"Sve srećne porodice su nalik jedna drugoj, svaka nesrećna je nesrećna na svoj način", citirao je početnu repliku iz romana Ana Karenjina dramaturg Goran Ibrajter, započinjući kao moderator "Razgovor sa stvaraocima" istoimene predstave Novosadskog pozorišta koja je odigrana druge večeri 41. Bornih pozorišnih dana u Vranju.
U razgovorima, kojima su prisustvovali predstavnici medija, pozorišni kritičari, članovi žirija i publika, učestvovali su i članovi ansambla Novosadskog pozorišta - Marta Bereš (Ana Karenjina), Atila Nemet (Karenjin) i Arpad Mesaroš (Vronski).
"U ovom, sada već nizu predstava, možemo govoriti o nesrećnim ženama koje su nesrećne svaka na svoj način.
Ana Karenjina, Jovanka iz predstave Pučina, pa i Sofka iako nismo gledali „Nečistu krv“ (otkazana zbog bolesti člana ansambla Narodnog pozorišta), ali ona uvek lebdi tu.
Stiče se utisak da se prilikom otvaranja vrata (deo veoma funkcionalne scenografije u predstavi, p.a) otvaraju nova vrata pakla kroz koja prolaze Ana, njen muž i ljubavnik.
Reditelj je ukazao na nameru da izmesti predstavu iz vremena Tolstoja, mada bih ja rekao da ste vi izneli Anu Karenjinu kao vremenski univerzalnu priču.
Predstava obiluje znacima i metaforama, od igre vratima, kao nosioca tih znakova", rekao je Ibrajter pitajući maestralnu Martu Bereš da li je dugo razmišljala o liku Ane.
Tokom razgovora o predstavi pomenuto je da je ono što je publika u Vranju mogla da vidi u gotovo tri sata efektivne igre na sceni zapravo "dvadeset i šest stranica teksta".
Ibrajter je naglasio da je ispoštovan siže romana.
"Projkovski (Dejan, reditelj, p.a) se poslužio dobrim sredstvom, nekoliko koreo scena ubrzavaju tok radnje i pokazuju bitne situacije, zbog toga su jako ekonomične.
Već smo rekli da je Projkovski obogatio ovu predstavu silnim znacima, prosto je teško pohvatati ih sve.
Više puta je isticano da je ova scenografija jedino nešto što aludira na epohu, no rekao sam da je ona apsolutno u funkciji predstave", kazao je moderator.
Na to je glumac Atila Nemet (Karenjin) rekao da je dekor "toliko funkcionalan da nosi predstavu".
Glumac Arpad Mesaroš (Vronski) potencirao je da je tema "jako teška", ali da glumci nisu osećali teškoću dok su radili na predstavi.
"Kada smo stigli do toga da ćemo raditi na sceni, već se sve znalo, sve je bilo isplanirano, pa je rad samo tekao lako.
Nije bilo poteškoća.
Rad sa Dejanom me podsetio na rad sa Aleksandrom Popovskim, čini se da makedonske reditelje uče da postupaju i "barataju" sa glumcima, jer je bitno znati kada ne treba forsirati", rekao je Mesaroš.
Ibrajter, koji i sam dolazi iz Vojvodine, kazao je da tamošnja publika ima priliku da češće gleda Novosadsko pozorište, za razliku od vranjske.
"Predana igra jeste karakteristika ovog ansambla, oni se uvek u punoj meri predaju.
Sa istom predanošću igraju studenti glume i sami glumci, od najmanjih do najvećih uloga, iako takve ne postoje", rekao je Ibrajter.
"Nismo razgovarali ni o Stanislavskom ni o Mejerholjdu, već da u svakoj sceni damo sto pedeset posto sebe", nadovezala se Bereš.
"Govorili smo o fatalnim osećanjima koja su vrvela u tih tridesetak ili četrdeset scena, a kada smo na kraju sklopili predstavu to je bilo nepodnošljivo zbog svog intenziteta, koji smo tokom izvedba morali preoblikovati.
Jer su se neki ljudi prosto otuđili pošto im je bilo previše intenzivno.
Morali smo spustiti loptu da bi empatija na pravi način došla do publike", kazala je Bereš.
Naredni format Razgovora sa stvaraocima zakazan je za ponedeljak uveče nakon Ivanovog samoubistva Gradskog pozorišta Semberija u Bijeljini, treće predstave koja će biti odigrana u okviru 41. Borinih pozorišnih dana.
Razgovor će takođe voditi dramaturg Goran Ibrajter.
Sve predstave na festivalu počinju u 20 časova.
