Spomenik oslobodiocima Vranja iz 1878. godine, poznatiji kao „Čika Mitke“ ili „Čika Mita“ nalazi se na Trgu Republike u Vranju, u užem centru, između zgrada Gradske uprave, Višeg suda i starog Hotela Vranje.
Vranjanci su počeli da sakupljaju donacije za podizanje spomenika palim oslobodiocima, pa se tako spominje da je 31. januara 1900. godine bila organizovana zabava sa igrankom, a ulaznica je bio dobrovoljan prilog za podizanje spomenika.
Sam general Jovan Belimarković je priložio 2.000 tadašnjih dinara za izgradnju spomenika.
Na njemu su, osim Belimarkovićevog, uklesana imena još 118 starešina, redova i dobrovoljaca palim u borbama sa Turcima.
Vranje je u turskom ropstvu bilo 422 godine, sedam meseci i 17 dana. Slobodu je dočekalo sa nešto više od 8.000 žitelja.
Spomenik je podignut 1903. godine, neposredno pred Majski prevrat.
Rad je poznatog beogradskog vajara Simeona Roksandića.
Bugarski okupatori su spomenik rušili dva puta, ali je ponovo obnavljan.
Najpre, trinaest godina posle podizanja spomenika porušen je od bugarskog okupatora u Prvom svetskom ratu.
Prema pričama, nakon što su ga srušili i natovarili u zaprežna kola, Bugari su sa spomenikom krenuli prema Grdelici. Od tada mu se gubi svaki trag, a pretpostavlja se da je pretopljen za topovsku đulad, ili nešto slično.
Na sreću, Roksandić je u svom ateljeu sačuvao kalup, pa je posle rata naručen, urađen i postavljen novi „Čika Mita“, na istom mestu.
U Drugom svetskom ratu Bugari su taj novi spomenik „Čika Mite“ lancima vezali za tenk i srušili ga i tada je bio znatno oštećen.
Ostavljen je nedaleko od zgrade Načelstva, sakriven na prostoru između Selamluka i Haremluka, u kompleksu Pašinih konaka, u kojima su danas Narodni muzej i ugostiteljski objekat.
„Čika Miti“ je tada polomljena leva ruka u kojoj je držao pušku „ostrogušu“, a odlomljen je i vrh cevi topa koji se nalazi kraj nogu ratnika.
I dan danas je izgleda tako, ali, iako bez ruke i puške, ponosno lomi turski barjak pod nogama.
