Jedna srpsko-albanska priča: KZB kao poligon za nova dejstva (21)

Najvažniji datumi srpsko-albanskih odnosa u periodu posle Slobodana Miloševića su 20. i 31. maj 2001. godine. Najpre je ovog prvog datuma pre dvadeset godina stavljena tačka na oružani sukob, koji je na jugu Srbije trajao nešto više od šest meseci, a potom je 31. maja država uspostavila suverenitet nad delom svoje teritorije koju su za to vreme pod kontrolom držali naoružani Albanci. Ova dva datuma od pre dvadeset godina otvorila su novu stranicu savremene istorije srpsko-albanskih odnosa i trajno obeležili međusobni položaj Srba i Albanaca, ne samo na jugu Srbije. Novinar iz Vranja Radoman Irić, koji se prirodom i karakterom srpsko albanskih odnosa bavi trideset pet godina, upustio se u rizik da nam slikom i rečju, kroz feljton koji objavljivljujemo svakog dana, predoči ključne događaje i ličnosti koje su obeležile srpsko-albansku društvenu scenu od sredine sedamdesetih godina prošlog veka, s akcentom na oružani sukob 2000/2001 godine.

Piše: Radoman Irić

Vranje - Od početka NATO bombardovanja 24. marta 1999. godine, a posebno posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, 9. juna iste godine broj incidenata na jugu Srbije mnogostruko je uvećan, a sa njima i broj žrtava.

Razlog je jednostavan: jedni naspram drugih, na malom prostoru, bili su pripadnici srpske policije i vojske s jedne i naoružani Albanci, kojima je pristizala sve veća pomoć od tek rasformirane Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Tako su iz dana u dan Kopnena zona bezbednosti i sela uz KZB na teritoriji opština Bujanovac i Preševo bili poprišta različitih oblika dejstava obeju strane u sukobu.

Da ih pobrojimo: zastrašivanje građana, pretnje i ucene; presretanje, „sačekuše“, zlostavljanje i ubistva; pretresi građana i njihovih objekata;pljačke putnika na regionalnim i seoskim putevima; otmice i pritvaranja, sunarodnika i protivnika; blokade seoskih puteva i saobraćajnica; podmetanja požara; hapšenja, mučenja i ubistava; napadi na imovinu i vozila građana; napadi na kulturne i verske objekte; napadi na policijske patrole i baze; napadi na vozila međunarodnih zvaničnika; podmetanje eksplozivnih naprava; napadi minobacačkom vatrom i granatiranje; iseljavanje zarad lične i bezbednosti porodice i montiranii sudski procesi;

Sve te oblike posebno je pospešila činjenica što su, prilično jake snage vojske i policije, koje su povučene sa Kosova, stacionirane neposredno uz Kopnenu zonu bezbednosti, koju su, polako ali sigurno, osvajali naoružani Albanci.

Zbog toga su, u veoma napetoj situaciji, obe strane u sukobu čekale i najmanji povod za razmenu vatre.

Iz tih razloga je ukupna situacija na teritoriji opština Bujanovac i Preševo, od kraja novembra 2000. godine, prerasla u pravi ratni poligon na kome su se smenjivale akcije obeju strana.

To je tako trajalo narednih 26 meseci – od početka NATO bombardovanja sve do uspostavljanja mira 1. juna 2001. godine.

Već od narednog broja feljtona počinjemo njegov drugi deo poglavljem koje se zove Oružani sukobi u kopnenoj zoni bezbednosti, u kojem ćemo ukazati na važnije događaje, incidente i sukobe na teritoriji pre svega opština Bujanovac i Preševo.


Nastaviće se...

Prenošenje teksta ili delova teksta nije dozvoljeno bez kontaktiranja redakcije i odobrenja autora feljtona.

Najnovije vesti