Nikolov: Skandalozan konkurs Tehničke škole u Surdulici

Bugarska javnost u Srbiji, ali i u matici "skandalizovana je događajima u vezi sa proslavom prve slave Svetih surduličkih mučenika, koju je mimo svih crkvenih kanona „kanonizovao“ Arhijerejski sabor Srpske pravoslavne crkve, na predlog vladike Eparhije vranjske Pahomija", napisao je u otvorenom pismu javnosti predsednik Kulturno informativnog centra (KIC) u Bosilegradu Ivan Nikolov.

- Čak i da je bilo takvih žrtava, one su žrtve za nacionalne ciljeve.

„Hrišćanski mučenici“ su oni koji su stradali za hrišćanske ciljeve u sukobu sa drugim veroispovestima.

A kako i piše u samom konkursu, oni su „stradali od bugarskog zločina u Prvom svetskom ratu na prostoru jugoistočne Srbije, Vardarske Srbije i Kosova u Surdulici – centralnom masovnom stratištu od 1915. do 1918. godine - navodi Nikolov.

On u otvorenom pismu dalje objašnjava da je konkurs bio namenjen učenicima osnovnih i srednjih škola i trebao je da podstakne „učenička razmišljanja o slobodi, otadžbini, prošlosti i viziji budućnosti i da iznedri lepe literarne i likovne radove koji bi dali dobre odgovore na zadate teme“.

Organizacioni odbor Tehničke škole Nikola Tesla u Surdulici i Crkvena opština Surdulica, ranije su uputili poziv učiteljima, nastavnicima i profesorima srpskog jezika i književnosti, nastavnicima i profesorima likovne kulture, veroučiteljima Republike Srbije i Republike Srpske i srpskoj dijaspori da učestvuju u devetom konkursu „Otadžbina i sloboda - prošlost, sadašnjost, budućnost”.

- Žiri za dodelu nagrada trebao je da bude sastavljen od profesora književnosti, pesnika i istoričara, a najbolji radovi trebalo je da dobiju po tri nagrade za najuspešnije literarne radove u tri starosne kategorije.

Manastir Hilandar i Eparhija vranjska su prvonagrađenim učenicima obečali specijalnu nagradu - sedmodnevni boravak na Zlatiboru.

Razume se, poziv za učešće na konkurs dobili su i direktori škola u Bosilegradu i Dimitrovgradu, u kojima uče deca pripadnika bugarske nacionalne manjine u Srbiji.

Za nagradu od sedam dana na Zlatiboru, deca Bugarske nacionalnosti u Srbiji trebalo je da se sa srpskom decom takmiče u opisivanju, osudi i gnušanju od „zločina“, koje je, ako je verovati direktoru škole „Nikola Tesla“ u Surdulici Nebojši Dojčinoviću i vladiki Pahomiju, navodno počinila Bugarska armija u Prvom svetskom ratu u Surdulici tako što je, onako odoka, pobila nekih 30.000 Srba?! - čudi se Nikolov

Problem je, dodaje on, ne samo pedagoške prirode.

- Problem su i manjkave istorijske činjenice.

Problem je i moralne prirode – jedna hrišćanska pravoslavna crkva umesto da propoveda ljubav i razumevanje među vernicima, spušta se na nivo političke propagande, koristeći pritom, blago rečeno, sporne vojno-propagandne dezinformacije iz vremena Prvog svetskog rata.

Ne prezajući od problematičnih geografskih naziva, kao što je „Vardarska Srbija“ - navodi Nikolov.

Prvi je, kaže Nikolov, oštro reagovao bugarski poslanik u Evropskom parlamentu Andrej Kovačev koji je rekao: „Osnovna ideja Evropske unije je da prevaziđemo ono što nas deli, diskriminaciju, govor mržnje – ono što su uradile zemlje Zapadne Evrope".

- Na veliku žalost, naša susetka Srbija nije zaboravila inerciju iz prošlosti. Ono što se sada radi u Surdulici je loša navika iz prošlosti – da se raspisuju konkursi u školama o tome koliko su loši i šta su uradili „bugarski zločinci“.

Kategorički protestujem protiv pokušaja da se ponovo koristi takav govor mržnje protiv Bugarske, da se manipuliše istorijom.

To nije evropsko ponašanje. To su ostaci prošlosti koje treba prevazići putem evropske integracije.

Nedopustivo je da u tome učestvuje Srpska pravoslavna crkva zajedno sa školama. Da ne govorimo o tome da se u tom konkursu govori o nekakvoj geografskoj oblasti nazvanoj „Vardarska Srbija“, očigledno se ima u vidu Makedonija.

To je ne samo nostalgija iz prošlosti, več i nedopustivo iskrivljavanje istorije.

Dovoljno je što je Makedonija decenijama bila podvrgnuta žestokoj srpskoj okupaciji – kako u vreme Kraljevine Jugoslavije, tako i u vreme komunističke Jugoslavije i to se više ne može trpeti.

Nadam se da se se mnogo toga neće ponoviti i mi želimo, ja želim jednu zaista evropsku budućnost Republici Srbiji i svim srpskim građanima.

Nadam se da će imati snage da prevaziđu ono što nas je razdvajalo u prošlosti - citirao je Nikolov Kovačeva.

Oštro su reagovali i njegov kolega poslanik u Evropskom parlamentu Angel Đambazki, Kulturno-informativni centar u Bosilegradu i Ambasada Bugarske u Beogradu i mnogi drugi, podseća Nikolov.

- Na Dan Evrope, na sajtu Ministarstva inostranih poslova Republike Bugarske pojavila se vest da je surdulički konkurs ukinut energičnom akcijom ministra spoljnih poslova Bugarske g-đe Ekaterine Zaharieve i ambasadora Bugarske u Srbiji Radka Vlajkova.

Ako je Srbija zaista napravila presedan obuzdavajući svoje „patriotske“ jastrebove koji iživljavaju svoj „patriotizam“ u sukobu sa drugima, to bi bio prvi praktični korak na putu rešavanja nagomilanih problema bugarske nacionalne manjine u Srbiji, poboljšnju tradicionalno loših srpsko-bugarskih odnosa, nacionalnom pomirenju dve zemlje i napretku Srbije ka članstvu u Evropsku uniju.

Podsetimo da je taj proces u odnosima između Mađarske i Srbije praktično započeo 2013 godine. Zajednička komisija je popisala srpske žrtve ubijene od strane Mađara 1942. godine i mađarske žrtve ubijene u srpskim odmazdama 1944/45.

Oba parlamenta su izglasala deklaraciju o pomirenju, a predsednici Mađarske i Srbije odali su poštu žrtvama.

Na ovom prostoru, prošle godine zbog žestokog otpora predsednika opštine Bosilegrad i predsednika Nacionalnog saveta bugarske manjine Vladimira Zaharijeva i vladike Pahomija, nije uspela inicijativa Kulturno-informativnog centra u Bosilegradu i Demokratskog saveza Bugara o odavanju pošte civilnim žrtvama ubijenim u divljačkom četničkom napadu pod komandom Koste Pečanca 15. maja 1917. godine i nacionalnom pomirenju Srba i Bugara.

Tim povodom policija u Bosilegradu je oduzela spomen ploču sa imenima žrtava, a Bugarska je prekinula sve zvanične veze sa Vladimirom Zaharijevim - podseća na kraju Nikolov.

Najnovije vesti

Foto ustupljena fotografija www.vecteezy.com Katar ponovo najbolji u Aziji »

Vranje - U Kataru je po osamnaesti put održan Azijski kup, smotra najboljih fudbalskih selekcija Azije. Ovo kontinentaln...