Oko hiljadu Vranjanaca obratilo se lokalnom zaštitniku građana u 2025'

Nešto manje od hiljadu građana (972) obratilo se tokom 2025. godine kancelariji lokalnog ombudsmana Marka Tričkovića u
vezi sa ostvarivanjem i zaštitom svojih prava.

To je nešto više nego 2024. godine kada je 912 građana kontaktiralo ombudsmana, navodi se u izveštaju koji će biti premet izjašnjavanja lokalnih odbornika na sednici gradskog parlamenta u sredu 27. maja.

Od ovog broja, primljena je 171 pritužba, 493 građana primljena su na razgovor i konsultacije u prostorijama lokalnog ombudsmana, a telefonski razgovor je obavljen sa 308 građana.

Ombudsmanu se znatno češće obraćaju muškarci (76 odsto), dok su 24 odsto slučaja to bile žene.

Bilo je i pritužbi podnetih pisanim putem: od ukupno 8, u 4 slučaja radilo se o pritužbama koje se odnose na rad i postupanje republičkih organa i institucija, čija kontrola ne spada u nadležnost lokalnog ombudsmana grada Vranja.

Podnete su 2 pritužbe koje se odnose na postupanje pojedinaca – fizičkih lica zbog čega takođe nije mogla biti upostavljena nadležnost ovog organa, a preostale 2 pritužbe odnose se na postupanje i rad gradske uprave i nekih javnih službi čija kontrola rada spada u nadležnost lokalnog ombudsmana.

Čak 163 pritužbe podnete su usmenim putem.

Od ukupnog broja, u 125 slučajeva radilo se o problemima za čije rešavanje ne postoji nadležnost lokalnog ombudsmana grada Vranja, kojom prilikom se i nije vodio zvaničan postupak.

Ostalih 38 slučaja su spadali u nadležnost postupanja lokalnog ombudsmana.

"Ovim putem posebno se napominje i to da je više od 1.000 građana koji su se obratili lokalnom ombudsmanu lično (dolaskom u prostrije) kao i telefonom, kako je i nevedeno u statistici, zatražilo pomoć od ovog organa iz razloga jer nisu bili sigurni ili upućeni kome je potrebno da se obrate ili šta je od dokumentacije u konkretnom slučaju potrebno pribaviti radi podnošenja određenog zahteva ili obraćanja nekom organu ili službi.

"Lokalni ombudsman grada Vranja izražava zadovoljstvo što građani imaju poverenje u ovaj organ te, kako je praksa pokazala, prvo zatraže pomoć i savet dolaskom u naše prostorije pre samog odlaska u instituciju koja je nadležna za rešavanje konkretnog problema.

U ovakvim situacijama lokalni ombudsman obavlja razgovor sa građanima, pregledava eventualnu dokumentaciju – ukoliko ista postoji i, nakon toga, usmerava ljude na dalje korake koje treba preduzeti, dajući potrebne pravne savete a takođe im pruža i neophodnu stručnu podršku i informisanje o svojim pravima", piše u izveštaju.

Takođe u velikom broju slučajeva građanima je pružana pomoć u popunjavanju zvaničnih obrazaca radi predaje nedležnom
organu, štampanje propisa il pojedinih njihovih delova (zakona, pravilnika, uredbi i dr.) pomoć prilikom sastavljanja predstavki, žalbi, pritužbi i sl. kako bi se ubrzalo rešavanje problema sa kojima se suočavaju.

Kao i prethodnih godina najveći deo pritužbi građana tokom 2025. godine odnosio se na rad pravosudnih organa.

Ono na šta se građani najčešće žale a što se ponavlja iz godine u godinu je dužina trajanja sudskih postupaka. Neretko se dešava da građani negoduju na postupke koji traju duže od pet a u pojedinim slučajevima duže i od deset godina. Tome treba dodati i neslaganje sa sadržinom samih presuda smatrajući ih nepravednim, gde građani najčešće sumnjaju na korupciju kao i na nedozvoljene veze između suprotne strane sa sudom što na kraju, kako navode, rezultira nepovoljnim ishodom po njih. S obzirom na to da lokalni ombudsman grada Vranja nije nadležan da kotroliše rad pravosudnih organa, sve građane koji su se obratili povodom ove vrste problema, je najpre upoznao sa pravima koje imaju u tom smislu, a naročito sa odredbama Zakona o uređenju sudova kojima je uređeno je pravo stranke i drugog učesnika u sudskom postupku, na pritužbu na rad suda, kad smatra da se postupak odugovlači, da je nepravilan ili da postoji bilo kakav uticaj na njegov tok i ishod. Takođe svi pritužioci se upoznaju i sa pravima koje imaju u skladu sa Zakonom o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku koji predviđa i isplatu novčanog obeštećenja za štetu koja je građaninu izazvana povredom prava na suđenje u razumnom roku. Nakon obaveštavanja građana o njihovim pravima svi građani su upućivani i da se radi konkretne zaštite svojih prava obrate nadležnim organima (predsednicima sudova, Ministarstvu pravde i dr).

Tokom 2025. godine takođe je bilo pritužbi na rad javnih i privatnih izvršitelja i sam postupak prinudnog izvršenja. Ko i prethodnih godina najčešći problemi sa kojim su se građani suočavali i ukazivali u vezi sa radom izvršitelja generalno se odnose na izvršitenjsku tarifu odnosno naknadu, koja kako navode svakako nije primerena niti trenutnoj situaciji u društvu niti materijalnom položaju većine dužnika, naročito kada se uzme u obzir da te naknade za izvršitelje nekada višestruko premašuju iznos glavnog duga. Takođe građani su ukazivali i na bahataost i neprofesionalnost u radu izvršitelja. S obzirom da su ovo problemi sa kojima se suočavaju građani u celoj zemlji, Zaštitnik građana Republike Srbije je takođe u svojim izveštajima ukazivao na iste napominjući da je toj instutuciji upućeno puno pritužbi koje su se odnosile ina rad Ministarstva pravde i Komore javnih izvršitelja, u vezi sa postupanjem po pritužbama na rad javnih izvršitelja i vršenjem nadzora nad njihovim radom. Imajući u vidu značaj pomenutih problema Zaštitnik građana je Ministarstvu pravde i Komori javnih izvršitelja uputio mišljenje. Zaštitnik građana smatra, na osnovu pritužbi na rad Ministarstva pravde u vezi sa nadzorom nad radom javnih izvršitelja, da nije obezbeđena funkcionalnost u vršenju nadzora ministarstva, kao i da izostaje i dosledna primena propisa kojima je ta oblast regulisana, te u određenom broju slučajeva ministarstvo ne obaveštava pritužioce o ishodu postupanja po pritužbi, već im samo prosleđuje izjašnjenja pribavljena od javnih izvršitelja. Kada je u pitanju nadzor nad radom javnih izvršitelja, kroz pritužbe građana Zaštitnik građana je konstatovao da građani nisu u potpunosti upoznati sa ovlašćenjima nadzornih organa, te da neretko očekuju da ministarstvo/komora kroz postupke kontrole donesu odluke koje se tiču samog postupka izvršenja, odnosno da ukinu ili izmene odluku javnog izvršitelja.

Lokalni ombudsman grada Vranja je uzimajući u obzir svoju nenadležnost po ovim pitanjima, građanima pružao neophodnu stručnu pomoć, savete i instrukcije u vezi sa zaštitom svojih prava. Lokalni ombudsman grada Vranja sa žaljenjem konstatuje da je tokom 2025. godine neki oblik nasilja u porodici i dalje prisutan u našoj zajednici. Tome svedoči i veliki broj žena koje su se javile ovom organu ukazujući da trpe razne vidove nasilja (psihičko, fizičko, ekonomsko i dr.). Uprkos opšteprihvaćenom stavu našeg društva da je nasilje u porodici nedvosmisleno predstavlja vid nedozvoljenog, štetnog i kriminalnog ponašanja, koje se mora sprečiti i kažnjavati, svedoci smo činjenice da se radi o široko rasprostranjenoj pojavi, koja se javlja u raznim oblicima i često završava na najtragičniji način. Veliki broj ljudi je svestan i razume da je nasilje u porodici veoma prisutno ali o njemu uglavnom ćute. Razlozi za to su mnogobrojni. Počev od neznanja da je nasilje u porodici kažnjivo delo propisano Krivičnim zakonikom RS, mišljenja da je žrtva kriva jer svojim postupcima izaziva nasilje pa i do toga da je ostajanje u nasilnoj vezi ili braku lični izbor pa samim tim i odgovornost žrtve.

Ono što posebno napominjemo u ovom izveštaju da žene kao žrtve nasilja u porodici uglavnom nemaju poverenje u institucije
kao ni veru u to da će nasilnik biti kažnjen. Upravo zbog toga smatramo da veliki broj slučajeva nasilja ostaje neprijavljen. U svim slučajevima obraćanja lokalnom ombudsmanu povodom nasilja u porodici ovaj organ nakon pažljivog saslušanja žrtve istu najpre upoznaje se pravima koje žrtva ima u skladu sa domaćim i međunarodnim propisima, a naročito sa odredbama Zakona o sprečavanju nasilja u porodici koji je koji je donet krajem 2016. godine, i koji je u pravni sistem naše zemlje uneo nove – hitne mere u postupanju državnih organa a to su privremeno udaljenje učinioca iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj. U zavisnosti od slučaja, žrtve nasilja su upućivane i na Centar za socijalni rad Vranje kao i na „Odbor za ljudska prava Vranje – SOS telefon“ koji se konkretnije bavi rešavanjem ovakvih vrsta problema..

Što se tiče poslodavaca (institucije, preduzeća, privatni preduzetnici) određeni broj pritužbi odnosio se na zlostavljanje na radu (mobing). Kao najčešće slučajeve mobinga na koje su građani navodili ističu se uglavnom konstantne pretnje poslodavca otkazom kako bi se zaposleni držao u konstantnom strahu od gubitka posla, raspoređivanje na radna mesta koja ne odgovaraju stručnoj spremi zaposlenog, vika, vređanje, sprečavanje da se iznese mišljenje čak i kada se ono odnosi na poboljšanje organizacije kao i samog procesa rada i sl. Kada govorimo o mobingu veliki broj građana od lokalnog ombudsmana najpre traži savet o svojim pravima kako bi se upoznao o mogućnostima i svim aspektima i posledicama pokretanja samog postupka protiv mobinga, bilo kod poslodavca ili nadležnog suda. U razgovoru sa građanima lokalni ombudsman u velikom broju slučajeva primećuje da postoji strah kod pritužioca da pokrene sudski postupak protiv poslodavaca zbog nekog oblika zlostavljanja na radu. U pitanju je najčešće strah od otkaza, od prevelikih troškova koje ovakav postupak može da izazove (troškovi advokata, sudskih taksi i sl.), nepoverenje u pravosudni sistem koji po mišljenju građana štiti interes poslodavaca a ne zaposlenih. Svim građanima koji se obrate lokalnom ombudsmanu u vezi zlostavljanja na radu predočavaju se njihova prava koja imaju u skladu
sa Zakonom o sprečavanju zlostavljanja na radu a naročito karatkeristike postupka za zaštitu od zlostavljanja koja zaposleni ostvaruje kod samog poslodavca kao postupka pred sudom. Nakon upoznavanja sa svojim pravima građani se takođe i upućuju na nadležne organe i organizacije kojima se mogu obratiti radi zaštite svojih prava.

Takođe i u toku ove izveštajne godine građani su se žalili dane mogu da ostvare puno pravo na penziju jer im za određene periode osiguranja poslodavci nisu uplatili doprinose za penzijsko i invalidsko osiguranje. Zbog neuplećanih doprinosa od strane poslodavaca građani su, kako navode, postali socijalno ugrožena kategorija stanovništva iako su ispunili zakonom predviđene uslove za odlazak u penziju.

Nezaposlenost – Tokom 2025. godine kao i u ranijim godinama nažalost konstatujemo da je određeni broj građana grada Vranja, razočaranih u dugogodišnju nemogućnost nalaženja posla, tražio pomoć i od lokalnog ombudsmana u nalaženju bilo
kakvog posla radi obezbeđivanja osnovne egzistencije za sebe i članove svoje porodice. Kada govorimo o ravnopravnosti, ako se uzmu u obzir pritužbe – kako lokalnom ombudsmanu grada Vranja, tako i ostalim lokalnim ombudsmanima, kao i republičkom
Zaštitniku građana, dolazi se do zaključka da je neravnopravnost još uvek duboko ukorenjena u sve sfere javnog i privatnog života. Duboko ukorenjena i društveno prihvatljiva diskriminacija nad ženama, neraskidivo je povezana sa drugim faktorima
koji utiču na njihove živote, od kojih je najznačajnija ekonomska zavisnost od muških članova porodice. Stvarna zastupljenost žena na mestima donošenja odluka na republičkom i lokalnom nivou je i dalje niska. Rodna ravnopravnost znači jednak pristup
resursima i mogućnostima u jednom društvu za žene i muškarce, uključujući i učešće u ekonomskom životu i procesu donošenja odluka.

Osnaživanje žena i njihovo uključivanje u sve sfere javnog i privatnog života je od suštinskog značaja za ostvarivanje ljudskih prava. Uživanje jednakih prava, bez obzira na rod, pol ili bilo koje drugo lično obeležje, garantovano je svim međunarodnim instrumentima koje je Republika Srbija ratifikovala. Kada je u pitanju harmonizacija unutrašnjeg prava sa međunarodnim standardima, Srbija je u oblasti rodne ravnopravnosti postigla određeni napredak, na nivou donošenja propisa. Rad žena i muškaraca se i dalje različito vrednuje, u mnogim sredinama se podrazumeva da muškarci budu vlasnici imovine i donosioci odluka u domaćinstvu, a opšte su rasprostranjene i društveno prihvatljive patrijarhalne podele na muške i ženske poslove. Muški poslovi se tradicionalno vezuju za sferu produktivnog rada, dok se rodne uloge i poslovi žena vezuju za neproduktivnu sferu, odnosno rad u domaćinstvu i brigu o deci. Kako bi se ovakvo stanje promenilo, neophodno je uporedo raditi na ekonomskom osnaživanju žena, na razbijanju ustaljenih stereotipa o ženskom rodu, kao i na razvijanju efikasnog sistema zaštite žena od nasilja.

I tokom 2025. godine primetan je trend smanjenja broj obrađanja lokalom ombudsmanu grada Vranja od strane stanovnika susednih opština (Surdulica, Vladičin Han, Trgovište, Bosilegrad). Takođe za razliku od prethodnih godina u kojima su se
građani ovih opština u velikom broju lično obraćali lokalnom ombudsmanu, u toku 2021. godine najveći deo obraćanja je bilo telefonskim putem ili putem mejla.

Što se tiče pritužbi građana na rad Elektrodistribucije Vranje u toku 2025. godine, one su se kao i ranijih godina odnosile najpre na sumnju u očitavanje brojila kao i drastično uvećani računi bez promene navika. Dešava se da se zbog neočitavanja brojila na vreme iznosi na kasnijim računima budu enormno uvećani. Takođe ističe se i problem isključenja sa mreže za koje građani smatraju da je neopravdano i nehumano jer se prilikom isključenja navodno ne vodi računa o platežnoj sposobnosti i nemogućnosti redovnog izmirenja dugovanja. Većina građana koja se suočava sa ovim problemom nije u mogućnosti
da izmiri velike iznose računa koji su nagomilani u prethodnom periodu (najčešće zbog gubitka posla, teške ekonomske situacije i dr.) tako da uglavnom mole da im se odobri reprogram duga na više godina. Takođe kao i ranijih godina određeni broj građana se obraća lokalnom ombudsmanu sa pitanjem da li trebaju da plaćaju zastarela dugovanja.

Većina ovih pritužbi kao i u prethodnim godinama je neosnovana, naročito situacije u kojima građani nemaju finansijskih mogućnosti da izmire dospele račune. S obzirom da Elektrodistribucija Vranje nije javno preduzeće čiji je osnivač grad Vranje, lokalni ombudsman, uzimajući u obzir svoju nenadležnost, građanima daje savete o ostvarivanju svojih prava, a u slučajevnma kada oceni da postoji sumnja da im je radnjama Elektrodistribucije pričinjena šteta, graćane upućuje da se radi ostvarivanja i zaštite svojih prava obrate sudu i da u redovnom parničnom postupku zaštite svoja prava.

Pružanje zdravstvene zaštite u Zdravstvenom centru Vranje je takođe problem sa kojim su se građani suočavali tokom 2025. godine zboge čega se bilo pritužbi lokalnom ombudsmanu. Pritužbe su se kao i ranijih godina najčešće odnosile na problem
zakazivanja specijalističkih pregleda, predugo čekanje na pružanje zdravstvene zaštite a naročito loš odnos lekara prema pacijentima i neprofesionalno ponašanje ostalog medicinkog osoblja (medicinske sestre i tehničari). Veliki broj građana je negodovao zbog višesatnog čekanja na pregled, na lošu organizaciju rada i nedostatak medicinskog osoblja zbog čega se stvaraju ogromne gužve. U velikom broju slučajeva dešava se da ih izabrani lekar šalje kod specijaliste a specijalista ih vraća nazad po novi uput ili dodatne laboratorijske analize jer „nije dobro napisano“ trošeći im dragoceno vreme. U zavisnosti od vrste problema građani su nakon konsultacija sa lokalnim ombudsmanom upućivani da se obrate savetniku za zaštitu prava pacijenata pri lokalnoj samoupravi, zdravstvenoj inspekciji Ministarstva zdravlja, Zaštitniku građana RS i drugim
organima kako bi zaštitili svoja prava.

Kao i ranijih godina i tokom 2025. godine bilo je pritužbi na rad Republičkog fonda za penzijsko i invalidno osiguranje. One su se kao i do sada odnosile na probleme u ostvarivanju prava na penziju, neažurnost u donošenju konačnog rešenja o penziji,
nepriznavanje godina radnog staža ali i obračuna visine primanja. Neevidentirani podaci o stažu zbog toga što poslodavci nisu redovno uplaćivali doprinose ili nisu podnosili potrebne obrasce (M-4) su jedan od najčešćih problema zbog čega nastaju tzv.
„rupe“ u radnom stažu. U ovakvim slučajevima građanima je predočavano da se obrate nadležnim sudovima ali i Zaštitniku građana RS koji je ovlašćen da kontroliše rad RFZO u pogledu poštovanja prava građana, principa dobre uprave i zakonitosti rada.

Odnosi privatnog karaktera između komšija, rođaka kao i u porodici takođe su bili povod za dolazak u prostorije lokalnog ombudsmana. Kao problemi sa kojima su se građani suočavali ističu se uglavnom loši međuljudski odnosi koji kako krajnji ishod
rezultiraju uvredama kao i svađama zbog čega je neretko potrebna i intervencija policije kao i pokretanja krivičnih postupaka. Takođe građani su od lokalnog ombudsmana tražili informacije i savete o svojim pravima u vezi eventualnog pokretanja sudskih postupaka po osnovu susedskog prava - zaštita od imisija koje potiču od susedske nepokretnosti a kojima se ometa ili otežava korišćenje svoje nepokretnosti (prenošenje dima, čađi, buke, neprijatnih mirisa i sl.). Nerešeni imovinski odnosi i dugotrajni sporovi oko podele nasledstva, međa i zajedničkih dvorišta često decenijama kvare odnose između rođaka i komšija. Svim građanima koji su tražili pomoć ili savet u vezi ovakvih vrsta problema je objašnjena pravna procedura za zaštitu svojih prava i upućeni su da se obrate sudu radi pokretanja odgovarajućih postupaka.

I u toku ove izveštajne godine građani su se žalili da su im povređena potrošačka prava. Problemi su se odnosili na kvarove na kupljenim proizvodima kao i na reklamacije na proizvodima koji su kupljeni putem interneta. Uglavnom se radi o lošoj komunikaciji sa prodavcima prilikom podnošenja reklamacije koju prodavci u velikom broju slučajeva nisu hteli da uvaže kao i na dugom trajanju samog postupka zamene ili popravke kupljenih dobara. Trgovci često odbijaju reklamacije uz obrazloženje da su oštećenja nastala mehaničkim putem ili nepravilnim održavanjem, čak i kod nove robe.

Građani su takođe bili nezadovoljni uslugama mobilne telefonije, kablovske televizije i interneta. Kao i u prethodnim godinama lokalni ombudsman je u ovakvim slučajevima upućivao građane na postojeća udruženja za zaštitu potrošača, pre svega na Centar za zaštitu potrošača „Forum“ u Nišu.

Kada su u pitanju pritužbe koje su spadaju u delokrug rada lokalnog ombudsmana, iste su se odnosile na rad i postupanje gradske uprave kao i pojedinih javnih preduzeća i ustanova. Što se tiče pritužbi na rad Gradske uprave grada Vranja, kao i ranijih godina najveći deo pritužbi se odnosi na rad Odeljenja za inspekcijske poslove i Odeljenja komunalne milicije. Građani su najčešće nezadovoljni sporom reakcijom i selektivnom primenom zakona. Glavne zamerke na rad ovih organa su nepostupanje po prijavama gde se često dešava da inspektori i ovlašćena lica uopšte ne izlaze na teren ili to učine prekasno kada je šteta već učinjena. Nedostatak povratnih informacija je takođe nešto na šta građani ukazuju u smislu da retko dobijaju jasne podatke o tome šta je konkretno preduzeto nakon njihove prijave ili inicijative. Naravno i dalje se ukazuje na problem „prebacivanja nadležnosti“, naročito između komunalne milicije, komunalne inspekcije, inspekcije za zaštitu životne sredine, građevinske inspekcije i dr, gde građani za prijavu određenog problema često bivaju upućivani da se obraćaju svim ovim odeljenjima/službama ponaosob radi utvrđivanja ko je zapravo nadležan za rešenje problema. Takođe građani su se kao i prethodnom periodu žalili na „ćutanje administracije“ odnosno nedobijanja odgovora po upućenim pisanim prijavama ili velika kašnjenja u odgovorima. Problem buke iz ugostiteljskih objekata i preglasne muzike (naročito u letnjim mesecima) kao i širenja mirisa iz ventilacionih sistema je takođe nešto na šta su građani ukazivali kao problem koji im narušava kvalitet života,
a koji nadležni organi nisu rešili.

Što se tiče pritužbi na rad javnih preduzeća čiji je osnivač grad Vranje, u toke ove izveštajne godine kao i ranije bilo je puno pritužbi građana na rad JP „Urbanizam i izgradnja grada Vranja“. Građani su uglavnom negodovali zbog lošeg stanja gradskih
saobraćajnica i ulica ističući da se udarne rupe na kolovozu ne saniraju ažurno zbog čega dolazi i do velikih problema prilikom kretanja vozilima. Naravno tu je i problem nivelacije šahtova gde upali ili izdignuti poklopci oštećuju vozila. Pojava udarnih
rupa na kolovozu je najčešća u zimskom periodu i nakon zimskog perioda. Dodatni probelm predstavlja i činjenica da u slučaju povećanih padavina kiše i snega, te prilikom otapanja snega ili zbog same kišnice dolazi do formiranja bara koje prekrivaju uradne rupe čime se povećava šansa nailaska na rupu. Neke od tih rupa kako navode građani su velikih dimenzija i oštrih ivica, te nakon nailaska na njih se oštećuju ne samo pneumatuci već i ostali delovi trapa vozila čija popravka i zamena zahteva izdvajanje novčanih sredstava. Revolt građana je takođe prisutan kada se zbog radova na vodovodnoj ili kanalizacionoj mreži ukloni stari asfalt i rupe popune, one tako ostaju mesecima duž cele ulice čineći ulicu punu prašine i blata. Takođe veliki broj pritužbi se odnosio i na javno osvetljenje. Građani ističu da mesecima ne mogu da izdejstvuju zamenu pregorelih sijalica u svojim ulicama i ako su se više puta obraćali navedenom javnom preduzeću.

U toku ove izveštajne godine dosta građana se žalilo na rad JKP „Parking servis Vranje“. Žalbe su se odnosile na rad pauk službe i na selektivnost u odnošenju vozila ističući da pauk nosi manje automobile dok luksuzna vozila na trotoarima „zaobilazi“ a takođe i na prekomerno odnošenje vozila putem pauk službe i to u velikoj meri na mestima na kojima, kako navode građani, ne postoji opravdana i urgentna potreba za uklanjanje vozila, dok sa druge strane u samom centru grada i na mestima gde je veliki broj nepropisno parkiranih vozila pauk služba ne vrši redovno odnošenje vozila. Takođe kao i u prethodnim godinama bilo je pritužbi i na to da kazne koje preduzeće pričvrćuje ispod brisača vetrobranskog stakla na vozilu budu skidane od strane prolaznika ili usred vremenskih uslova (vetar, kiša) tako da korisnici parkiranja i ne znaju da su kažnjeni, te u tom slučaju građani smatraju da nema osnova za kažnjavanje te da treba da budu oslobođeni odgovornosti. Ovde se posebno napominje da ovakve pritužbe lokalni ombudsman nije razmatrao već je građane upućivao da svoje navode dokažu najpre kroz reklamaciju u
korisničkom servisu JKP „Parking srvis Vranje“. Ovo iz razloga što je Odlukom o javnim parkiralištima jasno navedeno da kada korisnik nije prisutan, kontrolor pričvršćuje nalog za plaćanje posebne parking karte ispod brisača vetrobranskog stakla vozila
korisnika i vrši fotografisanje vozila. Dostavljanje naloga smatra se urednim i kasnije oštećenje ili uništenje naloga ne odlaže plaćanje posebne parking karte. Tokom 2025. godine bilo je i pritužbi od strane stanara zgrada koji imaju povlašćene karte koji
smatraju da ovo preduzeće samo ubira prihod a ne rešava probleme. Ističu da plaćanje stanarske mesečne pretplate ne garantuje parking mesto, pa građani kruže po naselju tražeći slobodno mesto iako su uredno platili „rezervaciju“.

Što se tiče pritužbi na rad JKP „Komrad“ kao i ranijih godina one su se uglavnom odnosile na potrebu za češćim pražnjenjem kontejnera za smeće koje treba da bude po potrebi a ne isključivo u skladu sa nedeljnim rasporedom. Ovo se naročito odnosi na
određene lokacije u gradu kao i na pojedina mesta gde se nalaze prodavnice i veliki marketi gde se kontejneri vrlo brzo pune tako da bukvalno dan ili dva nakon pražnjenja kontejneri budu prepuni a dosta đubreta se zbog toga nalazi i pored samih kontejnera. To dalje kako ističi građani uzrokuje širenje neprijatnih mirisa i otežava kvalitet života. Prilikom mehaničkog pražnjenja radnici ovog preduzeća, kako se navodi, često grubo rukuju kantama, lome poklopce ili točkiće i time oštećuju imovinu. Takođe kao i ranijih godina dosta sugrađana se žalilo na problem pasa lutalica na ulicama koji se ne rešava
godinama unazad a za šta je nadležno ovo preduzeće.

Psi se nalaze na najfrekventnijim lokacijama u gradu (na šetalištu, ulazima u zgradama, ispred lokala) i građanu imaju osećaj da ovo preduzeće nema volje da sistemski priđe rešavanju ovog problema. Sve se češće se uočavaju veće grupe pasa kako cirkulišu gradom zbog čega građani imaju opravdani strah zbog toga, a pogotovo u situacijama kada sa sobom vode malu decu.
Takođe u 2025. godini dosta građana je se žalilo na akciju „izbacimo kabasti otpad“ koju organizuje ovo preduzeće. Akcija se kako ističu sprovodi samo u letnjim mesecima i kontejneri se postavljaju na malo lokacija u gradu. Akcija obično traje nekoliko dana (npr. vikend) nakon čega građani koji su kasnije obevešteni o tome nemaju mogućnost da izbace kabasti otpad. Mogućnost da građani mogu da izbace kabasti otpad trebala bi da bude dostupna tokom cele godine na više lokacija u gradu.

Tokom 2025. godine bilo je pritužbi koje su se odnosile na rad i postupanje JP „Novi Dom“ Vranje. Ono na šta su se građani najviše žalili je uglavnom kvalitet grejanja odnosno temperatura u stanovima za koju smatraju da često nije u skladu sa vremenskim uslovima kao i na nedovoljan dotok toplotne energije na pojedinim mestima. Takođe jedan broj građana smatra i da iznosi na računima za utrošenu električnu energiju nisu u skladu sa stvarno utrošenom energijom. Pritužbe često sadrže rečenice poput „Plaćam redovno grejanje a moram da palim klimu i trošim dodatnu struju“. U svim slučajevima građanima su predočavana njihova prava koja imaju shodno Zakonu o energetici kao i lokalnoj odluci koja reguliše ovu materiju – Odluka o uslovima i načinu proizvodnje, distribucije i snabdevanja toplotnom energijom.

Kada je reč o pritužbama na JP „Vodovod“ Vranje one su se kao i ranijih godina uglavnom odnosile na račune za utrošenu vodu. Jedan deo građana ističe da im je račun nejasan i da ne znaju šta konkretno plaćaju a takođe bilo je i pritužbi na to da se uplate ne proknjižavaju odmah te da zbog toga dobijaju opomene. Ovde napominjemo da je veći deo ovih pritužbi odbačen jer su se građani najpre obraćali lokalnom ombudsmanu grada Vranja, preskočivši zvanično obraćanje konkretnom javnom preduzeću u formi reklamacije na račune, kako bi se uvidom u njihovu evidenciju najpre utvrdilo stanje uplaćenih i proknjiženih uplata. Naravno pritužbe se često odnose i na sporost u reagovanju ovog preduzeća. Kada se desi havarija na ulici građani prilikom prijave problema dobijaju neodređene odgovore kada će ekipa izaći na teren. Takođe napon poravke radnici ovog preduzeća često ostave raskopanu ulicu ili trotoar nedeljama što otežava kretanje.