Jug Đorđević režira Fasbindera: Preispitivanje stanja u teatru

Često pristupam režiji drugačije od onoga kako su nas učili na fakultetu - izjavio je mladi pozorišni reditelj iz Vranja Jug Đorđević u intervjuu za Politiku.

Đorđević, predvodnik generacije mladih reditelja, koji već duže vreme živi u prestonici, a režira u pozorištima širom države, na novom je scenskom iskušenju.

U Beogradskom dramskog pozorištu (BDP) režira komad "Kišne kapi na vrelom kamenju", Rajnera Vernera Fasbindera.

Premijera se očekuje krajem novembra.

– Agata Švarc u časopisu "Pismo" iz 1987. u Fasbinderovoj biografiji piše o ovom komadu kao o nekoj vrsti rane verzije drame "Gorke suze Petre fon Kant", dok Marijan Bobinac, u predgovoru knjige "Rajner Verner Fasbinder – Anarhija u Bavarskoj", navodi da je to verovatno najraniji Fasbinderov komad u kome postoje autobiografski motivi protkani kroz lik mladog Franca, jer je on ovo delo napisao sa samo dvadeset godina.

Ne smatram da je ovo jedan od Fasbinderovih kompleksnijih komada, već da se u njemu anticipira ono što će kasnije tokom svog kratkog života autor postati i po čemu ćemo ga pamtiti.

Ono što je mene podstaklo da se pozabavim ovim predloškom jeste potreba da preispitamo stanje u kojem se pozorište kao institucija trenutno nalazi - rekao je Jug.

Fasbinder u ovom delu propituje pitanje identiteta na svim nivoima: društvenom, seksualnom, identitetu u okviru zajednice kao što je brak ili veza - navodi Đorđević.

Šta se dogodi kada se pomešaju svi ti identiteti?

– Još tragamo za odgovorima.

Ono što nas trenutno okupira na probama jeste pitanje šta je identitet u predstavljačkom smislu.

Na tragu toga je i koncept cele predstave.

Prevod potpisuje Jelena Kostić Tomović, dramaturg je Tijana Grumić, scenograf Andreja Rondović, kostimograf Velimirka Damjanović, kompozitor Julija Đorđević, scenski pokret radi Damjan Kecojević.

U glumačkoj ekipi su Pavle Pekić, Ljubinka Klarić, Iva Ilinčić i Aleksandar Vučković.

PROFIL

Jug Đorđević karijeru je započeo rodnom Vranju, u Pozorištu Bora Stanković. Diplomirao je pozorišnu i radio režiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Dušana Petrovića i Nikole Jevtića. Njegova debitantska predstava "Kepler 452-B" bila je deo programa 63. Sterijinog pozorja. Režirao ju je sa svega 24 godine. Tokom studija sarađivao je sa dvojicom zapaženih reditelja: Milošem Lolićem, na komadu „Marija Stjuartˮ, i Jernejem Lorencijem u predstavi „Carstvo nebeskoˮ.

– Miloš Lolić i Jernej Lorenci imaju svoje prepoznatljive poetike koje su priznate u evropskim krugovima.

Od Miloša sam možda najviše naučio o samom zanatu pozorišne režije, o svim detaljima koji čine celinu, o kojima nije bilo priče na fakultetu, dok je sa Jernejem bilo uživanje gledati kako on komponuje jedan pozorišni čin.

Od obojice sam naučio koliko je tretman publike važan, i da je pozorište sloboda.

Imati nekog kao što su Miloš i Jernej u svom profesionalnom odrastanju je neprocenjivo, i neminovno utiče na dalji tok razvoja lične rediteljske poetike – kazao je Đorđević.

Njegovo čitanje Stankovićeve "Nečiste krvi" sa sedam glumica u ulozi Sofke u različitim fazama njenog sazrevanja osvojilo je brojne nagrade na festivalima, ali i naklonost publike.

– Kada bi neko saznao da radimo "Nečistu krv", prvo pitanje je bilo koja glumica igra Sofku.

To je iskreno počelo da me do te mere intrigira da sam shvatio da je podela Sofke glavni rediteljski postupak.

A onda je došla dramatizacija Tijane Grumić, iz koje je potpuno organski proizlazilo da se sama Sofka menja posle pojedinih događaja koji određuju njenu sudbinu.

I tako je ona stara "kakav ti je karakter takva ti je sudbina", u našoj predstavi dobila bukvalno značenje.

Na meni je bilo samo da to pretočim u scenski rukopis, i tako je nastalo sedam Sofki – objašnjava reditelj.

Bavljenje pozorištem u Srbiji, kako je jednom izjavio Jug Đorđević, podrazumeva razne kompromise.

Na šta je time hteo da ukaže, budući da više pripada struji koja krši pravila i smišlja nova?

– U nekom od ranijih intervjua sam govorio o tome da je baviti se pozorištem u ovakvom okruženju zapravo toksično i opasno, pogotovu za mlade stvaraoce.

Jer od trenutka idejne zamisli do realizacije primorani ste da napravite toliko kompromisa da na kraju rezultat često nije reprezent onoga što vas kao stvaraoca zapravo izdvaja.

Iskreno, ne sećam se šta sam tačno mislio kada sam to izgovorio, verovatno sam se referisao na to da često pristupam režiji drugačije od onoga kako su nas na fakultetu učili - zaključio je Đorđević.

Najnovije vesti

Foto Vranje News Dosta je bilo: Sedam godina borbe »

Stranka Dosta je bilo (DJB) obeležila je sedam godina od kako je, kako se kaže u saopštenju, započeta borba da od Srbije...