Ponovno iščitavanje dela Jovana Hadži Vasiljevića bitno je iz razloga što novo vreme nosi i nova gledanja na prošlost.
Pisati monografiju o Hadži Vasiljeviću, gorostasu naše naučne misli, filozofu, filologu, istoričaru, antropogeografu i političkom aktivisti, bio je sigurno veliki izazov.
Trebalo je prikupiti i izučiti više stotina arhinskih dokumenata, fotografija, svedočenja i to pretvoriti u živ sadržaj, knjigu koja će biti stručna, naučna, ali i pregledna i čitljiva običnom čoveku.
Zato treba odati priznanje autorkama Mirjani Tomašević i Sanji Bundalo - rekao je magistar filloških nauka Slobodan Simonović na promociji monografije "Dr Jovan Hadži Vasiljević znameniti Vranjanac", koja je održana u utorak uveče u sali periodike Biblioteke Bora Stanković u Vranju.
Simonović je, inače, čovek koji je vrlo značajan za "rehabilitaciju" lika i dela Jovana Hadži Vasiljevića, jer je u prošlosti priredio više knjiga o znamenitom Vranjancu.
Ova knjiga pregledno i jasno govori o svim etapama života Jovana Hadži Vasiljevića - rekla je na promociji prof.dr Valentina Zlatanović Marković, Vranjanka koja živi i radi u Užicu.
- Posebno je zanimljivo poglavlje u kome se govori o njegovom predanom radu u Društvu Sveti Sava u prvoj polovini 20. veka, gde je bio angažovan kao sekretar sve do penzionisanja 1940. godine.
Važno je pomenuti da je bio urednik zbornika "Bratstvo" i da je u njegovo vreme taj zbornik bio jedan od najčitanijih glasila u Srbiji - naglasila je Zlatanović Marković.
Ona je dodala da je Hadži Vasiljevićev rad "bio obezvređen" od strane političara koji su došli na pozicije moći, čineći nepravdu Vasiljeviću najčešće "iz straha i zlobe".
- Veliki su veliki po instinktu za dobro, po stvaralačkoj aktivnosti, po činjenju dobrog za budućnost.
Tako danas govorimo o velikom i vrednom delu Hadži Vasiljevića.
Bio je apolitičan, nije pripadao nijednoj stranci i kada mu je karijera krenula uzlaznom linijom on je sklonjen iz ministarstva i opstruiran u svojim aktivnostima.
A, svaki je posao radio s ljubavlju, potpuno posvećemo i predano - rekla je Markovićeva.
Profesor dr Jovan Janjić, govoreći o stvaralaštvu Hadži Vasiljevića, potencirao je da ovaj "nije bio istoričar književnosti", pa samim tim nije posebno istraživao usmenu narodnu književnost.
- A, ipak, u njegovom opusu nalaze se raznovrsni oblici ovog vida narodnog stvaralaštva; od lirskih i epskih narodnih pesama, narodne proze, priča, anegdota, legendi, predanja, do primera izreka i poslovica.
Kako to objasniti? Važna su dva momenta.
Da bi prikazao etnološke osobine stanovništva ove oblasti, posebno govor i običaje, što je bio cilj njegovih etnografskih istraživanja, on je usmenu narodnu književnost koristio kao izvor činjenica i dokaza za svoja etnografska zapažanja i zaključke - rekao je Janjić.
Govoreći o lirskim pesmama, koje je Hadži Vasiljević izučavao i zabeležio, Janjić podseća da je ovaj znameniti Vranjanac govorio da je jedan deo njih autohton i da potiče sa područja Vranja i okoline, a da su drugi "doneli ovdašnji stanovnici iz prethodne postojbine", sa Kosova.
Koautorka monografije Mirjana Tomašević istakla je da je Jovan Hadživasiljević pre svega bio veliki humanista.
Sanja Bundalo, druga koautorka, dodala je da su izučavanje Hadživasiljevićeve zaostavštine i priprema monografije počeli pre tri godine, a da su se sa koleginicom Mirjanom Tomašević usredsredili na izučavanje onog dela zaostavštine koji se tiče Vranja i okoline.
Iz ogromnog Hadživasiljevićevog opusa izdvajaju se u monografiji njegovo poreklo, istorijat Stare Južne Srbije, prosvetne i političke prilike u Vranju i okolini, rad Društva "Sveti Sava" i ratni dnevnik.
Promocija ove monografije održana je u okviru obeleđavanja 140. godina postojanja Biblioteke Bora Stanković u Vranju i godišnjice oslobođenja grada od Turaka.
Jovan Hadži-Vasiljević (Vranje1866 – Beograd 1948.), bio je poznati istoričar, etnograf i publicista. Osnovnu školu završio je u Vranju, gimnaziju u Vranju i Nišu, a Veliku školu (istorijsko-filološki odsek) u Beogradu. Doktorat iz filozofije položio je u Beču 1898. Kao činovnik Ministarstva inostranih poslova službovao je od 1898. do 1904. u Bitolju, Skoplju i Beogradu. Državnu službu napustio je 1904. Od tada pa do 1940. godine bio je sekretar Društva Svetog Save. Sve vreme je radio na nacionalnom prosvećivanju Srba u Turskoj. Učesnik je balkanskih ratova i Prvog svetskog rata.
Jovan Hadži-Vasiljević je napisao veliki broj radova iz istorije, geografije i etnologije. Vrednost njegovih radova je u tome što su zasnovani na terenskim istraživanjima, a posebno na prostorima Stare Srbije i Makedonije (Južne Srbije). Bio je urednik časopisa "Brastvo", biltena Društva Svetog Save.
Najvažniji radovi Jovana Hadži-Vasiljevića su: Prilep i njegova okolina (Beograd, 1902); Južna Stara Srbija, istorijska, etnografska i politička istraživanja I–II (Beograd, 1909, 1913); Bugarska zverstva u Vranju i okolini 1915-1918, (Novi Sad, 1922); Četnička akcija u Staroj Srbiji i Maćedoniji (Beograd, 1928); Skoplje i njegova okolina, (Beograd, 1930); Autobiografija, Vranje, b.g.(Wikipedia)
