Zeleno-levi front početkom leta u Vranju je prikupljao potpise za registraciju ove organizacije kao političke stranke, sa planom da njeni odbori deluju na području cele Srbije, pa i u Vranju. Nekoliko Vranjanaca visoko je pozicionirano u ovoj partiji, a jedan od njih je Stefan Tasić, koordinator za razvoj Zeleno levog fronta. To je bio povod da, u okviru naše rubrike Kontekst, redakcija Vranje News-a uradi intervju sa njim. Težište razgovora bilo je na lokalnim problemima koji pogađaju Vranje i rešenjima koja bi Zeleno levi front imao da ponudi za unapređenje stanja na lokalu, ali u Srbiji.
Razgovarao: D. Dimić
Vranje News: Planirate osnivanje Gradskog odbora u Vranju. Šta bi on novo mogao da donese gradu u kome je opozicija vanparlamentarna i poprilično pasivizirana?
Tasić: Mi bismo da se što više približimo građankama i građanima i da na jedan direktan način predstavimo Vranjancima šta je to Zeleno levi front i za koje vrednosti se zalažemo“.
To verovatno ne bi bila retka stranačka saopštenja, na šta je trenutno spalo opozicono delovanje u Vranju?
„Mislim da imamo nešto konkretnije da im ponudimo, imajući u vidu, najpre, iskustvo našeg višegodišnjeg uličnog aktivizma u okviru pokreta Ne davimo Beograd, ali i institucionalnog rada koje smo stekli participirajući u Skupštini grada Beograda i republičkom parlamentu.
Ali kako biste to učinili, čini se da je ljudima dosta reči od opozicije, oni žele i dela…
„Mislim da možemo da im ponudimo jednu novu političku snagu, koja počiva na novim, poštenim, obrazovanim i nekompromitovanim ljudima. Slažem se da ove tradicionalno prodemokratske stranke nisu toliko aktivne u Vranju. Naš rad će se, kad ovde formiramo odbor, sastojati od što više svakodnevne borbe za neke vrednosti i našeg prisustva svugde gde je ugrožen javni interes“.
Šta vidite kao najozbiljnije probleme Vranja?
„Najpre veliko prisustvo korupcije, partijskog klijentelizma, nepotizma, migracije stanovništva ka Beogradu i inostranstvu, nerešavanja pitanja ravnomernog ekonomskog razvoja, jer Vranje i krajnji jug Srbije ozbiljno kaskaju za ostatkom države, posebno u odnosu na Beograd“.
Koliko će to biti teško ostvariti, imajući u vidu da jedni te isti ljudi iz par političkih opcija ovde vladaju tridesetak godina?
„Vranje se u tom smislu ne razlikuje mnogo od nacionalnog nivoa. Pogledajte Vučića, Dačića, Palmu, to su ti ljudi koji manje-više vladaju veoma dugo. To je jedan začarani krug od njih kreiranih političkih pravila kojima drugi treba da se prilagođavaju. Slična je situacija i u Vranju.
Kako promeniti te ljude, kako da dođu neki novi i ko su ti novi, šta će opozicija i konkretno Zeleno levi front ponuditi za lokalne izbore?
„Moramo da napravimo iskorak, da ponudimo neke nove ljude koji imaju političku i ljudsku snagu da prevaziđu kontinuirano stanje propadanja ovog grada. Postoje takvi ljudi, ljudi koji imaju kapacitet i namera je da oni stanu u prvi red u borbi za političke promene“.
Ukoliko pronađete te ljude i ukoliko bi oni dobili poverenje birača da ovde budu vlast, koliko bi vam, recimo, decentralizacija, koje sada gotovo da nema i sve zavisi od nekog odozgo, bila važna?
„To bi bio i već jeste jedan od ključnih principa našeg delovanja“.
Za kakvu se decentralizaciju zalažete?
„Mi se zalažemo za decentralizaciju i na nivou države, u smislu davanje većih ovlašćenja lokalnim samoupravama. Ali, i u našoj stranci negujemo taj princip, smatrajući da je lokalni nivo delovanja osnovni nivo organizovanja i delovanja i tako nam je i ustrojena unutarstranačka struktura.Svi odbori na lokalnom nivou koje smo formirali imaju izrazitu autonomiju unutar Zeleno levog fronta.
Šta bi bile ključne tačke vašeg delovanja u Vranju?
„Postoje neke vrednosti i politike za koje se svugde zalažemo – borba protiv socio-ekonomske nejednakosti, gde je Srbija jedna od vodećih zemalja po pitanju dohodovne nejednakosti stanovnika. Pod vođstvom SNS-a i Aleksandra Vučića taj se trend samo pogoršao“.
Da li se to reflektuje na Vranje?
„Da, to se reflektuje i na Vranje, gde postoji jedna izrazito bogata grupa ljudi koja participira u vlasti, a sa druge strane ogroman broj građana preživljava od danas do sutra, sa vrlo niskim platama. Oni su taoci postojećeg sistema.
Šta dalje uraditi?
„Moramo se rešiti i balasta partijskog klijentelizma, koji seže duboko u prošlost, još pre ove vlasti Aleksandra Vučića, koji je samo razradio taj sistem i dodatno ga unapredio.
Šta još?
„Moramo menjati način na koji se upravlja našim javnim preduzećima i ustanovama“.
U kom smislu?
„Javni sektor ne sme biti pitanje podele plena između stranaka, već moramo napraviti takav sistem da najbolji ljudi, sa adekvatnim referencama i iskustvom, budu na vodećim pozicijama. Takođe, zalažemo za socijalno pravedno društvo, sa slobodnim pristupom obrazovanju, zdravstvu, za društvo građana jednakih pred zakonom, za zelenu Srbiju u kojoj možemo da živimo zdravo, za snažnu Srbiju koju gradimo za sve, a ne samo za povlašćene, kakav je slučaj od 2012. do danas“.
U Vranju poodavno važi mantra da onaj ko drži Simpo i Jumko drži i vlast u gradu, odnosno da zaposleni u tim kompanijama, zajedno sa svojom rodbinom, pod pritiskom glasanja za svaki aktuelni režim predstavljaju deo biračkog tela koji predstavlja, kolokvijalno rečeno, foru za vlast na početku izbora. Šta biste vi po tom pitanju uradili?
„Kao i u javnom sektoru, sve počinje od odnosa same vlasti prema prema ovim preduzećima, koja su dobrim delom zavisna od države. U njima je, počev od menadžmenta, mnogo ljudi koji čine članstvo SNS-a. Potrebno je sprovesti departizaciju preduzeća, da se vodeći ljudi biraju na fer i legitimnim konkursima, da privredom uprvljamo snagom stručnosti a ne snagom politike, da sindikatima vratimo moć da utiču na promene i da radnik bude oslobođen pritisaka za koga će da glasa“.
Ima li po vašem mišljenju dovoljno stranih i uopšte bilo kakvih investitora u Vranju, imamo slučajeve da se zatvaraju neke fabrike, a ne toliko glasova da će biti novih investicija?
„Država ima pogrešnu politiku prema stranim investitorima još iz vremena Mlađana Dinkića. Uživaju status zaštite u rangu belih medveda, imaju privilegije u odnosu na domaće investitore. Za slobodne zone dobijaju ogromne povlastice, a i ogromne subvencije od države na koje ne uzvraćaju makar solidnim platama za radnike. Takođe, vrlo je nizak nivo zaštite radničkih prava u tim firmama. I kad investitor dođe do neke svoje pozitivne nule, kao što je to bio slučaj sa Geox-om u Vranju, pokupi se i ode svojim putem“.
Na kraju, da li planirate učešće na lokalnim izborima u Vranju i da li bi to bilo u punom formatu sa maksimalnim brojem kandidata za odbornike u lokalnom parlamentu?
„Izaći ćemo na lokalne izbore. Da li će to biti samostalno, ili u nekoj užoj ili široj opoziconoj koaliciji, to je nešto na čemu tek trebamo raditi i što će zavisiti od budućih dešavanja na lokalnoj političkoj sceni u Vranju.
Profil
Stefan Tasić je rođen 1993. godine u Vranju. Diplomirao je politikologiju na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Beogradu. Nakon osnovnih studija, završio je master studije u Nemačkoj na Univerzitetu u Manhajmu, s fokusom na kvantitativne metode, kompetitivni autoritarizam i procese demokratizacije. Bio je angažovan kao saradnik pri Fakultetu političkih nauka, kao i na Univerzitetu u Manhajmu. Dodatno se usavršavao u Hamburgu u oblasti istraživanja tržišta. Učestvovao je na više konferencija, programa i seminara u SAD-u, Belgiji, Panami, Španiji, Holandiji i Norveškoj. Bavi se istraživačkim radom. Pokretu Ne davimo Beograd pristupio je iz uverenja da novi ljudi i nove politike mogu na najbolji način da doprinesu stvaranju zelenog, solidarnog i demokratskog Beograda i Srbije. Trenutno je u okviru pokreta aktivan kao koordinator Tima za kontrolu izbora.
