Media i reform centar Niš, u saradnji sa Centrom za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu, Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju i Odborom za ljudska prava Vranje,organizuje seriju tribina i promociju publikacije "Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a?". Jedna od tribina održana je u četvrtak uveče u Vranju.
Građani juga Srbije svakog meseca kroz pretplatu, koja je parafiskalni namet, plaćaju RTS-u 82,5 miliona dinara.
Znamo da je ta pretplata nedovoljna i da RTS ima veliki problem sa finansiranjem, ali i mi imamo naš problem - a to je zašto mi za tolike milione ne dobijamo adekvatnu vrednost.
Tu nešto ne valja u sistemu; mi moramo jasno i glasno da kažemo da u Programskom savetu RTS-a nema nikog sa juga države, da u njemu sede apsolutno nestručni ljudi i sl, pa se samim tim nameće pitanje "zašto mi to dozvoljavamo" - istakao je Danijel Dašić, predstavnik Nacionalne koalicije za decentralizaciju, govoreći u Vranju na tribini o temi "Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a".
Dašić je insistirao na tome da se provincija mora izboriti za medijsku ravnopravnost regiona.
- Glavne, najčitanije i najkomentarisanije teme na lokalu ne dolaze ni do 30. minuta dnevnika RTS-a, nego ni do njihovog internet portala.
To je ono što treba da zabrine kolegijum RTS-a i uređivački odbor, da ih natera da se zapitaju "o čemu to mi izveštavamo".
Po inerciji, čak su i lokalne i regionalne televizije postale klonovi RTS-a, koji se bave samo političarima u svom gradu - rekao je Dašić.
Prof. dr Zoran Jovanović sa Filozofskog fakulteta u Nišu mišljenja je da se "stvari o kojima se mnogo priča u Srbiji, po pravilu ne budu urađene".
- Priča o regionalizaciji u Srbiji je priča u oblacima.
Kada je reč o RTS-u, nikoga, ali apsolutno nikoga od stručnjaka nema u Programskom savetu, niti ga ima tamo gde se odlučuje o novoj medijskoj projekciji i strategiji.
Imamo sjajne stručnjake koji žive u Beogradu, na dohvatu su im ruke, ima ih i u drugim gradovima, ali Centar nije zainteresovan za unutrašnjost, za provinciju.
BROJKE
- 43,5 odsto južnjaka smatra da RTS ne prepoznaje šta je javni interes njihovog regiona
- 38,9 procenata južnjaka smatra da je jug na RTS-u vidljv samo u političkim kampanjama i prilikom poseta zvaničnika
- 42,8 odsto ispitanika smatra da je jug nedovoljno vidljiv na RTS-u, a 18,4 da je potpuno nevidljiv
- 39,5 procenata građana juga smatra da RTS nedovoljno izveštava o temama van Beograda, dok 16,7 odsto smatra da su teme van prestonice potpuno zapostavljene
- 4,4 odsto građana juga smatra da se o decentralizaciji i ravnomernom regionalnom razvoju često govori na RTS-u
Ovako malo društvo, kao što je srpsko, koje se tako ponaša prema svojoj provinciji, rizikuje da stvori potpuno nemoćnu periferiju, periferiju koja je atrofirala i da stvori ljudi koji neće voleti Centar - rekao je Jovanović, profesor niškog univerziteta, koji je nakada kao profesor predavao masovne komunikacije na Pedagoškom fakultetu u Vranju.
Jovanović, koji je autor publikacije pod nazivom "Šta građani juga Srbije za svoj novac dobijaju od RTS-a", apostrofirao je još jedan veliki problem koji je pokazalo istraživanje u sklopu ovog projekta - 80 odsto sagovornika koji se pojavljuju na RTS-u su iz Beograda, 5,4 odsto iz Vojvodine i drugih krajeva Srbije, a samo jedan odsto je sa juga Srbije.
A na jugu živi oko 15 odsto stanovnika Srbije - rekao je Jovanović.
Novinar iz Vranja Vojkan Ristić konstatovao je da uzorak od nešto više od 1.000 ispitanika "nije relevantan" za ozbiljno istraživanje koje se podrazumeva kada je u pitanju javni servis kao što je RTS.
- Smatram, međutim, da je dobro što se otvorila ova tema.
Mi ovde na jugu imamo raskorak između onoga što ljudi iz Dopisništva RTS-a, koje ima razrađen i dobar sistem funkcionisanja, ovde rade na terenu i onoga što rade urednici u Beogradu.
Imamo emisiju "Ovo je Srbija".
Zašto bismo mi na jugu u toj emisiji svih ovih godina gledali da je pukla cev u Vojvode Stepe ili iskočio tramvaj iz šina u Beogradu.
Postojala je zamisao u vreme Sergeja Šestakova, Dušan Mitevića, da se proizvodi regionalna varijanta te emisije, gde bismo mi u ovom delu države gledali nekakvu "Hroniku jugoistočne Srbije", od Bora do Preševa.
Jeste da ne može sve da uđe na javni servis, ali mislim da se nedovoljno ceni dobar rad ljudi na terenu u unutrašnjosti.
Postoji problem termina, lošeg plasmana, jer mnoge stvari mogu da se plasiraju na alternativnim mrežama, odnosno na portalu RTS-a - rekao je Ristić.
LAZIĆ: Ljudi u Bujanovcu imaju percepciju nevidiljvosti
Novinar Nikola Lazić, vlasnik portala "Bujanovačke", ocenio je da je svako istraživanje u Srbiji diskutabilno, imajući u vidu problematično shvatanje pojma javni interes.
Jer, kako je rekao, gotovo svaki građanin na jugu smatra kako je njegov problem najvažniji i da ta priča treba da dođe "ne do RTS-a, nego do Vučića", kao i da o tome "neizostavno treba da se piše".
- S druge strane, dopisnici odavde, iz Vranja, Niša, Pirota rade profesionalno, ali verujem da su oni negde ograničeni zbivanjima koje diktira ceo društveni kontekst u kome živimo.
O Bujanovcu recimo, gde živim, izveštava se samo u situacijama tipa "šta hoće ovi Albanci, šiptarski teroristi" i slično, dok su druge teme od životne važnosti potpuno zanemarene.
Većina ljudi u Bujanovcu ima osećaj da su oni i njihovi problemi potpuno nevidljivi, ne samo za RTS, već za celu državu- rekao je Lazić.
BAJRAMOVIĆ: Romima neophodno više prostora na nacionalnom servisu
Dejan Bajramović, facilitator Saveta Evrope za program romske zajednice i predstavnik NVO Romska suza iz Vranja, rekao je da Romi godinama unazad potenciraju da emisije na jezicima romske manjine budu više zastupljene ne samo na nacionalnoj, već i na regionalnim i lokalnim televizijama.
- RTS ima emisiju na romskom, ali mislim da bi trebalo da promeni termin.
Drugo, moguće je uvećati produkciju, jer Vranje generalno, a i romska populacija u njemu imaju šta da ponude makar za nekoliko emisija godišnje o kulturi, folkloru, muzici i tradiciji Roma sa ovog područja.
Vrlo bi bilo bitno da to ide i preko satelitskog programa RTS-a, jer mnogo Roma odavde živi u zapadnoj Evropi.
Moje iskustvo u susretu sa njima govori da bi oni voleli da vide šta se dešava i ovde, a ne samo u Beogradu ili Vojvodini - rekao je Bajramović.
Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju zaključio je da u Programskom savetu RTS-a treba da sedi 30 ljudi iz 30 različitih gradova Srbije.
Profesor Jovanović kazao je da u RTS-u treba da se sprovede profesionalizacija i depolitizacija.
- Ovde niko ne nasrće na RTS, ne kritikujemo ih zato što ih mrzimo, već zato što želimo da budu bolji.
Javni servis podrazumeva i to da uvaži naše mišljenje, našu potrebu, i mišljenje onog iz Vranja, Niša, sa Stare planine, svakoga - zaključio je Jovanović.
Tribinu u Biblioteci Bora Stanković u Vranju organizovali su Media i reform centar Niš, u saradnji sa Centrom za medijska istraživanja Filozofskog fakulteta u Nišu, Nacionalnom koalicijom za decentralizaciju i Odborom za ljudska prava Vranje
Na tribinama u južnoj Srbiji govori se o potrebama i mogućnostima za veću zastupljenost tema od interesa građana juga Srbije zarad ostvarivanja prava na informisanost.
S ciljem što svrsishodnije diskusije i iznalaženja najboljih rešenja, u razgovorima učestvuju predstavnici medija, organizacija civilnog društva, akademske zajednice, donosilaca odluka i građani.
