Matko Raguž, Teatar EXIT Zagreb: Bora je emocija koja dodiruje arhetipsko

Razgovarao: Bojan Tasić

Kakva je pozicija autora u Hrvatskoj, uzimajući u obzir da sigurno postoji razlika od ulaska Hrvatske u Evropsku uniju?

Matko Raguž: Nekada se neka autorska prava nisu morala platiti, a sada bogme sva. Šalu na stranu, ali kada uđete u Evropsku uniju, oni vas obavezuju da poštujete zakone koje su vam sami nametnuli. Isto tako, ta nekakva razbarušenost ovog balkanskog podneblja je smanjena. Moraju se poštovati zakoni i papirologija. S tim u vezi, nekada davno sam se šalio, kada sam išao na seminar ili radionicu sa Holanđanima u Evropi. Kada bi imali pauzu na seminaru, mi smo te pauze koristili za kafu dok su oni stalno nešto pisali".

I?

"Jednom prilikom sam ih pitao, šta to pišete toliko? Odgovorili su - evaluacija. Dakle, čak se i umetnici bave dokumentacijom. Došli smo u Evropsku uniju i gore je od onoga što sam video. Sve je na papiru, svaku doslovnost i euro moraš upisivati na pet papira. Svi smo mi pomalo birokrate, što mi ide na živce, ali to je očito nekakav proces".

Znate li možda kakva je situacija sa mlađima, koliko lakše mogu do zaposlenja?

"Što se glumačkog posla tiče, ima ga dosta. Mislim da je slična situacija i u Srbiji. Najviše zbog serija, naravno. Mnogo se snima i ti mladi ljudi love sapunice. Nekada sam govorio protiv toga, ali više to ne mogu. Jer ne mogu govoriti protiv nečega što omogućava ljudima da žive od svog posla. Nekima serije pomognu, no neki su i preko toga postali, tj. ostali dobri glumci. Osete životnu sigurnost, osete važnost i daju više, trude se. Neki opet potonu, naprave jednu sapunicu i ništa više. To je neka vrsta čišćenja. Konkurencija je velika jer, u vreme kada sam ja završio glumačku kademiju, u Hrvatskoj je postojala jedna akademija. Mislim da je u to vreme tada bila samo akademija i u Srbiji.

Kako je sada u Hrvatskoj?

"Sada u Hrvatskoj imamo četiri, u Bosni isto dve ili tri, u Srbiji takođe mnogo. Ljudi masovno odlaze na studije glume. Po mom nekom računu, u zadnjih deset godina, u Hrvatskoj je formirano više stotina glumaca, mladih ljudi, koje ja u podeli moram imati u vidu kada tražim mladog čoveka za neku ulogu. Konkretno u Realistima, spojio sam namerno ljude sa više akademija: zagrebačke, osječke i riječke. Namerno sam izvršio takav odabir. Žao mi je što nisam uzeo nikoga još i sa splitske akademije. Svakako napravili smo dobru ekipu, želeo sam iskoristiti sve mogućnosti. Zagrebački studenti su u prednosti, ali sa svih škola postoje odlični glumci".

Čak se i u predstavi šalite na taj račun...

"Tako je, sa Osijekom... naravno da se svaka ta situacija ubaci u ovakvom tipu predstave, u kabareu..."

Šta za Vas znači Bora Stanković, da li ste imali dodirnih tačaka sa njegovim radom?

"Bora Stanković za mene znači mnogo. Pripadam onoj generaciji koja je u školi učila sve najbolje jugoslovenske pisce, samim time znam dobro srpsko pjesništvo i srpske pisce. Ne sve, kao što ne znam ni sve hrvatske, ali one najistaknutije znam. Sećam se čitanja Nečiste krvi, potom Koštane. Čak sam znao govoriti delove iz Koštane kao amater glumac: Hajde Koštan! Digni se, osvesti. Svatovi te čekav. I tako dalje..."

Kako doživljavate Boru?

"Meni je Bora ostao u sjećanju kao jedna emocija koja dodiruje čak arhetipsko. Gotovo dodiruje ono antičko, po određenim temama i situacijama kojima se bavio. Naravno i ta atmosfera, često se setim (a možete misliti kada sam ja to davno čitao) poslednja dva dana pogotovo. Prvi put sam u Vranju, kuda god da krenem meni na pamet dođe Bora Stanković".

Divno je onda što ste baš selektovani na Borinim pozorišnim danima

"Izuzetno nam je drago što smo bili tu".

Najnovije vesti