2024. godine između SZR MWAVE (prema podacima na APR-u to je “radnja za proizvodnju, popravku i montažu elektronskih uređaja), koju kao direktor zastupa Milan Mitić, i RTV Vranje, predviđeno je da u istom periodu (01.05.2024 - 31.03.2025) ta samostalna zanatska radnja obavi IT usluge za potrebe skupocenog projekta.
Uloga SZR-a navodno je bila da “pruži IT podršku”. Kako piše u ugovoru trebalo je da tom “IT podrškom i preventivnim delovanjem omogući neometan rad bez ikakvih prekida”.
U ugovoru se još navodi da je “potrebno otvoriti posebne foldere za pet zasebnih celina" (kao kod Vranjske plus) i iste "umrežiti u postojeću mrežu, a da redovni poslovi ne budu ugroženi" (!).
IT usluge, kako se navodi u ugovoru, podrazumevaju i “instaliranje programa za video i audio montažu na računarima" (nije jasno da li kod Vranjske plus ili RTV doo-a, kao što nije jasno ni ko šta montira, p.a), potom “nedeljno prebacivanje podataka” (ne navodi se kojih i na šta se odnose), pa “vraćanje podataka sa HDD”, kao i “svakodnevna preventivna kontrola mreže i redovno ažuriranje NAS servera”, te na kraju “preduzimanje svih aktivnosti samoinicijativno ili po nalogu menadžera projekta u cilju realizacije projekta bez ikakvog zastoja”.
Po već uhodanoj šemi Milan Mitić i njegova SZR podnose izveštaj o izvršenim uslugama RTV doo-u i u određenom vremenskom periodu tokom proleća i leta 2024. godine ispostavljaju 6 računa na po 60.000 dinara, koje Zuja Veličković uredno izmiruje tokom avgusta i septembra 2024. godine.
Kako prema Pravilniku o sufinansiranju medija “korisnici koji su dobili sredstva u iznosu većem od 1,2 miliona dinara, uz narativni i finansijski izveštaj, dostavljaju i izveštaj ovlašćenog revizora", taj dokument je zanimljiv izvor nekih informacija za ovaj članak.
Izveštaj RTV doo, naravno, prošao je kod revizora (uz opasku da su troškovi potkrepljeni “dovoljnom i adekvatnom” dokumentacijom).
U izveštaju “Instituta za javne finansije i računovodstvo” doo u Nišu piše da se ukupan iznos utrošenih sredstava po projektu od 14,161.721 dinar (odobrena sredstva grada + sopstvena sredstva RTV doo-a) “razlikuje od iznosa koji je korisnik sredstava naveo i obelodanio u svom konačnom izveštaju, za iznos poreza na dodatu vrednost od 234.678 dinara, koji ne može biti priznat kao trošak, jer je korisnik registrovani obveznik PDV-a, i iznos od 234.678 dinara je iskoristio u daljem prometu”.
Ako pogledamo prema revizoru kako je Zoran Zuja Veličković trošio sredstva u okviru tzv “operativnih troškova” za ovaj projekat, vidi se da je utrošio 1.721.321 dinar (blizu 14.700 evra), pored onih 720.000 dinara prebačenih Vranjskoj plus i još 360.000 za IT usluge SZR M Wave.
Od toga, navodno je samo za potrebe ovog projekta Veličkovićeva televizija (koja poseduje dva prastara službena vozila tipa “zastava 101” i “lada niva”) navodno za godinu dana (trajanje projekta bilo je od 8. aprila 2024. do 31. marta 2025) za gorivo “Lukoilu” platila 300.000 dinara, što će reći više od 1.500 litara goriva ili oko 125 litara na mesečnom nivou za projekat koji se realizuje samo u Vranju.
U koja je sve vozila sipano gorivo, za koje potrebe, to bi zaista bilo teško utvrditi, ali deluje da je reč o prevelikim količinama za aktivnosti jednog projekta na lokalu.
Nastavlja se, pokazuju nam Finansijski izveštaj o projektu i Izveštaj revizora, sa okruglim iznosima, pa je opet 300.000 dinara od para koje je odobrio Grad Vranje u okviru projekta potrošeno na usluge Telekoma (telefon i internet).
Potom, kod knjižare Dekos-de doo Vranje navodno je za potrebe ovog projekta, prema raspoloživoj dokumentaciji, od sredstava grada utrošeno 60.000 dinara ili oko 5.000 dinara u proseku mesečno (toneri, hemijske olovke, alkalne baterije, lepljive trake, koverte, CD papir, registratori itd).
Za oko 1.000 evra (120.000 dinara) od para koje je grad dodelio projektu Zuja Veličković je nabavio eksterne hard diskove (dobavljač BC Group Computers doo), navodno sa “trajnu arhivu” projekta i "dostavu snimljenih sadržaja za pravdanje projekta" (novac dovoljan da se, verovatno, nabavi HD memorija za godišnju arhivu emisija RTS-a).
I, na kraju, tu su i plaćene usluge revizoru iz Niša u iznosu od 96.000 dinara.
Dokumentacija dalje pokazuje da Zuja Veličković, u okviru svojih projekata, ne oprašta “troškove amortizacije”. Od grada je, da bi snimio sadržaje namenjene inetersima dece, samo za ovaj projekat naplatio 720.000 dinara za amortizaciju (više od 6.100 evra) i to za sledeće stavke: “kancelarijski nameštaj” (113.430), “oprema” (89.392), “građevinski objekti” (72.633), “kompjuterska oprema” (26.623), “elektronska oprema” (čak 1.120.115) i “ostala oprema” (26.800 dinara). Raubovanje amortizacije inače, prema dokumentaciji, košta duplo skuplje, ali je RTV doo pola iznosa navodno dotirala iz sopstvenih sredstava. Amortizacija su zapravo sredstva koja je RTV doo uplatila sama sebi, oni se ne pravdaju.
Za administrativne troškove (knjigovođa, revizija, bankarske provizije) Veličković je samo u sklopu ovog projekta sredstvima građana iz budžeta platio 570.000 dinara ili oko 4.800 evra.
Kada je reč o “personalnim troškovima”, platama, honorarima i naknadama za članove projektnog tima” (osmoro ljudi), utrošeno je 8.824.000 dinara (sredstva iz budžeta)u bruto iznosu. To znači da je 76,73 odsto od odobrenih 11,5 miliona otišlo na isplate ljudstvu. S druge strane, u operativnom delu potrošeno je ukupno 2.441.321 dinara.
Ono što je uočljivo pregledavanjem ugovora angažovanog ljudstva je da Veličković svojim stalno zaposlenim i povremeno angažovanim radnicima iz redovnog poslovanja isplaćuje od 5 do 20 odsto plate, a da ogroman deo zarada isplaćuje parama građana iz medijskih projekata.
Potrošene tri četvrtine budžeta na plate i honorare u koliziji su sa nekim Veličkovićevim prethodnim tvrdnjama. Naime, on se godinama unazad javno hvali da je veoma sposoban menadžer, pa je nejasno kako, kao takav, ne uspeva da plate za svoje zaposlene obezbedi iz sopstvenih izvora, nego mora da koristi novac odobren za realizaciju projekata, za koje trenutno aplicira sa najmanje 5 medija (u Vranju poslednjih godina po pravilu dobija blizu polovine ukupnog budžeta za medije (oko 125.000 evra), a u Ministarstvu informisanja oko 100.000 evra po godini).
Kada je reč o narativnom izveštaju, iz njega se vidi da RTV doo preuzela obavezu da u okviru ovog projekta realizuje neverovatnih 67 emisija u trajanju od 20-30 minuta, potom još 69 “info paketa” trajanja do 3 minuta i 2 "okrugla stola" u trajanju do 40 minuta sa nekakvim “inovativnim elementom” (o održavanju ovih okruglih stolova u dokumentaicji nema nikakvih dokaza).
U revidiranom budžetu navodi se da će uraditi čak 138 medijskih sadržaja. Od emisija trajanja 20 do 30 minuta nema ni “e” makar na internetu (Vranje news je otvorio sve dostavljene linkove iz dokumentacije za TV priloge, od kojih mnogi uopšte ne rade (vidi primer OVDE), a većina onih koji rade su prilozi od po dva, tri minuta rađeni za potrebe dnevnog programa (po Pravilniku o konkursnom sufinansiranju medija nije dozvoljeno finansiranje dnevne produkcije).
Navodno su, kako su naveli u narativnom izveštaju, te emisije od po 20-30 minuta dostavljene na diskovima u DVD formatu, ali Vranje news, zbog komplikovane procedure dostavljanja duplikata i obimnosti DVD dokumentacije, nije insistirao da se dostave kopije emisija. Da im verujemo na reč da postoje.
Ne samo da se muči da obezbedi primanja za svoje ljude, nego je Veličković u prateću finansijsku dokumenatciju za ovaj projekat ubacio dokument koji se zove “ugovor o radu sa direktorom”, zaključen 1. juna 2023. godine (kada ovaj projekat nije ni bio u planu) kojim je sam sebi dodelio mesečnu neto platu od ravno 100.000 dinara. A aneksom je odredio da u 2024. godini primi pride 950.400 dinara u bruto iznosu, za “angažovanje na realizaciji projekta Snažna deca snažan grad”.
Inače, novac iz budžeta grada Vranja za potrebe ovog projekta (11,5 miliona) transferisan mu je iz budžeta grada Vranja u delosti, u 34 rate koje su se razlikovale po iznosima. Prva na 400.000 dinara isplaćena mu je 18. aprila 2024, a poslednje na iznos od 700.000 dinara 28. marta 2025. godine.
Kad te muka natera
Vranje news je od Grada Vranja tražio i dobio dokumentaciju o realizaciji ukupno četiri projekta RTV doo i Radio televizije Bujanovac doo sredstvima iz lokalnog budžeta u 2024. godini. U okviru medijske kuće u Vranju Veličković ima 4 medija: Televiziju Vranje, Radio Vranje, kao i portale Internet portal RTV (rtv-vranje.rs) i portal “Kad te muka natera” (na veb adresi rtvvranje.rs). Tražena je kompletna dokumentacija za projekte koje su realizovali na gradskom konkursu u Vranju u 2024. godini, u okviru kojeg je RTV doo za ukupno tri projekta odobreno 13,79 miliona dinara, a projektu Veličkovićeve RTV Bujanovac je 760.000 dinara (ukupno 14,55 miliona). Osim projekta “Snažna deca snažan grad”, za projekat Radio Vranja “Moje lepo Vranje” odobreno je 1,19 miliona dinara, a za projekat portala RTV-a pod nazivom CYRL još 1,1 milion. Projekat RTV Bujanovac finansiran sa 760.000 zvao se “Biseri juga Srbije”.
U okviru devetomesečnog projekta “Moje lepo Vranje” Radio Vranja Veličković je preuzeo obavezu izrade i emitovanja dvanaest polusatnih radijskih emisija. Potrošena su u celosti sredstva transferisana iz budžeta grada: po 50.000 na troškove goriva i komunikaciju (telefon, internet), 90.000 na amortizaciju, 36.000 za kancelarijski materijal, 15.000 za eksterni hard disk i 55.000 na knjigovođu i provizije banaka. U okviru "personalnih troškova" parama građana platio je ukupno 894.000 dinara za angažovanih osam ljudi.
U sklopu projekta pod nazivom CYRL (tekstove vidi OVDE), realizovanog na jednom od svojih veb portala, od odobrenog 1,1 miliona (12 članaka + po 2 audio klipa uz svaki članak) Veličković je u sklopu “operativnih troškova” (ukupno 372.000 dinara) potrošio 36.000 dinara na gorivo, 45.000 na telefone i internet, 60.000 dinara za grafički dizajn (opet firmi M Wave Milana Mitića koja mu je projektu “za našu decu” radila ITusluge), potom 135.000 za amortizaciju, 36.000 za kancelarijski materijal i 60.000 za knjigovođu i provizije banke. Sa 720.000 platio je ljudstvo.
Kod projekta RTV Bujanovac “Biseri juga Srbije” (10 putopisnih TV reportaža u trajanju do 30 minuta) od ukupno odobrenih 760.000 dinara, 70.000 je ostalo Zuji Veličkoviću za amortizaciju opreme, 150.000 platio je za angažovanje drugog pravnog lica za usluge grafičkog dizajna, 80.000, kako piše u projektu, za “nepredvidive troškove, provizije banke, razlika u ceni”). Nejasno je zašto je trošeći novac u sklopu ovog projekta uplatio 240.000 udruženju SANS (strukovna asocijacija novinara Srbije u Bujanovcu), čiji je predsednik Nenad Tasić, koje mu je fakturisalo "IT usluge". Tasić je istaknuti član Srpske napredne stranke, bio je poverenik za obrazovanje Opštinskog odbora SNS u Bujanovcu, direktor škole u Bujanovcu, a u septembru prošle godine ministar Dejan Vuk Stanković imenovao ga je za direktora OŠ Pavle Savić u Beogradu, kada su protiv toga ustali roditelji. Preostalih 460.000 poslužilo je Zuji Veličkoviću da plati ljudstvo (5 angažovanih u okviru personalnih troškova).
Rešenje o raspodeli sredstava na konkursu grada Vranja doneto je 8. aprila 2024. godine. Komisiju su činili Miodrag Miljković (predsednik Društva novinara NIša), Slobodan Radičević (predstavnik Udruženja novinara Srbije) i Valentina Zlatanović Marković (teoratičarka i analitičarka iz oblasti medija).
Zujin odgovor
Ovo je integralni odgovor vlasnika RTV doo i RTV Bujanovac Zorana Veličkovića Zuje na deset postavljenih pitanje redakcije Vranje news.
"Dejane Dimiću,
Dobio sam tvoja pitanja u kojima iskazuješ veliko neznanje poslom kojim se baviš i nepoznavanje elementarnih pojmova u informisanju i funkcionisanju privrednih subjekata. Predlažem da umesto što gubiš vreme na formulisanje besmislenih pitanja, to vreme iskoristiš za sopstvenu edukaciju. Svi odgovori na tvoja pitanja su javno dostupni i nalaze se, kako na sajtu RTV Vranje, tako i na sajtovima nadležnih organa koji imaju zakonsku obavezu da određene podatke iz njihove nadležnosti javno objavljuju i to mnogo pre nego što si se ti setio toga. Moje, a verovatno i tvoje, lično mišljenje nisu bitni za ovu temu jer je cela procedura zakonom strogo definisana i ne trpi improvizacije, proizvoljna tumačenja i lične frustracije", napisao je u odgovoru Veličković.
A redakcija Vranje news-a ga je pitala:
1. Imajući u vidu da u svom radu, između ostalog, raspolažete i javnim novcem, u sklopu projektnog su/finansiranja medija, da li ste kao vlasnik zadovoljni sredstvima koja na godišnjem nivou dobijaju brojni mediji koje posluju u sklopu vaše dve medijske kuće; smatrate li da je to malo novca, mnogo novca, uz obrazloženje zašto malo ili zašto mnogo?
2. Zbog čega ste i sa kojim motivom u sklopu Vaših medijskih kuća formirali 5 medija koji se pojavljuju na medijskim konkursima u Srbiji?
3. Kako objašnjavate da je za projekte medijskih kuća u Vašem vlasništvu na medijskom konkursu u Vranju prošle godine odobreno skoro polovina novca predviđenog budžetom grada za sufinansiranje lokalnih medija i smatrate li to pravednim prema ostalim medijima, učesnicima na konkursu, uz obrazloženje Vašeg stava?
4. Smatrate li pravednim da vaše medijske kuće kao i mediji u sklopu Vranjska plus doo dobiju za realizaciju projekata 28,4 od ukupno 30 miliona dinara javnog novca (skoro 95 odsto ukupnog budžeta) građana Vranja na medijskom konkursu u Vranju 2025. godine, uz obrazloženje Vašeg stava?
5. Da li su vaši mediji (npr. Radio televizija Vranje i RTV Bujanovac) ista pravna lica ili zapravo rade kao jedan entitet, i da li postoji deljenje istog osoblja i resursa u okviru njih? Da li zaposleni rade na više vaših medija, da li se to odražava na njihove plate i na koji način?
6. Kako opravdavate dobijanje sredstava za više projekata za Vaše medije koji su povezane u sklopu jedne veće medijske kuće i za koje rade jedni te isti ljudi (to je očigledno kada se prate vaši mediji)?
7. Kako objašnjavate, osim time da vi imate "najbolje medijske projekte", da na svakom medijskom konkursu ministarstva informisanja i na lokalnim konkursima za medije obavezno prođe makar jedan projekat nekog od Vaših medija? Ne smatrate li to prevelikom slučajnošću?
8. Kako biste okarakterisali uređivačku politiku Vaših medijskih kuća u domenu nezavisnosti, profesionalizma, odgovornosti, uz obrazloženje zašto smatrate da je Vaša uređivačka politika ovakva ili onakva?
9. Da li su svi finansijski podaci o prihodima i rashodima vaših medija, kada je reč o javnom novcu u periodu 2016 - 2026. godina, transparentni za javnost i da li biste ih podelili sa javnošću (ako je odgovor "da", molimo da nam navedete koliko ste javnog novca u tom periodu prihodovali i koliko potrošili, ovde mislimo isključivo na novac iz javnih izvora odnosno projektnog sufinansiranja)?
10. Zbog čega mediji u Vašem vlasništvu izveštavaju samo o aktivnostima vlasti, a ne i opozicije, i slažete li se sa konstatacijom mnogih da su Vaši mediji "režimski" - ako je odgovor da zašto da, ako je odgovor ne - zašto ne?
Tekst je nastao u okviru projekta „Medijska strategija po meri građana 2025 - 2031“, koji podržava Evropska komisija, a sprovode ga članice Koalicije za slobodu medija: Asocijacija lokalnih i nezavisnih medija „Lokal pres“, Asocijacija medija (AsMedi), Asocijacija onlajn medija (AOM), Nezavisno udruženje novinara Vojvodine (NDNV), Nezavisno udruženje novinara Srbije (NUNS), Fondacija Slavko Ćuruvija i GS KUM Nezavisnost, u periodu od marta 2025. do februara 2027. godine. Za sadržaj ovog teksta isključivo je odgovorna redakcija koja je tekst pripremila i ni pod kojim uslovima se ne može smatrati da odražava stavove Evropske unije.“
