Penzionisani komandant Kopnene vojske Srbije (KoV), general- potpukovnik Milosav Simović, koji je dugo službovao u Vranju i ostao u najlepšem sećanju velikom broju Vranjanaca, kako je saopšteno pre izvesnog vremena osuđen je na kaznu kućnog zatvora od šest meseci, koju će izdržavati u prostorijama u kojima stanuje.
Kako piše Danas, u presudi Višeg suda u Nišu navodi se da je, navodno, "podatke koji su strogo poverljivi ili predstavljaju državnu tajnu učinio dostupnim nepozvanim licima“.
To je Simovićev advokat pre nekoliko dana demantovao u medijima, o čemu više možete pročitati ako kliknete OVDE.
A šta to piše u presudi Višeg suda u Nišu, iza koje, po rečima Simovićevog advokata, stoji "mašinerija pokrenuta da ukalja ugled generala".
U tekst presude, koja je dostavljena dnevnom listu Danas, navodi se da je general Simović naredio pojedinim pripadnicima Komande KoV da prekopiraju poruke iz njegovog službenog mobilnog telefona na privatni hard disk, kao i da prebace kopije vojnih dokumenata u njegov stan, što su oni učinili u periodu od 23. do 30. juna prošle godine.
Neposredno pre toga, 12. juna prošle godine, predsednik Srbije Aleksandar Vučić potpisao je ukaz kojim generalu Simoviću prestaje profesionalna vojna služba po sili zakona sa pravom na penziju, u koju je on formalno otišao u novembru.
Viši sud je ocenio da je general Simović prekršio Zakon o tajnosti podataka zato što je tim pripadnicima KoV kroz takve naredbe omogućio da ostvare uvid u „poverljivi“ sadržaj, iako su oni „nepozvana lica“ jer im takav sadržaj nije neophodan za obavljanje poslova iz delokruga njihovog rada ili nisu imali sertifikate za pristup podacima navedenog stepena tajnosti, prenosi Danas.
Presudom Višeg suda je u celosti prihvaćen Sporazum o priznanju „produženog krivičnog dela iz člana 98 stav 3 u vezi stava 1 Zakona o tajnosti podataka u vezi člana 61 stav 4 u vezi stava 1 Krivičnog zakonika“, koje je, kako se navodi, izvršio u uračunljivom stanju i sa umišljajem.
Sporazum o priznanju krivičnog dela, zaključen između Glavnog javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Negotinu Dragana Pejkića i okrivljenog Simovića, koji ga je i inicirao, potpisan je 28. oktobra prošle godine, a presuda niškog Višeg suda doneta je i postala pravosnažna već sutradan.
Simovićev advokat Krstović tvrdi da general Simović nije odao “nikakav tajni podatak” kako mu se stavlja na teret, niti je najveći deo dokumentacije imao ikakav stepen tajnosti.
„Okrivljeni je bio svestan da neovlašćeno sukcesivno nepozvanim licima čini dostupnim podatke koji su mu povereni u radu, a koji predstavljaju tajne podatke označene u skladu sa Zakonom o tajnosti podataka stepenom tajnosti ’strogo poverljivo‘ i ’državna tajna‘, pa je sve to i hteo, a bio je svestan da su njegova dela zabranjena“, navodi se u presudi, koju je potpisala sudija za prethodni postupak Gordana D. Petrović.
Prema presudi, general Simović je osim Zakona o tajnosti podataka prekršio i Zakon o vojsci, Pravila službe prepiske u Vojsci Srbije i Direktivu o načinu rada i postupanja sa tajnim podacima pri izvršenju poslova iz nadležnosti Ministarstva odbrane i Vojske Srbije.
U presudi se precizira da je on u inkriminisanom periodu dvojici zaposlenih u Komandi KoV predao jedan službeni mobilni telefon sa dva broja u kojem su se- u SMS, Viber i Whats app porukama i dokumentima – nalazili „strogo poverljivi“ tajni podaci koji su mu povereni u radu.
Ti pripadnici KoV jesu imali sertifikat za pristup podacima sa stepenom tajnosti „državna tajna“, ali tajni podaci nisu neophodni za obavljanje poslova iz delokruga njihovog rada, što ih čini „nepozvanim licima“.
Prema navodima suda, general Simović im je naredio da kupe prenosni hard disk koji će on platititi i da na njega između ostalog presnime svu pisanu komunikaciju – SMS, Viber i Woc ap- iz njegovog službenog telefona.
Zahtevao je, takođe, da skinute podatke „umnože kopiranjem i štampanjem u pisanom obliku“.
Presnimljeno je i kopirano sedam vrsta različitih podataka i dokumenata vezanih za MO, VS i Službu bezbednosti, a tajni podaci u više poruka nalazili su se u Dnevnim operativnim izveštajima Uprave za obaveštajno- izviđačke poslove Generalštaba VS.
U presudi Višeg suda se navodi i da je general Simović, takođe, „bez pravnog osnova ili ovlašćenja pretpostavljenog starešine“ organizovao prevoženje stvari i dokumenata iz kancelarije komandanta KoV u svoj stan, među kojima su bile i kopije vojnih dokumenata sa stepenom tajnosti „državna tajna“ i „strogo poverljivo“.
On ih je, navodi se, najpre neovlašćeno kopirao, pa naredio njihovo odnošenje u stan, čemu nije prisustvovao.
„Svih šest lica koja su prenosila predmetna dokumenta nisu imala pravo pristupa takvim tajnim podacima jer im nisu neophodni za obavljanje poslova iz deloktuga svog rada, nisu im predata u službene svrhe, a nisu imala ni sertifikate za pristup tajnim podacima navedenog stepena tajnosti“, dodaje se.
Prema navodima u presudi, u tim dokumentima nalaze se podaci o upotrebi VS, planiranju i opremanju VS prema direktivi predsednika Republike, angažovanju jedinica i elemenata za elektronska dejstva, obezbeđenju administrativne linije i kontrole Kopnenene zone bezbednosti, kao i oružanim snagama stranih zemalja.
U njima su i podaci o količinama i popuni municijom i ubojnim sredstvima po rodovima VS, razmeštanju skladišnih kompleksa za smeštaj ratnih materijalnih rezervi i lokacijama na kojima se nalaze ili „sistematizaciji formacijskih mesta samostalne formacije u ratu i organizaciona struktura organizacione celine sa samostalnom formacijom u ratu“.
General Simović će, dodaje se u presudi, izdržavati kaznu zatvora u prostorijama u kojima stanuje „bez elektronskog nadzora“, a ukoliko ih bude napustio jednom u trajanju preko šest časova ili dva puta u trajanju do šest časova sud će odrediti da ostatak kazne izdrži u Zavodu za izvršenje krivičnih sankcija.
Njemu je, takođe, izrečena mera bezbednosti „zabrana vršenja poziva, delatnosti i dužnosti na kojima se rukuje tajnim podacima u trajanju od dve godine, računajući od dana pravosnažnosti presude“.
Izrečena mu je i mera bezbednosti „oduzimanje predmeta“.
Glavni javni tužilac VJT u Negotinu Pejkić, ranije je kazao da je protiv Simovića „formiran predmet po krivičnoj prijavi Vojske Srbije“.
Predistražni postupak je vodilo Više javno tužilaštvo u Nišu, a predmet kasnije preuzelo i istragu vodilo VJT u Negotinu.
General Simović je, inače, u vreme prevremenog penzionisanja imao 58 godina i 37 godina vojne službe.
Deo javnosti je takvu Vučićevu odluku tumačio kao „politički čin“ jer „nije klimao glavom“, a neki mediji su podsećali da je reč, kako su navodili, o jednom od omiljenih generala u narodu, koji je napredovao zahvaljujući stručnosti (vidi okvir).
On je, osim dužnosti komandanta Kopnene vojske, obavljao i dužnost zamenika komandanta Kopnene vojske, komandanta Četvrte brigade kopnene vojske i 78. motorizovane brigade.
Bio je načelnik štaba 78. motorizovane brigade, načelnik odseka za operativno nastavne poslove štaba brigade, komandant motorizovanog bataljona, zamenik komandanta motorizovanog bataljona, kao i komandir motorizovane čete i protivoklopnog i streljačkog voda.
Tokom službe odlikovan je brojnim vojnim ordenima, spomenicama i priznanjima.
Godine 2013. godine proglašen je počasnim građaninom Leposavića, a 2016. mu je Sprska pravoslavna crkva dodelila orden Svetog cara Konstantina zbog zalaganja i saradnje sa crkvom.
Rođen je 1966. godine u Raški.
Operacija "Šivara" i da li je skinuta Simketova fotografija iz Doma Vojske u Vranju
Istoričar i prevodilac iz Niša Nebojša Ozimić napisao je prethodnih dana na svom blogu da je cilj operacije "Šivara", uperene protiv Simovića, bio je da general "bude uprljan", ali da "to nije uspelo".
"Ukupna šteta državi iznosila je 250.251 dinar, dok izdavanje sale nije bilo u njegovoj nadležnosti, već u nadležnosti potčinjenog komandanta. I to tada, pre tri godine. Generala Simovića poznajem više od deset godina. Veličina u svakom smislu. Njegovu popularnost u vojsci i narodu ne voli neko iz vrha Vojske — i to ne od juče — pre svega zbog konkurencije.
„Gašenje svetla“ i brisanje tragova
Poštujući njegovog naslednika, moram da kažem: nekorektno je gašenje svetla — „zbog njegovog ravnanja na desno“ i „zbog štednje struje“ — na zgradi Komande Kopnene vojske i celom kompleksu Doma vojske. Posebno kada se ima u vidu da je Simke, sa saradnicima, osvetlio obe zgrade, ulepšao grad i vojsku učinio ponosnijom.
Skinute su i fotografije svih najviših niških komandanata — od generala Lešjanina (1877), četvorice srpskih vojvoda, posleratnih generala Lebarića, Vučetića i mnogih čuvenih generala, a potom i branilaca od NATO pakta Pavkovića, Lazarevića, Dikovića, Živkovića, do Simovića. Te fotografije su posle osam godina stajanja na zidu u Domu vojske — skinute sa zida. A celina je izgledala estetski i istorijski usklađeno: otmeno, ponosno i veličanstveno. Zašto? Potpuno nepotrebno! Kako bi se naslednik generala Simovića osećao da je u Domu vojske – Novi Sad gde je službovao, neko skinuo i „renovirao nečiji rad“? U Vranju u Domu vojske naređeno je da se skine slika sa zida na kojoj je general Simović sa 35 oficira! Šta se to dešava otkada je omiljeni general skinuo uniformu?
Zašto je u zgradi vranjskog garnizona naređeno da se sve grupne fotografije na kojima se nalazi general Simović skinu? Verovatno i tu zbog „krečenja zidova“?
„Renoviranje“ Muzeja Kopnene vojske: pitanje motiva
U najavi je „renoviranje“ Muzeja Kopnene vojske, na koji su Srbija i Niš više od osam godina ponosni. Međutim, stiče se utisak da je poenta — brisanje dela generala Simovića. On je veoma stručan kada je u pitanju poznavanje istorije i poseduje talenat u uređenju prostora u kome dominiraju naše slobodarske tradicije i Vojska.
Ovo odgovorno tvrdim i kao istoričar i kao Nišlija
Muzej Kopnene vojske je ponos Niša i Srbije i kao takvog ga treba čuvati, a ne „renovirati“. Ako se to uradi, čini se neoprostiv greh i velika greška.
Ovaj muzej su posetile mnoge poznate ličnosti, a navodim samo neke: akademik Matija Bećković, akademik Slavko Terzić (istoričar), dr Mile Bjelajac, istoričar, dr Danica Grujičić, lekar, Efraim Zurof, direktor centra „Simon Vizental“, košarkaška reprezentacija Srbije na čelu sa selektorom Svetislavom Pešićem, Aleksandar Saša Đorđević, košarkaš i bivši selektor, Kornelije Kovač, kompozitor, Tanasije Uzunović, glumac, Dragan Pantelić, golman, Goran Šepa – Gale „Kerber“, muzičar, Ivan Miljković, najbolji odbojkaš sveta, kao i brojne druge vojne i civilne delegacije. Obišli su ga i svi državni zvaničnici – predsednik države, ministri odbrane, mnogi visoki rukovodioci iz Republike Srpske, skoro svi aktivni i penzionisani generali i Muzej je svima valjao, a pošto više nema idejnog tvorca Muzeja u toj zgradi, onda ga treba „renovirati“?
Po svemu sudeći, naslednik ima i „specijalan zadatak“.
Pritisci, penzionisanje i pokušaj diskreditacije
Simke nikada nije hapšen, niti je ikada nosio nanogicu. Hteli su namerno da ga uprljaju, jer od komandira voda do komandanta Kopnene vojske, 37 godina, nije imao jednu jedinu mrlju u briljantnoj karijeri, sada je očigledno da je neka mrlja na kraju morala da se napravi, jer je je nesumnjivo veliki autoritet u vojsci, a narod ga jednostavno voli.
U drugoj polovini prošle godine imao je velike neprijatnosti. Ne samo bilo koji general — retko koji čovek bi izdržao psihički pritisak koji je on izdržao. Verovali ili ne, ispred porodice i sebe stavio je vojsku, otadžbinu i državu. Njegova divna supruga, pravnik, uvek u dobru i zlu sa njim, kada je čula da je to uradio — a nije morao — vikala je na njega, ali ne vredi – tako je nasađen, kako ona kaže.
Posle briljantne karijere je penzionisan i prljan. Mislim da se radi o jedinstvenom slučaju u svetskim razmerama da je nekom generalu izrečena presuda dva radna dana pre skidanja uniforme.
Simke je godinama bio svetlost u tunelu. Neko je želeo da svetlost nestane potpuno. Osim pet meseci ranijeg penzionisanja, usledili su progon i prljanje. Ipak, uvek će ostati ono što je bio — simbol vojničke časti i ljudske dobrote.
Jedno je sigurno i apsolutno tačno. Od 26. avgusta 1988.godine kada je u Nišu na Pantaleju postao komandir voda, do 27. juna 2025. godine kada je predao dužnost komandanta Kopnene vojske u briljantnoj karijeri „m“ od mrlje nije imao. Od tada do 3. novembra 2025.godine bilo je nečasnih namera i postupaka prema generalu koji je u svako doba dana osećao vojnika kako diše, znao šta muči podoficira i šta želi oficir, a kao čovek imao izuzetan osećaj za unapređenje odnosa vojske i građana Niša i cele Srbije. Kada je optužen, ne želeći da se preko njega bruka vojska i država tj. želeći da izbegne suđenje, priznao je ono za šta ga terete, potpuno svesno stavljajući vojsku, otadžbinu i državu ispred sopstvenog interesa.
Podrška Simoviću
U više medija prethodnih dana pojavila se informacija da je grneralu Simoviću presuđeno "na osnovu jednog papira starog sedam godina, bez pečata, potpisa i oznake tajnosti", na kojem se nalazi "dnevni podatak za jednu jedinicu koja ne postoji već šest godina". U komentarima su ga podržali ratni veterani Vojske Srbije, koji su upitali - zar je to državna tajna i zar se zbog toga sudi generalu koji nikada nije ukaljao svoju, a ni čast drugih.
Takođe, član Predsedništva Srbija centra (SRCE) i narodni poslanik Petar Bošković izjavio je da bi odgovor na pitanje zašto je general-potpukovnik u penziji i časni oficir Milosav Simović osuđen na šest meseci kućnog zatvora trebalo da daju dva čoveka – načelnik Generalštaba Milan Mojsilović i direktor Vojnobezbednosne agencije Đuro Jovanić, iz čijih akcija je to i proisteklo.
“Mojsilović Simovića ni ne pominje u svom intervjuu datom Politici, ‘jer to nije važno’. Jovanić tu akciju naredio, zbog čega i kako – to znaju njih dvojica, koji očigledno imaju neke informacije koje javnost nema”, rekao je Bošković, kapetan bojnog broda u penziji televiziji Nova.
On je konstatovao da reći u optužnici suda u Negotinu, koji je imao taj slučaj, da je reč o dokumentima stepenovanim kao tajni, čoveku koji je 40 godina proveo u vojsci, od svoje četrnaeste, jeste u najmanju ruku smešno.
“Simke, ili kako smo ga mi zvali olovni vojnik, jer mislim da još uvek ima gelere u sebi, bio je častan oficir i do poslednjeg dana svoje službe je bio je kao komandant Kopnene vojske u suštini desna ruka načelnika Generalštaba”, objasnio je Bošković.
Poslanik Pokreta obnove kraljevine Srbije (POKS) pukovnik Ljubinko Đurković osudio je danas „način na koji je vlast sklonila generala Milosava Simovića“, dosadašnjeg komandanta Kopnene vojske Srbije i general-potpukovnika, ocenjujući da je reč o politički motivisanoj odluci.
Ističući da je Simović jedan od najčasnijih oficira koje je Srbija imala, Đurković je naveo u pisanoj izjavi da njegovo „prevremeno penzionisanje nije bio administrativni čin, već politički obračun“.
„On nije uklonjen zbog godina, već zato što je smetao. Smetao je onima koji nameravaju da Srbiju bez otpora uvedu u NATO, i kojima je bilo potrebno da se oslobode svakog oficira koji tom planu stoji na putu“, ocenio je Đurković, komandant odbrane Košara, saopštio je POKS.
