Godine 2017. Zoran Veličković Zuja je sa gradom sklopio godišnji ugovor vredan 3.312.000 dinara ili 26.730 evra po tadašnjem kursu evra za prenose sednica na njegovoj privatnoj televiziji i radiju. Neko je izgleda ukapirao da je to malo mnogo za jednu godinu, pa je potom narednih godina, sve do 2025, naplaćivao od 200-250 evra po započetom satu prenosa. Ako uzmemo da je neki prosek trajanja sednice trenutno najmanje pet, šest sati, pa ako počne i sedmi, pri aktuelnoj ceni (ugovor iz 2024) od oko 200 evra po započetkom satu to je od 1.200 do 1.400 evra po sednici. Neka prosečno ima 8 sednica godišnje (nekad ih je više, nekad manje), to bi u tom slučaju hipotetički bilo 9.600 do 11.200 evra po godini. A realno, malo manje ili malo više od toga. Reč je o parama građana Vranja koje se sliju na račun privatne Radio televizije Vranje doo, gledali/slušali ili ne gledali/ne slušali direktne prenose.
Piše: Dejan Dimić
Vrlo, vrlo lepe parice iz budžeta Vranja, koje građani kroz razne dažbine uplaćuju u gradsku kasu (naš zajednički novčanik), završe na računu privatne Radio televizije Vranje doo, vlasnika Zorana Veličkovića Zuje, za uslugu TV (kažu i radio) prenosa sednica lokalnog parlamenta, na koje je predodređen već godinama unazad. Za poslednjih desetak godina, reč je o desetinama hiljada evra.
Vranje news je po zakonu, zahtevom za dostupnost informacijama od javnog značaja, tražio i dobio nekompletnu zvaničnu dokumentaciju za period 2016 - 2025. godina. Tačnije, ugovore i zapisnike komisije za sprovođenje konkursa za TV i radio prenose za neke od navedenih godina.
Podatke koji slede objavljujemo u interesu javnosti, jer je po Zakonu o lokalnoj samoupravi i Statutu grada Vranja propisana javnost rada skupštine, a Odlukom o elektronskom prenosu sednica Skupštine grada Vranja (Sl. Glasnik grada Vranja 11/17 i 21/18) propisana je procedura, kojom je predviđeno da predsednik Skupštine grada Vranja formira komisiju od tri člana za sprovođenje konkursa.
Dakle, sve što ćete pročitati Vranje news objavljuje na osnovu zvanične dokumentacije Skupštine grada Vranja.
Od ukupno tražnih podataka - dokumenata za period 2016 - 2025 godina, Vranje news-u je iz lokalnog parlamenta dostavljena sledeća dokumentacija:
- Ugovor od 25. jula 2017 godine (bez zapisnika komisije)
- Ugovor od 30. avgusta 2018. i zapisnik konkursne komisije
- Ugovor od 10. septembra 2019. godine i zapisnik komisije
- Ugovor od 4. oktobra 2021. godine i zapisnik komisije
- Ugovor od 11. oktobra 2022. godine (bez zapisnika)
- Ugovor od 21. oktobra 2024 i zapisnik komisije
Iz skupštinske službe naveli su u odgovoru na zahtev da ugovor i zapisnik konkursne komisije za 2023. godinu ne poseduju, jer je u oktobru te godine došlo do raspuštanja Skupštine grada Vranja.
Objašnjeno je da nema ni ugovora i zapisnika za 2025. godinu, jer je “procedura o poverenom direktnom televizijskom prenosu u toku, po važećem ugovoru koji je sklopljen 2024. godine za 2025”.
Evo šta kažu raspoloživi podaci.
Prema ugovoru od 25. jula 2017, Zuja Veličković najbolje je finansijski prošao u tom jednogodišnjem periodu. Paraf na ugovor su stavili on i tadašnji prvi parlamentarac Vranja Dejan Tričković.
Za “proizvodnju televizijski sednica” skupštine, kako piše u tački 2 (Cena) ugovorena je ukupna vrednost ove usluge od 3.312.000 dinara (slovima tri miliona trista dvanaest hiljada dinara) ili po srednjem kursu evra u to vreme (123,9 dinara, izvor Cekos) čak 26.730 evra. Radio ne radio, bile ne bile sednice, to nešto/ništa toliko košta.
Opametili se u skupštinskoj službi od sledeće godine. Prema ugovoru od 30. avgusta 2018. godine, sklopljenom na godinu dana (od dana potpisivanja) između Skupštine grada Vranja i RTV doo, ovaj izdavač četiri medija, kao jedini ponuđač na konkursu, dobio je pravo direktnog televizijskog (valjda i radio, neka javi ko sluša) prenosa sednica lokalnog parlamenta.
Tačkom 2 ugovora predviđeno je da RTV doo naplaćuje tu uslugu po ceni od 25.200 dinara po započetom satu TV prenosa. Hipotetički, ako bi sednica trajala npr. 5 sati i 5 minuta, Zuja Veličković bi to naplatio 151.200 dinara (šest sati prenosa) ili prema srednjem kursu evra u to vreme (118,2, izvor Cekos) oko 1.280 evra po sednici.
Prema ugovoru (tačka 2) vrlo se brzo ispostavljaju fakture (u roku od 7 dana), a iznos potom prebacuje na račun RTV doo-a u roku od 45 dana.
Navodi se u tački 3 ugovora da se ponuđač (RTV doo) obavezuje da “izvrši predmetne usluge u skladu sa najboljom praksom dobrog privrednika i pravila struke". Potom koje ljudstvo i koju opremu da obezbedi, da li je to zaista tako znaju oni koji prate sednice skupštine iz sale, a ovi što gledaju preko TV-a već znaju da se slika i ton malo više mačuju sa pravilima struke i najbolje prakse dobrog privrednika. Ali, nema veze, ide to...
Voleli bismo da vidimo DVD kopije koje RTV doo, prema ugovoru, ima obavezu da dostavi u roku od 7 dana skupštini, kakve su to samo bog sveti zna.
Tročlana komisija (u sastavu Dejan Tričković, Ljiljana Stojanović i Milan Mitić) konstatovala je te 2018. da sa jedinom ponudom jedinog ponuđača - sve u redu.
U septembru 2019. godine, komisija u istom sastavu poverila je Zuji Veličkoviću i njegovoj privatnoj televiziji, opet kao jedinom ponuđaču, prenose sednica skupštine pod malo izmenjenim uslovima, odnosno većoj ceni - 30.240 dinara po započetom satu ili po tadašnjem kursu (117,5, izvor Cekos) oko 257 evra po započetom satu.
Ako bismo, recimo, opet hipotetički uzeli prosek trajanja sednice od recimo 5 sati i 5 minuta, to je 181.440 dinara ili oko 1.540 evra po sednici (ova cifra je uslovna, nekada su sednice trajale kraće, nekada duže). Uvidom u ugovor vidi se da se oni tehnički uslovi i obaveze ponuđača samo prepisuju. To važi i za naredne godine.
Preskačemo 2020. godinu za koju skupštinaska služba Vranje news-u nije dostavila ugovor i zapisnik sa sastanka konkursne komisije.
U 2021. godini konkursna komisija u sastavu Jelena Stanković, Ljiljana Stojanović i Milan Mitić razmatrala je prvi put od kad se rade TV prenosi dve pristigle ponude; osim neprikosnovenog RTV doo ovog puta tu je kao konkurent bila i RTV Aldi Preševo.
Zuja je dao istu ponudu kao 2019. godine (30.240 dinara po započetom satu), dok je RTV Aldi imala jeftiniju - 21.000 dinara (bez PDV-a) po satu.
Međutim, komisija se, razmatrajući ove ponude, obratila Regulatornom telu za elektronske medije (REM) koje je odgovorilo da preševska televizija nema dozvolu za pružanje radio usluga i da im je, navodno, prethodno istekla, pa je posao opet dobio Zuja i ugovor je sklopljen 4. oktobra 2021.
Naredne, 2022. godine, zaključen je opet ugovor sa RTV doo-om kao jedinim ponuđačem.
Zuja je bio milostiv i spustio cenu za 240 dinara - na ravno 30.000 po započetom satu.
Za 2023. godinu Vranje news-u nisu dostavljeni podaci iz skupštinske službe, a prema dokumentaciji iz 2024. godine potpisan je u oktobru te godine novi jednogodišnji ugovor.
Ali, izgleda ovi iz grada ukapirali da je sve ono prethodno bilo baš skupačko, pa je Zuja (opet kao jedini ponuđač) morao da reterira sa cenom - 24.000 dinara (ili 205 evra po srednjem kursu u to vreme, izvor Cekos) po započetom satu. Po onoj formuli trajanja sednice od hipotetičkih 5 sati i 5 minuta nekih 144.000 ili 1.230 evra po sednici.
Ako uzmemo da je neki prosek trajanja sednice trenutno najmanje pet, šest sati, pa ako počne i sedmi, pri aktuelnoj ceni (ugovor iz 2024) od oko 200 evra po započetkom satu to je od 1.200 do 1.400 evra po sednici.
Neka prosečno bude 8 sednica godišnje (nekad ih je više, nekad manje), to bi u tom slučaju hipotetički bilo 9.600 do 11.200 evra po godini. A realno, malo manje ili malo više od toga.
Ako uzmemo milionski iznos u evrima na konkursima za sufinansiranje medijskih projekata u proteklih desetak godina, treba li uopšte nešto dodavati u pogledu toga kakav status uživa jedna privatna medijska kuća, koja nikada ne nudi podatke o gledanosti/slušanosti/čitanosti kako bismo uporedili ima li odjeka s druge strane u odnosu na uložene budžetske novce.
Što se tiče fenomena skupštinskih prenosa u Srbiji, bake, deke i starija populacija verovatno gledaju republički parlament na RTS-u.
Postoje i neki dostupni podaci o toj gledanosti na internetu.
Iz RTV doo takve podatke nikad nisu saopštili ili makar nisu javno dostupni.
Tako da se ne zna kakva je gledanost tih sednica (gleda li ih 5, 10, 20, 30, 50, 100 ili 5.000 ljudi).
Samim tim, postavlja se pitanje opravdanosti ulaganja tolikih novaca građana u nešto što nije gledano.
Ako po zakonu mora da se prenosi, pa nađite najjeftiniju varijantu (u Nišu je cena sednica bila oko 1.000 evra po satu, u Kraljevu je za ovu uslugu recimo pre par godina budžetom bilo planirano 700.000 dinara)...
Ima i drugih načina da se sednice prenose.
A, mogu i na društvenim mrežama, što je mnogo efektnije, bilo bi i gledanije (samo je pitanje želi li uopšte vlast da se to masovno gleda, što se ne bi reklo po sve manjem broju sednica sa ogromnim brojem tačaka dnevnog reda).
Verujemo da može i varijanta da ne košta ništa (setićemo se slučaja s kraja 2023. kada je IN medija u Inđiji predložila lokalnoj samoupravi da radi prenose sednica skupštine o svom trošku, odnosno parama koje su obezbedili iz drugih izvora).
Ili, skoro ništa.
U svakom slučaju, nova sednica je već u utorak 10. juna, a još jedna se najavljuje za kraj juna zbog usvajanja završnog računa grada.
Prilika da zujometar nastavi da otkucava...
