Korumpiranje antikorupcije

Iako je sve trebalo proteći bez upliva politike, od sedam članova Konkursne komisije za izbor članova LAF-a, najmanje dvojica su stranački ljudi – Zoran Veličković Zuja (SPS) i Branislav Popović (SNS). Od desetoro kandidata koji su ušli u uži izbor za trojicu je ustanovljeno da su sigurno u partijama, a od petoro na konačnoj rang listi, četvorica su sumnjiva ili na političko pripadništvo ili na nepodobnost zbog rada u sektorima koji se finansiraju iz javnih izvora.

Apsolvent ekonomije Darko Anačkov kaže da je kao kandidat za članstvo u Lokalnom antikorupcijskom forumu (LAF) diskvalifikovan iz razloga koji bi zapravo trebalo da budu najbolja preporuka za participiranje u takvom telu. - Ja za njih nisam podoban jer ne pripadam nijednoj političkoj opciji. Ne sviđa im se verovatno ni što sam se javio na konkurs sa najčasnijim namerama; nemam mrlja u javnom životu, imao sam pismene dokaze da sam se već kao građanin borio protiv korupcije i morali su da ne govore istinu obrazlažući zašto sam odbijen“, navodi Anačkov. Diskvalifikovan je, kaže, sa obrazloženjem da je „uključen u mnoga radna tela koja se bave tematikom iz domena LAF-a“. - Odgovorno tvrdim, pod punom moralnom, materijalnom, krivičnom, kakvom god hoćete odgovornošću, da nikada u životu nisam bio član nijednog radnog tela, a kamoli tela koje se bavilo pitanjima antikorupcije. Voleo bih da dostave dokaz da je suprotno, ali naravno da ga nema. A to je presudilo da ne budem među pet kandidata - kaže sa nevericom Anačkov. POLITIČARI BIRAJU Iz istih razloga, jer je, kako kaže, po mišljenju Komisije „previše stručna“, šansu da uđe na konačnu rang listu izgubila je i Hadži Ivana Stošić, kandidatkinja koja je, kao i Anačkov, došla kao nesvrstana i nezavisna, iz NVO sektora, preciznije iz Koalicije za transparentnost juga Srbije. - Javno od njih tražim da pribave potvrde od tih radnih tela gde sam navodno član, da naprave listu i da mi to dostave kao dokaz - kaže Stošićeva. Ona prigovara da „niko ne zna kako je Komisija za izbor članova LAF-a oformljena, na koji su način kandidati za komisiju prvobitno skupljeni da bi im se predočila ideja, a zatim među dvadesetak i odabrani baš ljudi ti koji su odabrani (njih sedmoro) i ko je odlučio da u Komisiji budu „najmanje dva političara“, što „obesmišljava ceo proces“.

Anačkov dodaje da se u nastavku, sa takvom komisijom, desilo da je od petoro kandidata, koji su ušli na listu o kojoj će se izjašnjavati vranjski parlament, samo jedan kod njega „nije ostavio sumnju da je blizak, ili potencijalno blizak partijama na vlasti“. - Najpre, jedna kandidatkinja radi u tužilaštvu, a u javnom pozivu koji je Grad Vranje objavio 1. juna lepo piše da osoba koja podnosi kandidaturu ne sme biti zaposlena u institucijama ili ustanovama koje su direktni korisnici republičkog ili lokalnog budžeta. Potom, kada smo mislili da je razgovor sa kandidatima završen 5. jula, pojavili su se kandidati Tatjana Pavlović i Igor Nikolić. To su jedini kandidati koji se nisu pojavili na prvom intervjuu. Komisija u zapisniku nije navela iz kojih razloga je odložen razgovor sa njima, već je samo kasnije konstatovala u zapisniku da je nastavila sa radom 17. jula 2017. Taj „nastavak rada“ je u stvari bio intervju sa ta dva kandidata, u posebnom terminu. Treba li reći da su oboje dobili pozitivno mišljenje Komisije za prijem u LAF i ušli u konačan predlog od pet kandidata - navodi Anačkov. Stošićeva dodaje da preostalih petnaestak kandidata nikada nije videlo to dvoje. - Apsolutno ne znamo ko su ti ljudi. Osnovano možemo da sumnjamo da su možda članovi neke stranke, simpatizeri neke od političkih opcija, da su nečiji rođaci, prijatelji. Da li mi njih nismo trebali da vidimo, da li je to bio cilj naknadnog okupljanja Komisije u naknadno određenom terminu - pita se Stošićeva. Anačkov tvrdi da je na kraju, uprkos svim nepravilnostima, imao šansu da uđe među pet kandidata. - Onda je umesto mene upao bivši opštinski većnik i član Socijaldemokratke partije u Vranjskoj Banji Milan Antić. Tu se srušila cela koncepcija na kojoj navodno treba da počiva izbor članova za LAF - otkriva Anačkov.

SINHRONIZACIJA U važnom procesu formiranja LAF-a, po njegovom mišljenju, uši para informacija o participiranju u Komisiji Zorana Veličkovića (član SPS, vlasnik RTV Vranje, delegiran ispred Udruženja novinara Srbije) i Branislava Popovića (SNS, ispred Privredne komore). - Iako u Poslovniku o radu komisije nigde decidirano ne piše da članovi Komisije ne smeju biti u političkim partijama, što mislim da nije slučajno, ipak se u tom dokumentu, odmah u članu 1, jasno navodi da je komisija “nezavisno i nepristrasno telo”. A, šta su Veličković i Popović kao članovi SPS, odnosno SNS i da li se nezavisni? Nije teško izvući zaključak da političari zapravo odlučuju o članstvu u LAF-u. Bravo, sve je naopako - ogorčeno će Anačkov. Miriše na sinhronizovano delovanje kada se pročita informacija iz dokumenta “Monitoring izveštaja o sprovođenju Konkursa za izbor LAF-a Grada Vranja”, u kome su predstavnici BIRODI-ja napisali da su se dva člana Komisije (treba li reći Veličković i Popović) „založili da se doslovno poštuje konkursni uslov, po kojem član LAF-a ne može biti stranački funkcioner, što po njima znači „da u sastav tog tela mogu ući i članovi političkih stranaka“. Oni su to, dakle, javno tražili. Tome se iz sastava komisije usprotivio Radoman Irić, iznoseći stav da u telo “ne mogu članovi političkih stranaka”. I takav je stav na kraju i zauzet (vidi okvir “Niški model”). U Komisiji su, osim ove dvojice, bili prof. dr Danijela Zdravković sa Pedagoškog fakulteta kao predsednica, Radoman Irić (NUNS), te u funkciji članova Maja Mitić (gradska ombudsmanka), Kaja Raimović (civilni sektor) i Stole Filipović, bivši načelnik Policijske uprave Vranje, predložen za članstvo u Komisiji ispred SUBNOR-a, organizacije vazda bliske svakoj vlasti. Sekretar Komisije bila je Jelena Pejković, a u svojstvu posmatrača procesa uspostavljanja antikorucijskog mehanizma u Vranju pratili su Zoran Gavrilović, Zorica Miladinović i Andrija Vranić, kao predstavnici Biroa za društvena istraživanja (BIRODI). Zapisnik sa pete sednice Komisije od 18. avgusta ove godine otkriva sledeće detalje: sednici je prisustvovalo 5 od 7 članova. Nisu se pojavili Irić i Filipović. Za ovog poslednjeg odbijeni kandidati tvrde da simpatiše Jedinstvenu Srbiju i da je viđan na stranačkim skupovima.

ZORAN GAVRILOVIĆ, BIRODI AKO JE BILO PRITISKA, MI ZA TO NE ZNAMO Predstavnik BIRODI-ja Zoran Gavrilović kaže da je ta organizacija od početka zauzela stav da ne komentariše proces dok se ne završi, tj. dok Skupština grada Vranja ne donese odluku o članovima LAF-a.„Komisija za izbor članova LAF-a samostalno i nezavisno realizuje izbornu proceduru. Odlučuje o kandidatima na osnovu utvrđenih kriterijuma, samostalno određuje i termine za intervjue i ocenjuje kandidate. Mi kao monitori ne raspolažemo informacijom da je na bilo kog člana Komisije vršen pritisak“. Model LAP-a koji je uradila Agencija za borbu protiv korupcije, dodaje on, ne predviđa da članovi komisije ne smeju biti članovi političkih stranaka. „U komisiji u Vranju nije bilo predstavnika jedinice lokalne samopurave, osim koordinatora za integritet (zamenik gradonačelnika Nenad Antić, nije se javljao na telefon za razgovor o ovoj temi p.a), ali on nije prisustvovao nijednom sastanku komisije. Činili su je samo predstavnici nevladinog sektora, novinarskih udruženja, privredne komore i gradska ombudsmanka. Izjave o nepostojanju privatnog interesa u vezi sa učesnicima konkursa, u koje između ostalog spada i pripadnost člana Komisije i kandidata za člana LAF-a istoj političkoj stranci, potpisali su svi članovi Komisije“, navodi Gavrilović.

Na toj sednici Zoran Zuja Veličković iznosi „nezavisno“ mišljenje o tekstu Monitoring izveštaja o sprovođenju konkursa za izbor članova LAF-a (koji su sačinili predstavnici BIRODI-ja), tvrdeći da podaci koji su navedeni u njemu „nisu istiniti“. Kad se prešlo na tačku dva (utvrđivanje predloga konačne rang liste kandidata za LAF), predsednica komisije Danijela Zdravković rekla je da smatra kako „ima mnogo problema i izvesnih odstupanja u samom postupku“, te da će zbog toga „biti uzdržana i neće pristupiti ocenjivanju kandidata“. Za uzdržanost su se opredelile i Mitićeva, i Raimovićeva, kapirajući verovatno u kom pravcu sve ide.Onda na toj ključnoj sednici, verovatno ne slučajno, „banku“ opet uzima Veličković, koji potežući floskule iz svog dobro poznatog socrealističkog vokabulara, vadi kestenje iz vatre i kreće da „tepa“ ostalima kako je „komisija dobro i vredno radila od samog početka“. Zaboravljajući sigurno ne slučajno na vlastiti i politički bekgrund Popovića, pa i moguće koketiranje subnorovca Filipovića sa političkim subjektima, licemerno konstatuje da „to što je jedan član prekršio pravila poslovnika ne predstavlja razlog da se rad Komisije dovede u pitanje, jer bi se na taj način pokazalo da je ova Komisija nemoćna i nesposobna“. UZDRŽANOST Prema zapisniku, slede floskule tipa „stojim iza svake svoje odluke“, a onda daje sugestivnu preporuku predlažući da ostali članovi komisije, „zbog vremena i truda svih aktivnih članova, promene svoju odluku, pristupe radu (hteo je reći glasanju, odnosno ocenjivanju) i utvrde konačnu rang listu kandidata“. Isto, prema zapisniku, ponavlja Popović.

Zdravkovićeva i Mitićeva, i posle ovako dobronamernih i „neovisnih“ saveta, ostaju srca kamenoga na dobro znanu političku slatkorečivost, ali Raimovićeva volšebno menja svoj stav i pristaje da oceni kandidate, saopštavajuči svoju konačnu rang listu. Isto čine Veličković i Popović, a na sednici se čita lista odsutnog Filipovića koju je ranije valjda elektronskim putem ili pismom poslao svoje ocene. I tako Komisija, bez izjašnjenja troje članova, utrvrđuje predlog konačne rang liste, bez konsenzusa i bez dvotrećinske većine, iako Poslovnik (član 11) nalaže „konsenzus, a samo izuzetno dvotrećinsku većinu“, i to ako prethodno propadnu tri kruga glasanja, što ovde nije bio slučaj. Ono što će zgroziti svakog kome smeta korupcija u društvu je činjenica da su se, i pored svih upozorenja i preporuka, u užem izboru oddesetoro našli (srećom i otpali) kandidati iz političkih partija Igor Ilić, Boban Trajković i Branislav Stojković. Članovi Komisije nisu u vezi sa njima postigli neophodan konsenzus, piše u zapisniku, „imajući u vidu stav pojedinih članova Komisije da kandidat koji je član političke stranake nije podoban da bude član LAF-a“. Još jedna zanimljivost. Izjave o nepostojanju privatnog interesa u vezi sa učesnicima konkursa, u koje između ostalog spada i pripadnost člana Komisije i kandidata za člana LAF istoj političkoj stranci, potpisali su svi članovi Komisije. „Nejasno je onda kako se desilo da u prvoj grupi kandidata bude više njih koji pripadaju partijama, pa i onim iz kojih su Veličković ili Popović, i da u uži izbor uđu trojica kandidata koji su upravo iz tog razloga na kraju diskvalifikovani. Odmah je rečeno da to ne može. Do momenta diskvalifikacije, oni su bili u vrhu liste, dvojica njih čak među prvih petoro“, navodi Anačkov.On je pismenim putem prigovorio na ceo proces zvaničnim dopisom na više republičkih i lokalnih adresa, između ostalog i gradskom zaštitniku građana. Očekuje li on ili neko drugi da se bilo šta promeni u sačinjenom predlogu kandidata? Naravno da ne. U ovoj zemlji vlast radi šta hoće i nikakvi je zakoni i pravila ne zanimaju kad je u pitanju njihov vrhovni interes - odbrana vlasti. Važno je samo da sprovedu šta su naumili. I da niko ne viče, ne govori glasno, ne piše po internetu nešto ružno o njima. Da svi ti nezavisni zaćute. A da o korupciji govore samo predstavnici vlasti. Onako uzgred, pred izbore.
Dejan Dimić

(tekst je objavljen u nedeljniku "Vranjske" 14. septembra 2017)

NIŠKI MODEL Predstavnica LAF-a Niš Zorica Miladinović, navela je u Monitoring izveštaju o sprovođenju konkursa za izbr vranjskg LAF-a, da je u Modelu LAP-a i u Konkursu za izbor članova LAF-a Niš navedeno da član LAF-a ne može biti stranački funkcioner. „Kako je Komisija ocenila, to nalaže javni interes, pošto je reč o antikorupcijskom telu koje u punom kapacitetu mora biti autonomno i nezavisno, a i „svaki član stranke već danas može postati stranački funkcioner”. Prema oceni predstavnice LAF-a Niš, u javnom pravnom saobraćaju se koristi izraz „funkcioner stranke”, jer je samo članstvo u političkoj stranci privatni podatak, koji se ne može isticati kao uslov u javnim poslovima, ali se kod izbora članova autonomnih tela, kod kojih je ta autonomnost „uslov svih uslova”, podrazumeva da oni ne treba da budu u stranačkom članstvu.

PROTIV POSLOVNIKA Predsednica Komisije za izbor članova Lokalnog antikorupcijskog foruma, profesorka Pedagoškog fakulteta u Vranju Danijela Zdravković kaže da se uzdržala od ocenjivanja kandidata iz razloga što, po njenom subjektivnom osećaju, nije ispoštovanik Poslovnik o radu komisije. „Inače sam profesor, ocenjivač i znam da su za ocenjivanje potrebni indikatori i parametri. A, kada su ti parametri i indikatori u nekom delu malo poremećeni, nemam vrednosnu neutralnost, ni objektivnost da bih lično i kao predsednica komisije stala iza ocena koje su donete“, kaže Zdravkovićeva, ostajući zagonetna na dodatno novinarsko pitanje o čemu je zapravo reč. Maja Mitić, gradska ombudsmanka i članica Komisije, pak navodi da je njoj smetalo što konkurs nije definisan u skladu sa preproukama monitoringa.„Preporuka BIRODI-ja je bila da članovi LAF-a ne bi smeli da budu članovi političkih partija. To nije definisano na konkursu, što povlači da tekst konkursa nije bio u skladu sa preporukama BIRODI-ja. Time su pojedini kandidati dovedeni u zabludu. Morali su da pribavljaju i plaćaju dokumentaciju, iako zbog članstva u partijama uopšte ne bi smeli da budu kandidati“, obrazlaže Mitićeva svoj stav o uzdržanosti prilikom ocenjivanja kandidata.

Najnovije vesti