Selimir Radulović u Vranju: Od postmoderne mozgologije do velike knjige FOTO/VIDEO

Čast mi je da sam u gradu Bore Stankovića i Ave Justina, od kojih sam mnogo učio i naučio, rekao je u Vranju gost treće večeri 58. Borine nedelje Selimir Radulović, pre svega pesnik, ali i prozni pisac, upravnik Biblioteke Matice srpske.

Predstavljajući svoje stvaralaštvo pred vranjskim ljubiteljima književnosti, u okviru programa pod nazivom Matica srpska na Borinoj nedelji, Radulović je kazao da sopstveni pesnički život deli na onaj koji je trajao do osamdesetih godina prošlog veka, koji je, kako je kazao, bio u znaku postmoderne mozgologije, i drugi, nastao nakon toga, koji je bio u znaku velike knjige.

Prva pesma koju sam u tom periodu zapisao, pevajući je na sasvim drugačiji način, bila je Knjiga očeva“, rekao je Radulović, kazivajući potom stihove te pesme.

Govoreći o stvaralaštvu gosta Borine nedelje, Jelena Marićević Balać, pesnikinja i književna kritičarka, podsetila je da su iz štampe upravo izašla izabrana dela Selimira Radulovića u sedam knjiga, u izdanju Lagune i Arhiva Vojvodine.

„Selimir Radulović je otpočeo svoj pesnički put sredinom osamdesetih godina prošlog veka i njegova prva stvaralačka faza na prvi pogled nije bila u korsepondenciji sa pesničkim knjigama koje su recentne, koje su nedavno objavljene ili koje su najaktuelnije.

Sve do pesničke knjige Zapis na stubu, Jerusalimskom, Radulović je prešao put do nečega što bismo mogli nazivati pouzdanom poetikom stihova koji u nama izazivaju odrđeno poštovanje, a s druge strane i svojevrstan osećaj dostojanstva.

Njegova poezija nadilazi okvire tek profane književnosti kao takve i ulazi u domen religioznog.

Kod njega su vera i umetnost pomirene u najboljem mogućem smislu“, rekla je Marićević Balać.

Odgovarajući na pitanja iz publike, Radulović je rekao da se za 2.000 godina hrišćanstva nije mnogo toga promenilo u ontološkom stausu pesme.

U svakom od dvadeset vekova hrišćanske civilizaije ćete naći po jedan stogodišnji hrast – po jednog velikog pesništva.

Klip Rilke

Četvrti program u okviru 58. Borine nedelje u Vranju održaće se u subotu 31. marta, kada će od 19.30 časova u Galeriji Narodnog muzeja u Vranju biti reči o delima Ivana Negrišorca, predsednika Matice srpske i književnika.

Osim autora na promociji će takođe govoriti dr Jelana Marićević Balać.

Profil

Selimir Radulović (Cetinje, 1953) objavio je osam pesničkih knjiga: Poslednji dani (1986), San o praznini (1993), U sjenku ulazim, oče (1995), O tajni rizničara svih suza (2005), Snovi svetog putnika (2009), Pod kišom suza s Patmosa (2012), O pastiru i kamenu sa sedam očiju (2015), Senka osmog eona (2016); knjige izabranih pesama: Po licu noći (1996, 1997), Knjiga očeva (2004), Gde Bogu se nadah (2006), Izveštaj iz zemlje živih (2009), Svetlo iz očeve kolibe (2011) i knjige izabranih i novih pesama: S visa sunčanog, strašnog (1999), Kao mirni i svetli vesnik (2008), Pesma s ostrva siročadi (2010), Dah male molitve (2017). U izdanju Srpske književne zadruge i Pravoslavne reči objavljena su mu Izabrana dela (I–V). Povodom njegovog pesničkog dela objavljena su dva zbornika radova: Pesnik nokturna (1995) i Svetlo iz očeve kolibe (2015). Autor je pet antologija/hrestomatija, knjige književno-kritičkih tekstova Povoj i članci (1987) i knjige ogleda Svetlo iz očeve kolibe (2015). Izdavačka kuća Čigoja objavila je, u kolekciji Odgovori, knjigu razgovora Miloša Jevtića sa Selimirom Radulovićem Očevo lice knjige (2017). Za svoj književni rad dobio je Novembarsku povelju Novog Sada, Iskru kulture, Pečat varoši sremsko-karlovačke, Kočićevo pero, Nagradu Proljetnog sajma u Banjaluci, Nagradu Teodor Pavlović, Vukovu nagradu, Nagradu Miodrag Đukić, Nagradu Simo Matavulj, Povelju Morave, Nagradu Knjiga godine Društva književnika Vojvodine, Nagradu Đura Jakšić, Nagradu Despotica Angelina Branković, Nagradu Kondir kosovke devojke, Zmajevu nagradu. Bio je sekretar Pokrajinskog fonda kulture (1990–1992), direktor Kulturnog centra Novog Sada (1992–1997), predsednik Društva književnika Vojvodine (1997–2000), glavni i odgovorni urednik izdavačke kuće Orfeus (2001–2012), direktor Sterijinog pozorja (2012–2014). Sada je upravnik Biblioteke Matice srpske. Potpredsednik je Udruženja književnika Srbije, član Upravnog odbora Matice srpske i predsednik Upravnog odbora Srpskog narodnog pozorišta. Živi u Novom Sadu.

Najnovije vesti