Dejan Bajramović, jedini pripadnik romske nacionalne manjine u Vranju koji je ikada participirao na visokom položaju u lokalnoj samoupravi, kao gradski većnik za manjine i to na početku mandata još uvek aktuelne vlasti, smatra da su Romkinje u Vranju i na jugu Srbije trostruko diskiriminisane.
- One su najpre diskriminisane kao žene, potom kao Romkinje, odnosno pripadnice romske nacionalne manjine, i na kraju zbog boje kože, iskreno govoreći.
O tome, najpre, svedoči procenat uposlenosti Romkinja u privatnim, pa i državnim preduzećima, te njihova nedovoljna zastupljenost u institucijama državnog i lokalnog upravnog i administrativnog aparata.
Taj je postotak daleko ispod onog koji je propisan zakonima, to je praktično jedna poražavajuća statistika za žene i devojke iz romske populacije – navodi Bajramović u izjavi za Vranje News.
U Vranju, prema podacima poslednjeg popisa, živi oko 4.500 do 5.000 Roma u naseljima Gornja Čaršija, Panađurište, Odžinka i Ciganski rid, kao i u tri naselja u Vranjskoj Banji (Ogoš, Burdinci i Saglamci), a ima ih u većem broju i u vranjskom selu Pavlovac.
Bajramović kaže da su žene procentualno zastupljenije u odnosu na muškarce u ukupnoj populaciji za nekih 3 do 5 odsto.
Bajramović, koji je facilitator u sklopu projekta „Romacted“ pod patronatom Saveta Evrope, podseća da su samo pojedini problemi u ovoj oblasti prevaziđeni, poput nekada ranih udaja Romkinja, što se u nastavku odražavalo na mogućnost školovanja, zapošljavanja i slično.
- Ali, mislim da je to bilo do pre petnaestak, dvadeset godina. Nema više te opšte etikete, mada postoje izolovani slučajevi.
Romkinje su u međuvremenu napredovale u obrazovanju, emancipaciji...
Znaju da sa nedovoljno znanja o životu i braku ulaze u začarani krug siromaštva, svesnije su toga.
Opreznije su i kada je reč o upoznavanju preko društvenih mreža, što potencijalno sobom nosi moguće zloupotrebe – navodi Bajramović.
On ističe da se Romkinje često susreću sa problemom nemogućnosti da nađu posao, iz razloga što poslodavci, čak i kad dobiju subvencije za to, izbegavaju da angažuju Romkinje za određena radna mesta u firmama.
- Dok sam bio gradski većnik za manjine nertko su mi dolazile Romkinje u kancelariju žaleći se da poslodavci ne žele da ih zaposle samo zato što su Romkinje.
Takođe se dešavalo da i u Zdravstvenom centru imaju probleme, da ih iako su među prvima u redu kod lekara uvedu u sistem i stave na poslednje mesto.
Postoje problemi i u Centru za socijalni rad, zgradi Gradske uprave, ali su individualne prirode u smislu da ih određeni službenici diskriminišu.
Jednostavno ne žele da Romkinjama ili Romima pruže uslugu na koju su obavezni po zakonu, da ih pravno i administrativno poduče kada je reč o osobama koje nisu pismene, ne žele da objasne neke stvari, jednostavnije im je da kažu „ajde beži, ti mnogo znaš“ i slično.
To Romkinje boli i pitaju se uvek da li su one građanke drugog reda - navodi Bajramović
On dodaje da je njegova organizacija radila neke projekte sa poverenicom za zaštitu ravnopravnosti.
- Imali smo istraživanje tako što su Romkinje i Romi zvali vlasnike stanova radi iznajmljivanja, ali čim bi zakupodavci čuli o kome je reč odmah bi se promenio ton u konverzaciji, načinu komunikacije i pristup celoj priči.
Zbog toga Romkinje imaju problem.
I kad treba negde da ode radi razgovora za posao i slično, nikada se Romkinja neće usuditi da ide sama.
Ili će to biti u grupi sa više devojaka, ili sa suprugom, momkom, roditeljima.
Boje se kako će ljudi reagovati na njih, plaše se za ličnu sigurnost, ima i straha od seksualnog uznemiravanja, što takođe postoji u praksi – navodi Bajramović za Vranje News.
LOKALNI AKCIONI PLAN
U Vranju je 2018. usvojen usvojen Lokalni akcioni plan (LAP) za poboljšanje položaja Romkinja i Roma. Podrazumeva stvaranje uslova na lokalnom nivou za bolju socijalnu uključenost, kao i za smanjenje siromaštva i suzbijanje diskriminacije prema Romkinjama i Romima, odnosno stvaranje uslova za pun pristup ostvarivanju ljudskih prava osoba romske nacionalnosti.
- LAP za poboljšanje položaja Roma obuhvata četiri oblasti - obrazovanje, zapošljavanje, zdravlje i stanovanje, kao i konkretne mere i aktivnosti kojima bi se poboljšao sadašnji nepovoljan položaj u ove četiri oblasti, kao i jasne mehanizme za praćenje ostvarivanje postavljenih ciljeva. Ove konkretne mere i aktivnosti prihvaćene su od strane lokalnih organa vlasti, a kako bi se plan sproveo u praksi, neophodno je u budžetima lokalnih samouprava i kod donatora obezbediti sredstva za njihovu implementaciju. Loša obrazovna struktura i visoka nezaposlenost karakterišu najveći deo romske populacije u Vranju i Vranjskoj Banji, dok su pojedina naselja posebno ugrožena. Loši uslovi života i neki elementi tradicionalnog načina života utiču i na lošu zdravstvenu situaciju, naročito žena – naglašava gradski većni za manjine Dejan Ivanović.
Specifični ciljevi u oblasti obrazovanja su potpuni obuhvat dece romske nacionalnosti u obrazovni sistem, obezbeđivanje kvalitetnog obrazovanja za što veći broj romske dece, minimiziranje osipanja romske dece iz obrazovnog sistema i unapređivanje obrazovanja odraslih Roma. U oblasti zdravstva, specifični ciljevi su poboljšanje dostupnosti zdravstvene zaštite za romsku populaciju, unapređenje životnog okruženja u romskoj zajednici, kao i unapređenje ostvarivanja prava Roma na zdravstvenu zaštitu. Lokalni akteri koji se bave pitanjima Roma su Gradska uprava, odnosno Gradsko veće, lokalni Savet za međunacionalne odnose, Kancelarija za zaštitu i ostvarivanje ličnih i kolektivnih prava romske nacionalne manjine, Centar za socijalni rad, Crveni krst, Dom zdravlja, obrazovne instistucije i Nacionalna služba za zapošljavanje.
Bajramović potencira da su Romkinjama poprilično pomogle obuke koje sprovode organizacije civilnog sektora u saradnji sa nekim lokalnim institucijama u obrazovanju, prvenstveno za tkanje, šivenje, obuke specifične za žene.
- Sad imamo zaposlen veći broj Romkinja u Vranju u privatnim, tekstilnim firmama, činjenica je da je to više nego ranije.
Jedna kategorija sada ima malo više obrazovanje, odnosno srednje, više, a u poslednje vreme imamo i grupu njih koje studiraju.
Kod svih sa višim obrazovanjem stvara se problem zaposlenja.
U jednom članu Zakona o zapošljavanju državnih službenika tačno stoji procenat u okviru koga bi trebalo da budu zaposleni pripadnici manjina, ali se to ne poštuje i to je problem političke konotacije koji pogađa ovdašnje Romkinje i predstavlja neku vrstu diskriminacije – navodi Bajramović.
On dodaje da iz romske nacionalne manjine postoji samo jedna Romkinja zvanično zaposlena u strukturama Gradske uprave, kao sekretarka Romske kancelarije.
Kao i jedan Rom u tržišnoj inspekciji.
Romkinje koje rade u zdravstvu angažovane su po projektu, dodaje Bajramović, kao i u vrtićima, školama gde se takođe primaju po projektu.
- Deo krivice za to snose i sami Romi i Romkinje jer u političkom smislu imaju nedvoljno obrazovane ljude koji su u stanju da izlobiraju bolji položaj i tretman za pripadnice romske zajednice.
Nema ko da inicira, zagovara i zastupa težnju da se i u odnosu na Romkinje i celu romsku populaciju primenjuju zakoni koji, inače, na papiru postoje – navodi Bajramović.
Milenković: Grad izdvojio 1,2 miliona za stručno osposobljavanje
Romima koji su uz podršku grada Vranja završili program obuke za različita zanimanja u sredu 17. juna uručeni su sertifikati u sklopu projekta "Povećanje zapošljivosti mladih Roma i Romkinja kroz model poslovnih simulacija i unapređenje poslovnih veština". Gradonačelnik Slobodan Milenković ističe da gradsko rukovodstvo preduzima mere na unapređenju položaja romskog stanovništva.
- To se pre svega odnosi na zapošljavanje i pružanje pomoći za pokretanje sopstvenog biznisa. Putem ovog projekta 120 mladih Roma u Vranju i Vranjskoj Banji biće obučeni i osnaženi kroz organizovanje niza aktivnosti koje povećavaju mogućnost zapošljavanja u lokalnoj zajednici. Uspešno smo sproveli stručno osposobljavanje 51 kandidata, a obuka dodatnih 69 kandidata biće završena do kraja juna. Lokalna samouprava za ove potrebe izdvojila je skoro 1,2 miliona dinara. Osnovni cilj sprovedenih obuka je smanjenje niskog nivoa zaposlenosti romske nacionalne manjine, posebno najugroženijih grupa, gde je najveći procenat žena. Samim konceptom omogućeno je učešće šarolike grupe korisnika, od onih sa osnovnom školom i skromnim veštinama, do onih sa završenim formalnim obrazovanjem. Uručivanje sertifikata smatramo dobrom osnovom da kroz saradnju javnog, privatnog i civilnog sektora unapredimo znanja i veštine mladih Roma, kao i uspešan pristup radnom angažovanju u lokalnoj zajednici - istakao je Milenković.
Bajramović je podsetio da je jedna od sekvenci tzv. „Dekade Roma“ i Lokalni akcioni plan za poboljšanje položaja Roma i Romkinja na području grada i gradske opštine Vranjska Banja, usvojen u maju 2018. godine za period od tri godine.
Podseća da i na nivou republike postoji Savez Romkinja koji se striktno bavi problemima žena, devojaka i devojčica, pripadnica romske nacionalne manjine.
Ipak, po njegovom mišljenju, najveći deo tereta u borbi za prava Romkinja i dalje nosi nekoliko romskih nevladinih organizacija, što je po njegovom mišljenju nedovoljno i „nema održivost“.
Smatra da je potrebna realizujuća strategija grada za Rome i Romkinje.
- Smatrao sam da sve akcije u prilog Roma moraju da idu kroz neke gradske, skupštinske odluke, da sve bude sistemski utemeljeno i da se to primenjuje u praksi, da se krene da se radi sa Romkinjama intenzivno.
Grad ima neke projekte sa Romima, sa par organizacija, vezane za prekvalifikaciju i dokvalifikaciju, između ostalog i Romkinja, ali je to nedovoljno - kazao je Bajramović.
IVANOVIĆ: Romkinje i Romi u Vranju nisu diskriminisani
Gradski većnik za manjine grada Vranja Dejan Ivanović u septembru 2019. godine potpisao je u sredu Memorandum o saradnji na realizaciji projekta "Povećanje zapošljavanja mladih Romkinja i Roma kroz model poslovnih simulacija i unapređenja poslovnih veština" sa Irenom Mladenović, koordinatorkom projekta i Zvezdanom Ramićem iz Romskog kulturnog centra u Vranjskoj Banji. Za 60 učesnika, pripadnika romske nacionalne manjine koji su završili srednju školu, organizovana je priprema za zapošljavanje u smislu pisanja CV-a. Za pedeset, pak, učesnika sa preko 50 godina biće organizovana prekvalifikacija ili dokvalifikacija za određena zanimanja, a sve s ciljem povećanja stepena zaposlenosti Romske nacionalne manjine.
Bivši većnik za manjine Dejan Bajramović smatra da je sve što se radi na taj način nedovoljno i šturo, da nije transparento od momenta rapisivanja konkursa pa nadalje.
- Mnoge Romkinje i ne saznaju sa konkurs, nešto se krije, postoji neka vrsta konspiracije, stvari nisu transparentne kada je u pitanju pružanje šanse svima da konkurišu i dođu do neke vrste podrške i uanpređenja položaja - smatra Baajramović.
Aktuelni većnik Ivanović, pak, insistira da u Vranju nema diskriminacije prema Romkinjama i Romima, ali da "ima prostora da se neke stvari poboljšaju" i da organi grada "rade na tome".
ULOGA NARODNOG UNIVERZITETA
Krajem 2019. godine Narodni univerzitet (NU) u Vranju, u sklopu projekta "Promena za Rome", započeo je obuku i obrazovanje odraslih lica iz romske populacije na teritoriji opština Bujanovac i Vranje. Slične projekte radi od 2017.U sklopu obuke 26 Romkinja obučeno je za osam različitih zanatskih zanimanja - frizer, kozmetičar, manikir, pedikir, krojač, šivač. Obuke su realizovane u Specijalnoj bolnici za rehabilitaciju Bujanovačka Banja, te privatnim firmama "Mikromodeli" i "Mistik Fit". Sertifikati koji su polaznicima uručeni u februaru ove godine priznati su u zemlji i inostranstvu. Direktorka NU Narodnog univerziteta u Vranju Gordana Dimitrijević za Vranje News navodi da je čak 80 odsto obuke bilo sastavljeno od praktičnog dela i da je bila vrlo korisna za Romkinje.
- To je dobar način edukacije, jer se kroz praksu najbolje uči. Ranijih godina bilo je nedoumica kod partnera na projektima kako će se ljudi iz romske populacije ponašati i snaći u vezi sa savladavanjem programa obuke, ali oni su se pokazali kao vredni, zainteresovani ljudi za ono što im se pokazuje. Ponekad imamo predrasude, ali praksa pokazuje da moramo raditi na tome da se menja svest ljudi, kako kod samih Roma, tako i kod poslodavaca i u celoj zajednici. Kada se uđe u proces edukacije, Romkinje i Romi zaista umeju da iznenade koliko su odgovorni i koliko prate obuku - navodi direktorka NU.
Dimitrijevićeva je za Vranje News rekla da je u planu da se mladim Romkinjama i Romima napravi probni rad u Likovnoj radionici koja radi pri NU u Vranju.
- Polaznici bi bili romska deca iz Surdulice, Vladičinog Hana i Prekodolca, dok je učešće romske dece iz Vranja otvoreno u svakom momentu. Taj bismo projekat realizovali sa Udruženjem Roma Intelektualac Januša Kurtića sa kojim imamo izuzetnu saradnju, kao i sa udruženjima Ofer Bujanovac i Romskim kulturnim centrom u Vranjskoj Banji sa kojima smo realizovali programe obuke - navodi Dimitrijevićeva.
Na kraju, mora se priznati da su i same Romkinje pomalo inertne, recimo kada je reč o prilici da o problemima koje imaju javno progovore.
Dve od njih, koje predstavljaju romske organizacije iz Vranja i svrstavaju se u "borkinje" za prava pripadnica romske nacionalne manjine, nisu se pojavile kao sagovornice u ovom tekstu, pravdajući se "velikim obavezama i zauzetošću".
Sa jednom je čak napravljen čvrst dogovor za intervju, poslata pitanja i zakazan dan za snimanje, ali se na kraju uprkos obećanju i više telefonskih poziva nije javila redakciji.
Druga je odmah odustala zato što "nema vremena".
Potrebno je, dakle, da sve strane u ovoj problematici daju mnogo više od sebe na popravljanju položaja Romkinja u ovom društvu.
Jer, između ostalog, razgovor o ovim bolnim temama je jedan od načina za njihovo razrešenje.
Prilog je realizovan u saradnji sa UG "NEXUS – Vranje", u okviru projekta „Unapređenje međuetničke saradnje Vranja i Tutina osnaživanjem žena i djevojčica pripadnica etničkih manjina i umrežavanje relevantnih aktera iz lokalnih sredina“.
Izradu ovog materijala podržala je Evropska Unija preko programa EU PRO. Za sadržaj su isključivo odgovorni Centar za javno zagovaranje demokratije (CEDEM) i portal Vranje News i on ne predstavlja neophodno stavove EU.
