Jana Trajković Bogdanov, aktivistkinja stranke Srbija centar (Srce) i Dragan Antić, aktivista Ekološkog ustanka u Vranju, poručili su u otvorenom pismu u vezi sa uređenjem prilaza tvrđavi Marko kale, da odgovor rukovodstva grada na njihovu peticiju za sređivanje ovog kulturnog dobra pod zaštitom države smatraju "sramotnim".
"Da vas podsetimo da smo peticijom zatražili postavljanje osvetljenja, kamera i kontejnera na prilazu tvrđavi, jer smo taj prilaz detaljno očistili u akciji Zavrni rukave#1.
Poštovani gradonačelniče, izgleda da mi ne živimo u istom gradu i da vi upravljate nekim imaginarnim gradom u kome istitucije funkcionišu, ali stvarnost i realnost na terenu je sasvim drugačija.
U vašem odgovoru piše da je JKP Komrad ovu lokaciju u 2023. i 2024. godini ukupno čistilo 25 puta.
A, nakon svih tih brojnih čišćenja, prilaz tvrđavi je izgledao ovako", navodi se u pismu uz priložen video snimak u nastavku.
U tekstu otvorenog pisma se dalje podseća i na to da su deponije na putu do tvrđave i na samom prilazu "više puta od septembra 2023. prijavljivane Odeljenju za inspekcijske poslove".
"Ali je vaša reakcija, kao i reakcija JKP Komrad izostala.
Iz razloga vaše nebrige prema kulturnom dobru, mi smo sami preduzeli akciju čišćenja prilaza tvrđavi.
Akciji se priključilo tridesetak građana, pri čemu su očišćene dve lokacije - prilaz tvrđavi i divlja deponija u neposrednoj blizini.
Prikupili smo više od 100 vreća od po 120 litara đubreta, dok su kosti životinjskog porekla, otpad od pesticida, herbicida i fungicida ostavljeni da na bezbedan način uklone radnici JKP Komrad.
Ni to nisu uradili, sve dok nismo više puta prijavljivali Odeljenju za inspekcijske poslove da JKP Komrad ne sprovodi naloge sanitarnog i ekološkog inspektora.
Zbog toga vaš odgovor smatramo sramnim, jer niste u stanju da očišćenu deponiju zaštitite od ponovnog stvaranja iste, a očigledno je da vas to i ne zanima.
Ovako izgleda prilaz nakon našeg čišćenja za razliku od JKP Komrad koji je čistio 25 puta.
Pored toga, u odgovoru navodite da nema mogućnosti za postavljanje osvetljenja i kamera jer ne postoje izgrađeni elektroenergetski objekti.
U 21. veku kada planirate solarne panele, vi niste čuli za solarne reflektore i solarne kamere.
Pri svemu tome, sramno tvrdite da na pomenutoj lokaciji postoje kontejneri.
Možda su to nevidljivi (stelt) kontejneri?
Uglavnom deponija se i dalje stvara, što se može videti iz priloženog, a da vi ne želite da išta preduzmete da sačuvate kulturno dobro pod zaštitom države iz 6. veka", dodaje se u pismu.
U daljem tekstu navodi da je u odgovoru koji je stigao iz lokalne samouprave navedeno da je obavljeno čišćenje uz bedem i na okolnom terenu - prilaznom putu i stazi - za potrebe arheoloških istraživanja Narodnog muzeja u Vranju.
"Kako izgleda izvlačenje državnog novca za potrebe arheoloških iskopavanja, dokumentovaćemo kroz nekoliko činjenica koja pokazuju da vas i ljude koji upravljaju lokalnim ustanovama i preduzećima interesuje samo novac, a ne i potrebe građana.
Za projekat arheološkog iskopavanja iz 2022. godine JU Narodni muzej je od Ministarstva kulture dobila 950.000 dinara.
Od tog novca, JKP Komrad je dobilo 347.000 dinara za uređenje i čišćenje prilaza tvrđavi, raščišćavanje i navodno otkopavanje i zatrpavanje arheološkog lokaliteta.
Po tvrdnji direktorke JU Narodni Muzej Maje Aleksić, radovi su trajali od 26. septembar 2022. do 14. oktobra 2022, kao i 5. decembra 2022, a da je broj radnika na terenu varirao od dva do šest.
Pritom, angažovana su i osuđena lica u trajanju od 78 radnih sati.
Interesantno je da je korišćeno vozilo gradske uprave, sopstveni automobili i taksi služba i da su tih dva do šest radnika u ovom periodu, kao i zatvorenici, prevoženi pomenutom taksi službom u vrednosti od 84.000 dinara ili ti ukupno 114 vožnji.
U nekim danima je obavljeno i do dvanaest vožnji dnevno, a najčešće je bilo osam vožnji po danu.
Postavlja se pitanje - kako je makiomalno šestoro radnika ostvarilo osam do dvanaest vožnji u toku dana?
Poslovođi i licu zaduženom za bezbednost na radu je plaćeno 112.000 dinara, dok su arheolog - vođa projekta i arheolog - saradnik na terenu plaćeni 97.000 dinara.
Od ukupne sume predviđene za projekat, skoro polovinu novca uzeli su JKP Komrad i taksi služba.
Nigde u javnosti se JU Narodni Muzej nije oglasila o svojim otkrićima, kao što to obično rade svi arheolozi nakon završenih radova i sa ushićenjem objave svoje pronalaske.
Zato sumnjamo da se radilo o izvlačenju državnog novca za potrebe pojedinaca, dok s druge strane nema ni volje ni novca da se uredi, zaštiti i oživi kao turistička atrakcija - tvrđava Markovo kale.
Zato gradonačelniče, vaš odgovor na peticiju nema smisla, niti ste u odgovoru pružili neko rešenje za odbranu kulturnog dobra koje je pod zaštitom države, niti ste uvažili naše predloge koji predstavljaju jednostavno, praktično i jeftino rešenje za prevenciju od pretvaranja prilaza tvrdjavi u ponovnu deponiju, a to se na terenu već dešava", kaže se na kraju otvorenog pisma.
