Vranje - Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović saopštila je da su ruski vlasnici pristali da prodaju svoj deo vlasništva u Naftnoj industriji Srbije (NIS) koji iznosi 56,15 odsto.
Spekuliše se da bi kupac mogao da bude kompanija iz Ujedinjenih arapskih emirata, koji imaju dobre odnose i sa Rusijom i sa SAD i sa Srbijom.
Ukoliko se ovaj problem ne reši, Srbija će se suočiti sa ozbiljnim problemima jer rafinerija u Pančevu ima zalihe za još nekoliko dana.
Resorna ministarka je istakla da se ime treće strane ne saopštava zato što je, kako tvrdi, reč o poslovnim razgovorima ozbiljnih kompanija i, kako je rekla, dok se oni ne završe – ili bar najvažniji detalji ne budu definisani – nije ni ozbiljno da se o tome priča.
Prethodno je NIS 18. novembra uputio Kancelariji za kontrolu strane imovine (OFAC) Ministarstva finansija SAD novi zahtev za izdavanje posebne licence, kojim se traži omogućavanje nesmetanog poslovanja kompanije.
Iako nije želela da saopšti ko bi mogao biti potencijalni kupac NIS-a, ekonomski novinar Miša Brkić otkrio je za N1 da se radi o naftnoj kompaniji iz Ujedinjenih arapskih emirata (UAE).
“Nacionalna naftna kompanija Abu Dabija – ADNOC najverovatniji je kupac ruskog udela u Naftnoj industriji Srbije”, rekao je Brkić pozivajući se na odlično upućenog insajdera, koji je zamolio za anonimnost.
Brkić je objasnio kako ova transakcija izgleda iza kulisa.
“Predsednika uprave ADNOC je zamolio predsednik Srbije Aleksandar Vučić, njegov prijatelj, da on to kupi i najzad preseče dilemu.
Rekao mu je – i ti si prijatelj sa Vladimirom Putinom, lepo, ti to kupi da se više ne mučimo”, naveo je Brkić, objašnjavajući kako je došlo do toga da ADNOC postane kupac 56,15 odsto vlasništva NIS.
Prema rečima Brkića, sada se očekuje potvrda i zeleno svetlo iz Sjedinjenih američkih država (SAD) na ovakav dogovor.
Međutim, ekonomski novinar Milan Ćulibrk rekao je da je “još rano za šampanjac”, ocenivši da je, i pored mnogo nepoznanica, “ovo ipak dobra vest”.
“Gori scenario bi bio da Rusi ne žele da prodaju, onda ne bi bilo izlaza.
Onda bi rafinerija definitivno stala za nekoliko dana i Srbija bi se suočila sa ozbiljnim posledicama.
Džaba vam novci kada ne postoji logistika, ne postoji način da vi tolike količine derivata uvezete i zadovoljite potrebe i građana, i privrede, i toplana.
Tako da je ovo na neki način dobra vest”, istakao je Ćulibrk.
