Vranje/Frankfurt - "Radi se o moći i o politici. Radi se o pohlepi i o korupciji. Radi se o izdaji i o idealizmu. I radi se o litijumu, najlakšem metalu na svetu — i najvrednijem. To je materijal od koga se prave trilere. Ali ovo nije roman. Ova priča je stvarna. Odigrava se u stvarnom životu i dešava se upravo sada, pred našim očima — čak i ako to ne primećujemo, zato što ne gledamo", piše o situaciji u Srbiji nemački liberalno-konzervativni magazin "Tichys Einblick" (Tišijev uvid).
Svaki triler prikazuje borbu između dobra i zla, piše "Tichys Einblick" i dodaje kako junak nije uvek potpuno dobar, a zlikovac nije uvek potpuno zao. Ali u suštini uloge su dovoljno jasno dodeljene da publika ne bi bila zbunjena, navodi ovaj magazin čiji tekst N1 portal prenosi u celosti.
Poglavlje 1: Dobri momak
Dragan Šolak je prototip preduzetnika i samostalno stvorenog milijardera. Godine 1990, sa samo 26 godina, osnovao je VANS, jednu od prvih filmskih i TV produkcijskih kuća u tadašnjoj Jugoslaviji. Deset godina kasnije osnovao je lokalnu kablovsku televizijsku mrežu u svom rodnom Kragujevcu u današnjoj Srbiji. Uz strana rizična ulaganja, pretvorio je malu mrežu u prilično veliku kompaniju: United Grupu. Godine 2003. grupa je postala prvi operater u Srbiji koji je uveo brzi širokopojasni internet.
Jedna od najvažnijih podružnica United Grupe je United Media. Između ostalog, ona upravlja TV kanalom N1. Kablovski kanal osnovan je 2014. i emituje vesti 24 sata dnevno. N1 ima sedište u Beogradu i sestrinske kanale u Ljubljani (Slovenija), Sarajevu (Bosna i Hercegovina) i Zagrebu (Hrvatska).
Porodica kanala je veoma popularna u čitavoj jugoistočnoj Evropi — naročito u Srbiji, gde je gotovo poslednji izvor informacija nezavisan od vlasti. U svom ciljanom području, bivšoj Jugoslaviji, N1 je dostupan svuda preko kabla (ili bolje rečeno: bio je dostupan; na to ćemo se vratiti uskoro).
Tokom godina, Šolak je doveo nekoliko investitora visokog kalibra u United Group, uključujući Džordža Soroša i, najskorije, gigantsku američku investicionu firmu KKR (koja je donedavno imala velike udele i u izdavačkoj kući Axel Springer). Nikada nije bilo problema — ili bar nikada ništa nije procurelo, što mnogo govori u međunarodnoj medijskoj industriji.
Svi investitori su, naravno, temeljno proveravali Šolaka i United Grupu; u investicionom poslu to se naziva “due diligence” (dubinska analiza). Nikada nije bilo primedbi. Investitori su ulagali velike sume, ostajali neko vreme, a zatim prodavali svoje udele — sa profitom i bez ijedne teške reči.
Tako je išlo 25 godina, i svi su bili zadovoljni: Šolak, investitori United Grupa i gledaoci N1. Sve do sada.
Poglavlje 2: Zlikovac
Aleksandar Vučić je isključivo političko biće. Sa 23 godine, 1993, pridružio se Srpskoj radikalnoj stranci (SRS), koja je ultranacionalistička čak i po srpskim standardima, i iste godine izabran je u Narodnu skupštinu kao poslanik te stranke. Dve godine kasnije postao je generalni sekretar stranke. Nakon što je SRS osvojila lokalne izbore u Beogradu 1996, postao je dobro plaćeni direktor jednog gradskog sportskog i kulturnog centra.
Bitak određuje svest.
Tokom kosovskog rata, Vučić je postao ministar informisanja pod predsednikom Slobodanom Miloševićem. Jedan od njegovih prvih zvaničnih poteza bio je uvođenje kazni za novinare kritične prema vlasti i zabrana stranih TV kanala. Do 2008. bio je odlučan protivnik bilo kakvog približavanja Srbije EU.
Kada je javna podrška SRS-u opala, promenio je stranku i politički stav: preuzeo je visoku funkciju u novoj “Srpskoj naprednoj stranci” (SNS), koja se zalaže za pristupanje Srbije EU. Od 2014. EU je zvanično uvrstila Srbiju na listu zemalja kandidata.
Godine 2012, tada već lider stranke, Vučić je postao ministar odbrane, zatim premijer 2014, a konačno predsednik 2017. Ustav Srbije zabranjuje šefu države da obavlja bilo koju drugu političku funkciju, ali je Vučić ignorisao tu odredbu i ipak dugo ostao predsednik svoje stranke.
Moć radi moći same
Korak po korak, Vučić je preoblikovao politiku zemlje u autoritarni režim. Kada je jedan opozicioni lider u novembru 2018. prebijen gvozdenom šipkom gotovo do smrti, izbili su protesti širom zemlje koji su trajali nedeljama. Opozicione stranke bojkotovale su parlamentarne izbore 2020.
Iste godine, Vučić je doneo zakon kojim je ograničio aktivnosti NVO-a i nezavisnih medija. Takođe 2020, zbog Kovida, najpre je uveo policijski čas, a zatim — bez uključivanja parlamenta — proglasio vanredno stanje. Da li je to bilo neustavno, osporava se do danas.
Ni njegovi protivnici mu ne pripisuju ideološke motive. Čovek je jednostavno tehnokrata moći: njegov cilj je očuvanje vlasti. Na svim nivoima države i u svim oblastima društva postavlja lojaliste i pristalice. Do lokalnih izbora u malim opštinama, ne bi trebalo da bude pobednika koji ne dolaze iz stranke — i iz predsednikovog kruga.
Sadržinski, njegova politika je, blago rečeno, fleksibilna. Srbija ostaje kandidat za članstvo u EU. U isto vreme, pre nekoliko nedelja Vučić nije imao problem da prisustvuje velikoj vojnoj paradi u Pekingu povodom 80. godišnjice pobede Kine nad Japanom u Drugom svetskom ratu. Tom prilikom se sastao i sa Vladimirom Putinom i Sijem Đinpingom.
Prošle godine predsednik Srbije je sasvim otvoreno izjavio da njegova vlada “naravno” prodaje oružje i municiju i državama NATO-a i Rusiji.
Poglavlje 3: Mediji
Koliko god da je prilagodljiv u svojim političkim stavovima, Aleksandar Vučić je jednako neumoljiv u obračunu sa kritičarima.
U novembru 2024. urušila se nadstrešnica železničke stanice — rekonstruisana uz pomoć Kineza. Šesnaest ljudi je poginulo. Katastrofa, za čiji se uzrok opšte smatra korupcija i fušerska gradnja, izazvala je najveće masovne proteste u Srbiji od raspada Jugoslavije. Stotine hiljada demonstranata širom zemlje osudile su korupciju na svim nivoima države — kojom u velikoj meri upravlja Vučićeva stranka.
Protesti su u početku bili mirni. Ali od leta 2025. raste nasilje. Protivnici optužuju Vučića da na demonstrante šalje paravojne batinaške odrede.
Tu na scenu stupa N1.
To je poslednja preostala velika nezavisna televizijska stanica u zemlji i već dugo je trn u oku vlasti. Glavni i odgovorni urednik N1, Igor Božić, objašnjava pristup svoje redakcije:
„Istražujemo šta ne valja u vladi. Bavimo se korupcijom i kriminalom — i ljudima na koje vlada vrši pritisak i kojima je zato potrebna pomoć.“
Zbog toga su N1 i njegovo osoblje već dugo i sami pod velikim pritiskom.
Urednici na stanici neprestano su od strane vladajuće stranke označavani kao „izdajnici“ i „strani plaćenici“. Sam predsednik Vučić nazvao ih je „lažovima“ pa čak i „teroristima“. Na društvenim mrežama, ljudi sa N1 ne samo da su svakodnevno grubo vređani već im se redovno upućuju ozbiljne fizičke pretnje. U pismima se stanici poručivalo da će im prostorije biti dignute u vazduh i da će novinari i njihove porodice biti ubijeni.
Kada je Aleksandar Vučić 2019. bio u bolnici zbog kardiovaskularnih problema, osoblje predsedničkog kabineta je zajedno sa režimskim medijima ozbiljno optužilo jednog novinara N1 da je ugrozio predsednikovo zdravlje istraživanjem optužbi za korupciju. Podeljene su desetine hiljada letaka sa pozivom da N1 napusti Srbiju.
Zavisna medijska industrija
Državni aparat Srbije najveći je finansijer i oglašivač za ogromnu većinu srpskih medija — koji, posledično, sa tek vrlo retkim izuzecima, neskriveno služe kao predsednikov megafon.
Na zatvaranju Vučićeve poslednje izborne kampanje, sedam najvećih dnevnih novina u zemlji pojavilo se sa identičnom naslovnom stranom: inicijalima „A“ i „V“ i sloganom kampanje „Brže. Jače. Bolje. Srbija. Glasaj za Vučića!“
Najveća TV stanica u Srbiji pripada starom saputniku i saveznika Vučića. U skladu s tim, „TV Pink“ izveštava isključivo i bez izuzetka pozitivno o predsedniku.
Pre nekoliko godina kompanija Ringier preuzela je nekoliko medijskih brendova od izdavačke kuće Axel Springer u Srbiji. Švajcarci su odmah pokazali tipičan švajcarski instinkt za sticanje: njihovi listovi su se brzo potpuno preorijentisali na liniju vlasti.
Sve što preostaje su N1, kanal Nova S, dnevni list „Danas“ i nedeljnik „Radar“. Svi oni kritički izveštavaju o vlasti i svi pripadaju United Mediji. Kompanija je nešto poput malog galskog sela u medijskom Rimu Srbije. I podsećamo: ona je podružnica United Grupe.
Srpski sajt i aplikacija N1 pod stalnim su sajber napadima. Uprkos tome, stanica i dalje svakodnevno izveštava o vestima u Srbiji — uključujući proteste, demonstracije i rastuće nezadovoljstvo javnosti vladom. „Ne sviđa se to svima“, kaže glavni urednik N1 Božić.
To je verovatno potcenjivanje godine.
Poglavlje 4: Velika intriga
Poslušajte deo razgovora: Direktor Telekoma Vladimir Lučić i direktor Junajted Grupe Stan Miler – „Vučić je tražio da se brzo zameni Aleksandra Subotić“00:00/01:21Izvor: N1
Jer u svojoj potrazi za načinom da ućutka poslednji nezavisni medij u Srbiji, predsednik Vučić je, po svemu sudeći, pronašao ono što je tražio. U tom procesu, kao i uvek u takvim konstelacijama, moć i novac se prepliću.
Moć je predstavljena kroz Telekom Srbija. To je najveći provajder interneta, TV i fiksne telefonije u Srbiji, i većinski je u državnom vlasništvu. Kritičari vide kompaniju kao najvažniji instrument kojim Vučić širi kontrolu nad medijskim pejzažem i guši kritičke glasove.
Tokom proteklih godina, Telekom Srbija je kupio sve više privatnih kablovskih operatera. Svi oni su ubrzo nakon toga raskinuli ugovor sa N1. Kritički kanal više se ne može pratiti preko svih tih kablovskih mreža. Ipak, N1 je i dalje ogromno popularan; gledaoci mu sve više pristupaju preko interneta.
Novčana strana takođe ima ime: BC Partners. To je velika investiciona firma sa sedištem u Londonu. Franc Mintefering bi je verovatno nazvao „skakavcem“ — i to s pravom. Pre izvesnog vremena preuzela je većinski deo United Grupe od KKR-a.
Za razliku od svih drugih većinskih investitora tokom proteklih 25 godina, BC Partners je započeo otvoreni rat protiv osnivača i direktora kompanije, Dragana Šolaka. Londonski partneri su ga grubim metodama potisnuli na marginu sopstvene kompanije. Šolak se bori, želi da zaštiti delo svog života i tužio je BC Partners. Spor dolazi pred privredni sud sredinom oktobra. Ali dok presuda ne bude doneta, Englezi stvaraju činjenice. Na primer, sklonili su Šolaka i odmah postavili novog direktora (CEO) u United Grupi.
Taj čovek sigurno ne mora da strahuje od optužbe da bi mogao biti zainteresovan za nezavisno novinarstvo: nedavno je imao telefonski razgovor sa direktorom Telekoma Srbija. Međunarodna istraživačka platforma Organized Crime and Corruption Reporting Project (OCCRP) presrela je razgovor, i zato znamo o čemu je bilo reči.
Razgovarali su o smeni generalne direktorke United Medije.
Direktor Telekoma Srbija naglasio je da je predsednik Vučić želeo da se žena što pre ukloni. Direktor United Grupe je ocrnio tu ženu (ipak se radilo o generalnoj direktorki najvažnije podružnice njegove grupe) i obećao da će je što pre ukloniti — „kako smo se dogovorili.“ Nakon toga je rekao da se N1 tada može, citiram, „učiniti malim.“
United Grupa ne osporava ni autentičnost presretnutog razgovora niti ijedan citat. Samo kritikuje to što je razgovor snimljen bez ovlašćenja.
Ali zašto, zašto?
Veza je jasna na prvi pogled, dok su motivi možda vidljivi tek na drugi.
N1 je jedina preostala veća nezavisna TV stanica u Srbiji. Ona pripada medijskoj kompaniji United Media, a generalna direktorka United Medije štitila je svoje novinare kritične prema vlasti.
United Media je podružnica United Grupe. Do sada je uspešno odolevala političkom pritisku iz tabora predsednika Aleksandra Vučića. Ali pre izvesnog vremena United Grupa je dobila nove većinske vlasnike iz Engleske, i oni sada očigledno više ne podržavaju nezavisno novinarstvo već dobre odnose sa režimom.
Nije previše smela teza pretpostaviti da će se to isplatiti lukavim trgovcima iz Londona. Presretnuti telefonski razgovor takođe daje nagoveštaj kako bi se to moglo dogoditi. Direktor Telekoma Srbija pokazao je veliko interesovanje za „Shoppster.“ To je platforma za e-trgovinu, i pripada United Grupi.
Zamislimo malo: koliko bi novi direktor United Grupe bio zadovoljan ako bi državni i stoga praktično neograničeno solventni Telekom Srbija bio voljan da mu kupi „Shoppster“ za mnogo više novca nego što platforma vredi? Šta mislite, dragi čitaoci: da li bi engleski skakavci trampili nezavisnu TV stanicu za to? U svakom slučaju, telefonski razgovor između direktora Telekoma Srbija i direktora United Grupe završava se rečenicom: „Vidimo se u klubu.“
Svi sada mogu sami da zamisle o kakvom je „klubu“ reč.
Poglavlje 5: EU i litijum
Litijum je najlakši metal na svetu — i najtraženiji. Element je izuzetno redak, ali u izuzetno velikoj potražnji — jer je ključni sastojak u baterijama za električne automobile.
Najveći svetski proizvođači litijuma su Australija, Čile i Kina. Za svoje planove potpune tranzicije na elektromobilnost, EU su potrebne ogromne količine litijuma, ali je do sada bila zavisna od uvoza. U Evropi postoji samo nekoliko nalazišta litijuma; jedno se nalazi u dolini Jadra u zapadnoj Srbiji.
Tako je EU 2024. zaključila sporazum sa Srbijom o obimnoj eksploataciji tog metala. Preko noći, to je učinilo Srbiju jednim od najvažnijih partnera EU — ne zbog naročito velikog obima trgovine, već zbog naročito dragocene sirovine.
I gle čuda: od potpisivanja sporazuma o litijumu, gotovo da nema kritika na račun Aleksandra Vučića iz zvaničnih krugova EU. Čak ni njegova proruska diplomatija, koja je ranije uvek bila trn u oku evrokratama lojalnim Ukrajini, sada se u najboljem slučaju tek formalno prekorava.
A za slobodu medija u Srbiji u Briselu su još manje zainteresovani.
Epilog
Srbija je danas nešto poput Venecuele Evrope.
U Venecueli, vladajući klan je nacionalizovao organizovani kriminal, nema slobodnih medija, a zemlja ima naftu. U Srbiji, korupcija galopira, slobodni mediji se demontiraju, a zemlja ima litijum.
Oni koji uoče određene sličnosti možda nisu sasvim u krivu.
