Nikolov odgovorio Stojkovu: NSB vodi ideološku borbu protiv KIC-a

Vranje/Bosilegrad - "Stefan Stojkov zaboravlja da je najveći problem u odnosima Srbije i Bugarske upravo problem položaja bugarske nacionalne manjine u Srbiji, i to baš u vreme dok je on u tandemu sa Vladimirom Zaharijevim na čelu Nacionalnog saveta Bugara", saopštio je Ivan Nikolov, predsednik Kulturno-informativnog centra (KIC) u Bosilegradu, nastavljajući polemiku sa čelnikom Nacionalnog saveta Bugara (NSB) u Srbiji.

"Za to vreme bugarska manjina u Srbiji je po zvaničnim statističkim podacima bukvalno prepolovljena i nalazi se na pragu nestanka.

Opštine u kojima živi su najnerazvijenije u Srbiji.

O stanju u oblasti ljudskih i manjinskih prava i ugrožavanja prirodne sredine se neprestano bruji u Evropskom parlamentu.

I na kraju, mladi Bugari masovno odlaze iz Srbije, s namerom da se nikada više ne vrate", navodi Nikolov.

Podsećanja radi, razmena saopštenja na relaciji KIC (Ivan NIkolov) - Stefan Stojkov otpočela je posle 8. novembra, kada je policija, po nalogu Višeg suda u Vranju, pretresala prostorije KIC-a u Bosilegradu i oduzela 23 primerka knjige Elegija o Krajištu, autora Edvina Sugareva, a Sugareva i još sedmoricu bugarskih državljana istog dana vratila sa granice u momentu kada su putovali u Bosilegrad, na promocije upavo te knjige.

Sve su pratile oštre diplomatske reakcije sa bugarske strane i napisi u medijima u Srbiji i Bugarskoj.

Nikolov pretpostavlja koji su razlozi za nepodobnost ove knjige u Srbiji i odakle vetar duva.

"Činjenica da autor knjige Edvin Sugarev, kao generalni konzul Republike Bugarske u periodu od 2015. do 2019. godine, detaljno opisuje svoje utiske o predsedniku opštine Bosilegrad Vladimiru Zaharijevu, način na koji je izabran u Nacionalni savet Bugara, ali i činjenica da u naredbi o pretresu ima jedna rečenica u kojoj se tvrdi da je knjiga zabranjena početkom jula 2023. godine zbog toga što, navodno, sadrži materijal protiv interesa Republike Srbije, odnosno separatističke i secesionističke stavove koji diskredituju nosioce vlasti u Republici Srbiji i BIA, navela me je na zaključak da je cela priča krenula sa lokala, pa sam to u svojim javnim komentarima i rekao.

Nije mi poznato da je knjiga zabranjena, niti da u Srbiji postoji spisak zabranjenih knjiga.

Da li je neka knjiga opasna po nacionalne interese Republike Srbije, valjda to treba da utvrdi sud posle provedenog dokaznog postupka ili da barem o tome odluči neki drugi nadležni državni organ", smatra Nikolov.

Posle njegove prve reakcije, usledilo je saopštenje NSB.

"Očekivao sam da će Savet izneti svoj stav o pretresanju Kulturno-informativnog centra, oduzimanju knjige Elegija o Krajištu i zabrani ulaska Edvinu Sugarevu u Srbiju.

Ipak se radi o instituciji koja, između ostalog, ima ingerencije i u kulturi i treba da ima principijelan stav kada se neko brutalno obračunava sa bugarskim knjigama i njihovim autorima.

Umesto toga, Stefan Stojkov u saopštenju pominje opšte stavove o tome šta bi to, po zakonu, trebalo da bude Nacionalni savet Bugara – nepolitički organ koji se stara o obrazovanju, informisanju, zvaničnoj upotrebi bugarskog jezika i pisma i kulturi.

Dakle, sve ono što sadašnji Nacionalni savet Bugara nije.

Zaboravio je da pomene još jedan zadatak NSB koji se kao crvena nit provlači u njegovom radu u zadnje dve decenije – ideološka borba protiv KIC Bosilegrad i još jedne nevladine organizacije", navodi Nikolov.

On dodaje da, kada je reč o ingerencijama Saveta koje Stojkov pominje, stvari ne stoje dobro.

"Obrazovanje na maternjem bugarskom jeziku je najteži problem sa kojim se bugarska manjina suočava u poslednje tri decenije i nikako da bude rešen.

Informisanje, i kada je na bugarskom jeziku, ima problem sa slobodom javne reči i novinarskom etikom.

Zvanična upotreba jezika i pisma praktično ne postoji.

A kakva nam je kultura, to smo videli upravo 8. novembra, kada se desio skandal sa pretresom KIC-a, oduzimanjem knjige i zabranom ulaska piscu Edvinu Sugarevu", navodi Nikolov.

On podseća na reči Stojkova iz saopštenja, gde kaže da je "prioritet u radu sadašnjeg nacionalnog saveta učvršćivanje uzajamnih odnosa između Srbije i Bugarske, obrazovanje na maternjem jeziku i obezbeđivanje stabilnog finansiranja medija na bugarskom jeziku u Srbiji”, te da su sve kritičke primedbe, odnosno napadi i optužbe ka njemu i Nacionalnom savetu kojeg on predstavlja, usmereni protiv ugleda Nacionalnog saveta, čime se, kako je Stojkov ranije napisao, "nanosi velika šteta svim Bugarima u Republici Srbiji"?

"Kaže Stojkov, da bi se vrlo radovao da odnosi između Srbije i Bugarske postanu kao odnosi između Srbije i Mađarske!

A, ko je doveo do toga da ti odnosi ne budu takvi?

Srbija i Mađarska su zajedno podigli spomenik Janošu Hunjadiju i Beogradu i mađarskim žrtvama u Novom Sadu i sada svake godine srpski i mađarski zvaničnici odaju poštu i pružaju ruke jedni drugima u znak pomirenja.

Vladimir Zaharijev i Stefan Stojkov su, uz pomoć vladike Pahomija, 2017. godine odbili da postave jednu skromnu spomen ploču sa imenima nevinih žrtava stradalih od ruke četnika Koste Milovanovića Pečanca 15. i 16. maja 1917. godine.

Štaviše, odbili su da tim povodom prime potpredsedsednicu Bugarske Ilijanu Jotovu.

Piše sve o tome u zabranjenoj knjizi Edvina Sugareva.

A, zaista je to bila prilika da bugarski i srpski zvaničnici zajedno odaju poštu nevinim žrtvama pred tom pločom, pruže ruke jedni drugima i otvore novu stranicu u srpsko-bugarskim odnosima.

Tandem Zaharijev - Stojkov, uz sasluženije vladike Pahomija i još ponekih, to nisu dozvolili i sada ubiremo plodove tih njihovih patriotskih postupaka.

Uzalud nas smeštaju u 18. i 19. vek, uzalud nas prave nesposobnima i taocima prošlosti.

Ipak, 18. vek je bio vek prosvetiteljstva.

U tom veku stvarali su veliki evropski umovi kao što su Edmond Berk, Šarl de Monteskje, Volter, Žan Žak Ruso, Deni Didro, Rene Dekart, Spinoza, Imanuel Kant i mnogi drugi.

U to vreme u Bugarskoj Otac Paisij piše Istoriju Slaveno-Bugarsku, u Srbiji Dositej Obradović propoveda knjige, braćo moja, knjige, a ne zvona i praporci.

I niko im nije pravio pretrese u manastirskim ćelijama i oduzimao knjige.

U nedostatku boljih argumenata, Stefan Stojkov koristi otrcane fraze iz vremena Miloševića o profesionalnim Bugarima, ličnim interesima i sl.

Ako je biti Bugarin nešto loše, onda koga on kao predsednik Nacionalnog saveta Bugara predstavlja i da li to možda radi besplatno?

Što se nesposobnosti tiče, ima zaista stvari za koje nismo sposobni.

Na primer, nismo sposobni da napravimo poseban birački spisak u kome je broj birača veći od broja popisanih Bugara u Srbiji.

Nismo sposobni da iz sela u kome ima jedva petnaestak stanovnika, prebrojimo stotinak i više glasova na lokalnim izborima, ili na izborima za Nacionalni savet Bugara.

To zaista nismo sposobni, zbog etičkih principa, zbog demokratskih načela i poštovanja zakona.

Učestvovati u tome, znači biti saučesnik u organizovanom izbornom kriminalu da bi se dobila vlast, zbog same vlasti i privilegija koje ona nosi.

Znati i razumeti prošlost ne znači biti talac prošlosti.

Spoznaja prošlosti nam je potrebna da bismo razumeli uzroke sadašnjosti i da bismo mogli da predvidimo budućnost.

Zaboraviti prošlost, znači ponoviti je na još brutalniji način", zaključuje Nikolov iz KIC Bosilegrad.

Najnovije vesti

Foto ustupljena fotografija www.vecteezy.com Katar ponovo najbolji u Aziji »

Vranje - U Kataru je po osamnaesti put održan Azijski kup, smotra najboljih fudbalskih selekcija Azije. Ovo kontinentaln...