Jedna srpsko-albanska priča: Nova eskalacija nasilja (34)

Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.

Ovim nastavkom feljtona, ulazimo u još jedno mračno poglavlje srpsko-albanskog sukoba 2001. godine. Sa pojačanom diplomatskom aktivnošću, te inicijativama službenog Beograda i tek formiranog Koordinacionog tela, očekivalo se da je i naoružani Albanci u svojim bazama uz administrativnu liniju spustiti tenzije i bar malo amortizovati svoje akcije. No, ono o čemu se šuškalo i obistinilo se – tog proleća na jugu Srbije stanje je bilo izrazito zabrinjavajuće. Podaci kažu da su, od početka februara do sredine maja, na putnim pravcima uz Kopnenu zonu, u selima i na položajima Združenih snaga bezbednosti, naoružani Albanci izvršili preko 30 akcija u kojima je bilo više mrtvih i povređenih s obe strane. U nastavcima koji slede bavićemo se akcijama pripadnika OVPMB koje su tog proleća ostavile najveće posledice po živote ljudi i po materijalna dobra.

Piše: Radoman Irić

Vranje - U selima Lučane i Veliki Trnovac, nadomak Bujanovca, prvih dana februara napadačima su stigla nova jaka pojačanja sa Kosova, jer je na tim položajima bila najveća koncentracija Združenih snaga bezbednosti.

U sinhronizovanoj akciji 4. februara 2001. godine pripadnici OVPMB izveli su najžešći napad od 21. novembra prethodne godine.

Pošto su operativnim putem došli do podataka o planovima Albanaca, ZSB su na napad žestoko odgovorile po položajima OVPMB.

Od siline detonacija zemlja je poigravala, kuće su se tresle, a stakla na prozorima lomila.

Detonacije su se čule i u Vranju, udaljenom dvadesetak kilometara.

Obe strane su saopštile da je operacija protekla bez žrtava.

Kod Podujeva, u mestu Livadice, na magistralnom putu Niš – Priština, 16. februara 2001. godine, na pravoslavni praznik Zadušnice, od posledica podmetnute mine nastradalo je 12 raseljenih Srba, a 43 su povređena.

Oni su u konvoju autobusa Niš ekspresa, u pratnji KFOR, putovali u Gračanicu da obiđu groblja svojih predaka.

U ovom napadu su poginuli Sunčica Pejčić, Živana Tokić, Slobodan Stojanović, Mirjana Dragović, Nebojša, Snežana i Danilo Cokić, Veljko Stakić, Nenad Stojanović, Milinko Kragović, Lazar Milikić i Dragan Vukotić.

Istragom je utvrđeno da je 70 do 100 kilograma eksploziva bilo smešteno u drenažnu cev ispod magistralnog puta, a britanski vojnici su pronašli žicu dugu oko 600 metara kojom je, iz jedne kuće na obližnjem brdu, aktivirana eksplozivna naprava.

Osumnjičeni za ovaj napad je Fljorim Ejupi, Albanac sa Kosova, koji je nakon napada uhapšen, ali je ubrzo pobegao iz američke vojne baze Bondstil.

Ponovo je uhapšen juna 2004. godine u Tirani i predat UNMIK policiji, pa je 2008. osuđen na 40 godina zatvora.

Vrhovni sud Kosova, marta 2009. godine, Ejupija je oslobodio zbog nedostatka dokaza.

Nastradala tri policajca kod Lučana

Kod sela Lučane, opština Bujanovac, u jutarnjim satima 18. februara 2001. godine nastradala su trojica pripadnika Ministarstva unutrašnjih poslova (MUP).

Njihovo vozilo je naišlo na dve podmetnute protivtenkovske mine, a od posledica eksplozije nastradali su policajci Milomir Jeremić (1957), Milenko Živković (1972) i Boban Mitić (1976).

Od siline eksplozije delovi policijskog automobila su se raspršili u prečniku od oko 200 metara.

Krater na putu bio je dubok jedan i po, a širok dva metra.

Policijska istraga je ustanovila da je eksplozivne naprave tokom noći postavila trojka naoružanih Albanaca kojom je rukovodio Bajram Arifi iz sela Turija kod Bujanovca.


Nastaviće se...

Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.

Najnovije vesti