Vranje - Javno tužilaštvo za organizovani kriminal (JTOK) objavilo je u ponedeljak da su uhapšene tri osobe u slučaju "Alta banke", a da se D.M sumnjiči da je iz trezora iznosio novac i to - 45 milijardi dinara, što je više od 380 miliona evra.
N1 je ranije u ponedeljak objavio da je uhapšen Davor Macura i da je zadržan u policiji.
Njegov advokat je naveo da će u utorak posle 12 časova biti saslušan u JTOK. Tužilaštvo navodi da je obavljen pretres "Alta banke", ali i stambenog prostora D.M. Za sve tri osobe određeno je zadržavanje do 48 sati.
TOK saopštava da su uhapšeni odgovorno lice „Alta banke“ a.d. Beograd, D.M, direktor Odeljenja trezora i upravljanja gotovinom iste banke G.M. i saradnik za trezorsko poslovanje te banke I.P, navodi se u saopštenju ovog tužilaštva.
Dana 31. oktobra i 1. novembra 2026. godine u prostorijama „Alta banke“ a.d, po nalogu Javnog tužilaštva za organizovani kriminal obavljeni su pretresi u prostorijama „Alta banke“ a.d. i stambenom prostoru osumnjičenog D.M. Pretresom prostorija „Alta banke“ a.d, izvršen je popis gotovog novca u trezoru, dodaje se u saopštenju.
Za osumnjičenog D.M. postoje osnovi sumnje da je navodno počinio krivično delo zloupotreba položaja odgovornog lica iz čl 227 stav 3 u vezi sa stavom 1 KZ, dok su ostali osumnjičeni pomogli u izvršenju navedenog krivičnog dela.
Kako se dodaje, postoje osnovi sumnje da je osumnjičeni D.M. navodno u prethodnom periodu do 31. 10. 2026. godine, počinio napred navedeno krivično delo, tako što je "prekoračio granice svog ovlašćenja", u čemu su mu, stvaranjem uslova za izvršenje krivičnog dela, navodno pomogli osumnjičeni G. M i I.P, kao lica zadužena za neposredno rukovanje vrednostima u trezoru „Alta banke“ a.d, tako što su mu "predavali kartice za ulazak u trezor ili su mu svojim karticama i prisustvom omogućavali neovlašćene ulaske u trezor Depo, prilikom kojih je D. M. iz istog iznosio novac i na taj način pribavio protivpravnu imovinsku korist u iznosu od oko 45 milijardi dinara".
Osumnjičenim licima određena je mera zadržavanja u trajanju do 48 sati.
U narednom periodu će ove osobe biti saslušane u Javnom tužilaštvu za organizovani kriminal.
NBS: Menjačnice koje su radile sa Alta bankom u najkraćem roku da zaključe ugovor s drugom bankom
Narodna banka Srbije (NBS) pozvala je danas ovlašćene menjače, koji su imali zaključen ugovor sa Alta bankom o obavljanju menjačkih poslova, da u najkraćem roku zaključe ugovor sa drugom bankom. Kako se navodi u saopštenju NBS, ovlašćeni menjači dužni su da, najkasnije narednog dana od dana zaključenja novog ugovora, obaveste centralnu banku i dostave kopiju tog ugovora. Takođe, ovlašćeni menjači koji koriste softver "Alta banke" dužni su, kako se navodi, da u što kraćem roku obezbede prelazak na softver NBS za obavljanje menjačkih poslova ili na softver druge banke sa kojom imaju zaključen ugovor o obavljanju tih poslova.
"Molimo vas da bez odlaganja preduzmete sve potrebne aktivnosti radi postupanja u skladu sa navedenim obavezama", poručila je NBS menjačima.
Izvršni odbor NBS je 30. oktobra oduzeo dozvolu za rad "Alta banci".
Novinar Milan Ćulibrk podsetio je u izjavi za N1 da je Radar, nedeljnik u kome radi, ranije pisao o načinu na koji je Davor Macura izgradio poslovnu imperiju, kao i da je zbog tih tekstova biznismen tužio taj nedeljnik.
"Posledica toga bila je tužba Macure da smo mu narušili ugled. Poslovni uspeh Davora Macure poklapa se sa dolaskom SNS-a na vlast 2012. godine, pogotovo u poslednjih deset godina, kada je uspeo da za kratko vreme izgradi poslovnu imperiju za koju bi na Zapadu verovatno trebalo mnogo više vremena“, rekao je Ćulibrk.
Kako je naveo, Radar je u više navrata objavljivao tekstove zasnovane na dokumentaciji koja je, prema njegovim rečima, pokazivala da je država podržavala pojedine Macurine poslovne poduhvate.
"U nekoliko navrata smo pisali tekstove u Radaru gde smo, na bazi dokumenata, pokazivali da ga je država čak i subvencionisala u tim poslovnim namerama. Mnoge poslove završio je zahvaljujući određenim povlasticama. Ne zaboravimo ni kupovinu IMT-a", rekao je Ćulibrk.
Ćulibrk je aktuelnu situaciju uporedio i sa periodom nakon ranije promene vlasti, kada su propadale poslovne imperije biznismena bliskih prethodnim vlastima.
"Nažalost, ovo nije prvi put. To smo gledali i posle poraza prethodne vlasti, kada je preko noći propala imperija gospodina Bogićevića i Farmakoma“, rekao je.
Kako on ocenjuje, slučaj "Alta banke" mogao bi da bude tek početak problema.
"Jer, u sastavu Alta grupe ima još kompanija koje su zavisile od nje", rekao je.
Na pitanje da li je bilo očekivano da "Alta banka" bude među prvim finansijskim institucijama koje će se naći pod pritiskom nakon promene vlasti, Ćulibrk je rekao da ga sam razvoj događaja ne iznenađuje, ali da ga iznenađuje brzina kojom se sve odvilo.
"Mene ne čudi, ali me čudi samo brzina kojom se to desilo i kako NBS nije reagovala mnogo brže, već odmah nakon izborne noći. Mada je bilo signala da se ta banka prazni i pre izbora, ali su se te glasine pojačale u utorak", rekao je.
Podsetio je i na naknadno saopštenje tužilaštva prema kojem je Narodnoj banci Srbije dat nalog da ispita šta se dešava u Alta banci.
Govoreći o stečajnom postupku, upozorio je da takvi procesi mogu dugo da traju i izrazio očekivanje da bi nova vlast mogla da ubrza postupak.
"Stečajevi propalih banaka mogu da se oduže. Nadam se da će nova vlast ubrzati taj postupak. Ne verujem da je tamo bilo mnogo građana koji su čuvali svoj novac", rekao je Ćulibrk.
