Albanci u Preševskoj dolini su naelektrisani kao što odavno nisu bili, piše Špigel na svom portalu. Reporter je sabrao utiske u Preševu.
Špigel onlajn (Spiegel online) objavio je reportažu novinara Kena Ferzeka pod naslovom: „U dolini nezadovoljnih“. Ispod je ovako opisana tema: „Jedan grad i jedna dolina na jugu Srbije. Na prvi pogled: idila. Ali, ljudi ovde hoće samo jedno – otcepljenje i priključenje Kosovu. Neki čak govore o oružanoj borbi.“
- Da - kaže Redžepi Lokman, on bi se i s oružjem u ruci borio za otcepljenje.- Od pre sto godina, Srbi su protiv nas.Pod njihovom vladavinom se za nas nikada neće nešto promeniti - izjavio je za Spiegel online 44-godišnji vlasnik samoposluge koji živi u Preševu, gradiću na krajnjem jugoistoku Srbije sa 30.000 stanovnika; granice sa Kosovom i Makedonijom su u vidokrugu.
Ovde, u čitavoj Preševskoj dolini, području nešto većem od površine Berlina, žive pretežno Albanci, u samom gradiću ih je 95 odsto.
Među njima nema nikoga ko ne želi odvajanje od Srbije i prisajedinjenje susednom Kosovu.“
Objasnivši da se Preševska dolina u protekle tri decenije stalno vraćala u udarne vesti jer se tamo još 1992. na „nezvaničnom referendumu“ 95 odsto Albanaca izjasnilo za priključenje Kosovu, autor navodi da je srpska armija ugušila ustanak Albanaca posle kosovskog rata.
A otkako su „predsednici Srbije i Kosova, Aleksandar Vučić i Hašim Tači odjednom“ počeli da govore o „korekciji granica“, „Albanci u Preševskoj dolini su naelektrisani kao što već odavno nisu bili.“
Vrativši se nakratko priči o Redžepiju Lokmanu, koji je ispričao kako ga je za vreme kosovskog rata, kada je bio vozač autobusa, srpski specijalci maltretirali nazivajući ga teroristom i ponekad ga i tukući („poniženja koja nije zaboravio“), autor navodi i njegove reči da „Nema nade da ćemo se ovde ikada osećati kao kod kuće.“
Preševo je, kako primećuje novinar Ferzek, mesto u kojem „Albanci ne deluju kao da su potlačeni“: „Natpisi na službenim zgradama su dvojezični, na privatnim radnjama i reklamama uglavnom samo na albanskom.
Više puta dnevno gradom odjekne glas mujezina.“
Ali, „to je samo površan utisak“ – „U stvarnosti je srpska država dugo zapuštala čitavu Preševsku dolinu.
Infrastruktura je u jadnom stanju.
Odvoženje otpada ne funkcioniše, tekuće vode ima samo na po nekoliko sati.
Zvanično je polovina stanovnika nezaposlena, mnogi žive od transfera novca svojih rođaka u Nemačkoj ili Švajcarskoj (…) ali mnogi skupi automobili imaju nemačke ili švajcarske tablice“.
„Masovno odseljavanje iz Preševske doline je i posledica marginalizacije albanske manjine u Srbiji.“
Autor piše o nastavniku engleskog Nedžatu Agušiju, koji kaže da se u današnjim udžbenicima albanska istorija i književnost gotovo ni ne pominju.
A srpske vlasti ne priznaju diplome prištinskog univerziteta, pa svršeni studenti mogu samo da „biraju između odlaska u inostranstvo ili prihvatanja loše plaćenog posla“.
Gradonačelnik Preševa Šćiprim Arifi rođen je u Manhajmu, „studirao logistiku, bio uspešan preduzimač“, pre pet godina se doselio u Preševo, osnovao lokalnu stranku „Alternativa za promene“ i 2016. je izabran za gradonačelnika.
- Razmena teritorija, korigovanje granica – to nije njegov svet.
To se oseća u razgovoru.
Da ne bi morao da se sukobi sa osećanjem većine, Arifi je našao rafiniranu formulu: nema razmene teritorija, već u najboljem slučaju može biti samo priključenja Kosovu čitavog područja na istočnoj granici Kosova, i to samo u otvorenom dijalogu sa svim međunarodnim organizacijama.
Mala je verovatnoća da bi takvi uslovi bili ispunjeni – tako da je "da" logističara Arifija u stvarnosti zapravo jedno zakukuljeno ne.“
Od nekoliko stotina Srba u gradu, autor nije našao nijednog koji bi mu dao izjavu, ali je porazgovarao i sa Vanonom Arifijem koji već osam godina radi kao aktivista ljudskih prava za različite srpske nevladine organizacije:
„Kada on šeta gradićem, mnogi ga prijateljski pozdravljaju.
I podsmevaju mu se kao idealisti kada kaže da nisu narodi ti koji treba da se međusobno svađaju, već mnogi siromašni sa malobrojnim bogatašima, a i pošteni sa korumpiranima.
'Nije u redu da ljudi kao što su predsednici Vučić i Tači koji su pozdravljali ili podsticali ratove i napravili probleme u našem regionu, sada uzimaju sebi za pravo da nam nude korekcije granica kao rešenja'“, piše u svojoj repotaži Keno Ferzek za Špigel onlajn.
