Vranje - Privredni rast Srbije će, prema projekcijama Svetske banke, u 2025. godini biti usporen i iznosiće 2,8 odsto.
"Rast je usporen, uglavnom zbog nižeg priliva direktnih stranih investicija i neizvesnosti na svetskim tržištima.
Srednjoročno se očekuje oporavak rasta na nivo od između tri i četiri odsto", navodi se u jesenjem Redovnom ekonomskom izveštaju Svetske banke za Zapadni Balkan, prenosi N1.
Nakon dobrih rezultata u 2024, privreda Srbije je, kako ocenjuje Svetska banka, izgubila zamajac zbog nižeg nivoa privatnih ulaganja i neto priliva stranih direktnih investicija u uslovima globalne neizvesnosti.
"Rast se usporio na procenjenih dva odsto u prvoj polovini 2025. zbog naglog pada građevinske aktivnosti i slabijeg rezultata poljoprivrede, na koji su uticali negativni klimatski šokovi", navodi se u izveštaju.
U prvoj polovini 2025, učešće fiskalnog deficita u godišnjem BDP-u ostalo je na veoma niskom nivou (od 0,2 odsto), a javni dug nastavio je da pada, dostigavši 45 odsto BDP-a.
Deficit tekućeg računa povećan je za 82 odsto (na 2,3 odsto BDP-a), pošto je uvoz i robe i usluga rastao brže od izvoza, kao i zbog nižeg neto priliva doznaka.
Na tržištu rada, stopa nezaposlenosti nastavila je da pada, i na kraju perioda bila je prosečnih 8,8 odsto, a stopa zaposlenosti ostala je na rekordnih 51,6 odsto.
"Srbija je ostvarila dobre makroekonomske rezultate, ali njen privredni rast treba da se ubrza", ukazao je Nikola Pontara direktor kancelarije Svetske banke u Srbiji.
Izlazak iz "zamke srednjeg dohotka", kako ocenjuje, zahteva prelazak na ekonomiju koju pokreću inovacije i koja podstiče produktivnost i omogućava domaćim firmama da se integrišu u lance vrednosti u Evropskoj uniji (i globalno).
"Za Srbiju, to bi - između ostalog - značilo privlačenje ’grinfild’ stranih direktnih investicija i ulaganja u sektore sa većom dodatom vrednošću, veća ulaganja u istraživanje i razvoj i unapređenje ljudskog kapitala tokom čitavog životnog ciklusa radi jačanja kapaciteta i veština", navodi Nikola Pontara.
Svetska banka očekuje da će Srbija u narednih nekoliko godina ostvarivati privredni rast od oko tri do četiri odsto godišnje.
Među negativnim rizicima su potencijalna budžetska podrška za državna preduzeća suočena sa teškoćama u poslovanju, slabija eksterna tražnja za izvozom iz Srbije u uslovima globalne neizvesnosti na polju trgovinske politike, kao i uticaj ekstremnih vremenskih događaja na poljoprivredu i infrastrukturu.
Prema očekivanjima, inflacija će se u 2027. vratiti u središte ciljanog raspona Narodne banke Srbije. Održiv privredni rast, uz bolje usmerenu i adekvatniju socijalnu pomoć, ostaje ključ za dalje smanjenje siromaštva.
Privedni rast u regionu
Privredni rast Zapadnog Balkana biće, prema očekivanjima, umereno ubrzan u 2026, nakon čega će u 2027. uslediti konkretniji oporavak kome će doprineti snažniji izvoz i investicije, zajedno sa popuštanjem globalne ekonomske neizvesnosti. Kako bi održao napredak u približavanju stepenu razvoja Evropske unije, region mora da se usmeri na kreiranje kvalitetnih radnih mesta, navodi se u novom izveštaju Svetske banke.
Privredni rast na Zapadnom Balkanu usporio je tokom 2025, budući da je inflacija dovela do smanjenja potrošnje dok je pojačana neizvesnost ograničavala trgovinu i ulaganja, i to uprkos solidnom rastu zarada i kredita.
Prikaz očekivanog privrednog rasta Zapadnog Balkana, po grafikonu Svetske banke, izgleda ovako:
Fiskalna politika, i pored blage relaksacije, ostaje disciplinovana, tako da je deficit bio ispod tri odsto a javni dug je nastavio kretanje silaznom putanjom.
Prema prognozama Redovnog ekonomskog izveštaja za Zapadni Balkan, kombinovani privredni rast Albanije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, Crne Gore, Srbije i Kosova dostići će tri odsto u 2025, što je za 0,2 procentna poena niže od prethodnih projekcija.
Predviđa se i ubrzanje rasta na 3,1 odsto u 2026, a zatim na 3,6 odsto u 2027.
„Zapadni Balkan ostvaruje napredak i smanjuje zaostajanje u razvoju u odnosu na naprednije ekonomije Evropske Unije, ali privredni rast je i dalje nedovoljan da bi zadovoljio ambicije građana. Da bi se regionu pomoglo da postane moderna ekonomija, važno je razmotriti izmene strategije zapošljavanja -- kao što su podsticanje većeg učešća na tržištu rada, unapređenje veština građana i jačanje preduzeća kroz digitalna poboljšanja”, kaže Šaoćing Ju, direktorka Svetske banke za Zapadni Balkan.
Prema nalazima iz ovog izveštaja, Zapadni Balkan suočen je sa paradoksom na tržištu rada: u pojedinim sektorima prisutan je trajan manjak radnika, ali uporedo sa time i stope nezaposlenosti su visoke – preko 10 odsto – a učešće u radnoj snazi je nisko, ispod 55 odsto, naročito među ženama, mladima i starijim odraslima.
Demografska kretanja pojačavaju ove izazove.
Radno sposobno stanovništvo je već značajno smanjeno, a prema projekcijama, očekuje se njegov pad za skoro 20 odsto do 2050. godine.
Ako se nastave trenutna kretanja u pogledu broja stanovnika, privrednog rasta i tržišta rada, region bi mogao da se suoči sa manjkom od preko 190.000 radnika u toku narednih pet godina.
Da bi „otključao” privredni rast, Zapadni Balkan mora da uloži u osnovnu infrastrukturu koja je od presudnog značaja za stvaranje radnih mesta, smatra Svetska banka.
"Među merama su jačanje obrazovnog i sistema zdravstvene zaštite i povećanje stope učešća u radnoj snazi, naročito među ženama.
Ulaganje u saobraćajnu, ekološku i energetsku infrastrukturu pomoći će bržem i efikasnijem povezivanju preduzeća i građana, unapređujući produktivnost.
Pored toga, poslovanje i rast privatnog sektora zahtevaju jačanje javne uprave i pružanje podrške za politike kojima se podstiče privredni rast, uporedo sa kreiranjem predvidljivog regulatornog okruženja", navodi se u izveštaju.
Podsticanje konkurencije u ključnim sektorima poput energetike i saobraćaja, reforma državnih preduzeća, pojednostavljivanje propisa i pružanje podrške inovativnim startapima omogućiće preduzećima da šire svoje poslovanje i poboljšaju kvalitet usluga, navodi se.
Konačno, aktiviranje privatnog kapitala trebalo bi da podrži privredu kroz finansiranje, ulaganja, garancije i osiguranje, ali istovremeno i da podstakne digitalna i zelena unapređenja.
