U Vranju se na „prste jedne ruke” mogu nabrojati slučajevi koji se vode po Zakonu o zaštiti uzbunjivača, izjavio je na skupu u javnom uzbunjivanju u Nišu Predrag Blagojević, nekadašnji član radne grupe za izradu Zakona o zaštiti uzbunjivača i urednik regionalnog portala Južne vesti.
- S druge strane, uglavnom se svi pokrenuti slučajevi odbacuju, iako su ih pisali sami advokati, jer ljudi traže zaštitu za porodično nasilje ili slične stvari koji nemaju veze sa ovim zakonom. Zaključili smo da advokati nisu edukovani i ne znaju na šta se odnosi taj zakon, tužioci nisu edukovani, građani nisu edukovani – rekao je Blagojević, a prenose Južne vesti.
On je dodao da nije bilo ni kampanje da se svi edukuju na šta se tačno odnosi pomenuti zakon.
- Postupak po tom zakonu je hitan, a imali smo slučaj u Vranju da je čovek tužio i da se šest meseci ne zakazuje ročište - dodao je Blagojević.
Nameće se pitanje, napomenuo je Blagojević, kako ohrabriti građane da prijavljuju korupciju, ako ih sistem nedovoljno štiti od gubitka posla ili ostalih posledica, pa zato treba poboljšati zakon i pružiti veću zaštitu uzbunjivačima.
Podsećanja radi, jedan slučaj uzbunjivanja u Vranju doživeo je prošle godine pravi fijasko. Bivši direktor Filijale Poreske uprave u Vranju Slađan Tomić, posle smene sa funkcije, službenici filijale zaduženoj za uzbunjivanje slao je dopise (tzv. unutrašnje uzbunjivanje) zbog navodnog kršenja zakona i propisa u vezi sa slučajem njegove smene i navodnog nezakonitog zapošljavanje jedne osobe u filijali, pozivajući se na Zakon o zaštiti uzbunjivača, ali je ona te prijave odbacivala.
Nečuveno je da je, potom, otkriven njegov identitet kao uzbunjivača, što se kosi sa zakonom.
Posle toga, dobio je otkaz.
Po Zakonu, „uzbunjivač“ je „fizičko lice koje izvrši uzbunjivanje u vezi sa svojim radnim angažovanjem, postupkom zapošljavanja, korišćenjem usluga državnih i drugih organa, nosilaca javnih ovlašćenja ili javnih službi, poslovnom saradnjom i pravom vlasništva na privrednom društvu“.
Lice koje je u vršenju službene dužnosti dostavilo informaciju ima pravo na zaštitu kao uzbunjivač, ako učini verovatnim da je prema njemu preduzeta štetna radnja zbog dostavljanja informacije.
Lice koje je ovlašćeno za prijem informacije dužno je da, štiti podatke o ličnosti uzbunjivača, odnosno podatke na osnovu kojih se može otkriti identitet uzbunjivača. Poslodavac ne sme preduzimati mere u cilju otkrivanja identiteta anonimnog uzbunjivača.
